Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Prijeđi na sadržaj

Kalcijum oksid

Izvor: Wikipedija
Kalcijum oksid
Calcium oxide
IUPAC ime
Drugi nazivi Živi kreč, pečeni kreč, negašeni kreč
Identifikacija
CAS registarski broj 1305-78-8 DaY
PubChem[1][2] 14778
ChemSpider[3] 14095
UNII C7X2M0VVNH
UN broj 1910
RTECS registarski broj toksičnosti EW3100000
ATCvet code QP53AX18
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula CaO
Molarna masa 56.077 g/mol
Agregatno stanje Beli do bledo žutog praha
Gustina 3.35 g/cm3
Tačka topljenja

2572 °C (2845 K)

Tačka ključanja

2850 °C (3123 K)

Rastvorljivost u vodi reaguje
Rastvorljivost u kiselina rastvoran je
Rastvorljivost u metanol Nerastvoran je
pKa 12.5
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) [1]
EU-indeks Nije na listi
NFPA 704
0
3
2
 
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Kalcijum sulfid
Kalcijum hidroksid
Drugi katjoni Berilijum oksid
Magnezijum oksid
Stroncijum oksid
Barijum oksid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kalcijum oksid (CaO, živi kreč, pečeni kreč) je bela, kaustična, alkalna kristalna materija na sobnoj temperaturi. Ovo hemijsko jedinjenje je u širokoj upotrebi.

Priprema

[uredi | uredi kod]

kalcijum oksid se obično formira termičkom dekompozicijom materijala kao što je krečnjak, koji sadrže kalcijum karbonat (CaCO3; mineral kalcita) u krečnjačkim pećima. To ostvaruje zagrevanjem materijala iznad 825 °C,[4] procesom kalcinacije ili pečenja kreča. Ovaj proces oslobađa molekul ugljen dioksida (CO2). Pečeni kreč nije stabilan, i pre hlađenju spontano reaguje sa CO2 iz vazduha. Nakon dovoljno vremena, on će se potpuno konvertovati nazad u kalcijum karbonat.

Upotreba

[uredi | uredi kod]

Živi kreč ima relativno malu cenu. On i njegov derivat (kalcijum hidroksid) su značajne hemikalije. Živi kreč proizvodi toplotnu energiju tokom formiranja hidrata:[5]

CaO (s) + H2O (l) u ekvilibrujumu sa Ca(OH)2 (aq) (ΔHr = −63.7 kJ/mol of CaO)

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. 
  5. SAD patent 3955554, Solar heating system.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]