Komodijan
Komodijan (latinski: Commodianus) bio je hrišćanski latinski pisac iz 4. ili 5. veka, možda rodom iz Gaze ili Arlesa.[1]
Sve što je poznato o Komodijanu temelji se na informacijama koje on sam daje u svojim spisima. Stil i neke osobenosti u izboru vokabulara navode na zaključak da je bio poreklom iz provincije Afrike.[2] Sam Komodijan navodi da je odrastao i dugo živeo kao paganin, ali da se, zahvaljujući Svetom pismu, preobratio u hrišćanstvo.[3] Za sebe koristi epitet Gazaeus, koji može ukazivati na njegovu povezanosti s gradom Gazom u Palestini ili, pak, na to da je bio zaslužan za neku vrstu podrške tamošnjoj crkvi.[2]
Naučnici se ne slažu oko toga kad je tačno Komodijan živeo i stvarao. Neki na jednom mestu u Komodijanovim Poukama[4] vide aluziju na papu Silvestera I (314‒335), savremenika Konstantina Velikog, te tog pisca smeštaju u 4. vek;[5] drugi smatraju da je Komodijan živeo u 3. veku, odnosno da vrhunac njegovog stvaralaštva treba smestiti u vreme oko 270. godine,[2] a ima i onih koji veruju da on "najvjerojatnije ipak pripada 5. stoljeću".[6]
Od Komodijana su sačuvana dva apologetska dela u heksametarskim stihovima, od kojih je prvo naslovljeno Odbrambena pesma protiv Jevreja i pagana (Carmen apologeticum adversus Iudaeos et gentes) ili Pesma o dva naroda (Carmen de duobus populis), a drugo Pouke ili Uputstva (Instructiones),[6] odnosno, punim imenom, Pouke protiv paganskih bogova za hrišćanski nauk (Instructiones adversus gentium deos pro christiana disciplina).[2] Odbrambena pesma, u 1.052 stiha, opisuje poslednje dane uoči propasti sveta[7] i izlaže hrišćanski nauk u didaktičke svrhe.[1]
Pouke se zapravo sastoje od 80 kratkih pesama s akrostihom,[6] koji formiraju početna slova svakog stiha i ukazuju na osnovnu tematiku pesme. Izuzetak je 60. pesma, gde su početna slova stihova poređana abecednim redom, dok u 80. pesmi početna slova stihova, kad se čitaju unatrag, daju reči: Commodianus Mendicus Christi.[2] Od ovih osamdeset pesama, njih 36 upućeno je paganima s ciljem da ih se pridobije za istinsku veru, u devet pesama pisac nastoji uveriti Jevreje u ispravnost hrišćanskog učenja, a ostale su pesme posvećene poduci katehumena i pokajnika.[2]
Komodijanova dela odišu verskim fanatizmom, zagriženošću, pa i otvorenom mržnjom prema paganima i antičkoj civilizaciji paganskoj; dok obrazovani hrišćanin Auzonije u 4. veku peva hvalospeve veličini drevnoga Rima, dotle Komodijan ushićeno slavi rimsku propast:[7]
|
Luget in aeternum, quae se iactabat aeterna, |
Tuguje večno grad koji se razmetao da je večan, |
Komodijanov jezik blizak je vulgarnom latinitetu, s podosta barbarizama; jedni drže da se pesnik na taj način hteo približiti široj publici,[5] a drugi da takav jezik ukazuje na to da je pisac bio prosto jedan poluobrazovani čovek.[7] Stih Komodijanov zasniva se više na principu akcentovanja i broja slogova, nego na kvantitetu slogova,[1] mada je u osnovi heksametarski.[7] Neki u Komodijanovoj versifikaciji vide rane primerke političkog stiha, koji će svoj pun razvoj dostići u srednjovekovnoj grčkoj poeziji.[2]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Buckwald, Hohlweg & Prinz 1984, str. 260
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Ramsay 1867, s.v. Commodianus
- ↑ Komodijan, Pouke, praef. 5; XXVI, 25, VI, 1.
- ↑ Komodijan, Pouke, XXXIII, 5.
- ↑ 5,0 5,1 Scourfield 2003, str. 374
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Vratović 1977, str. 307
- ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Budimir & Flašar 1991, str. 627
- ↑ Komodijan, Odbrambena pesma, st. 923‒926.
- Buckwald, Wolfgang; Hohlweg, Armin; Prinz, Otto (1984). Rečnik grčkih i latinski pisaca antike i srednjeg veka [Tusculum-Lexicon griechischer und lateinischer Autoren des Alterums und des Mittelalters]. Beograd: Vuk Karadžić.
- Budimir, Milan; Flašar, Miron (1991). Pregled rimske književnosti. Beograd: Naučna knjiga.
- Ramsay, William (1867), „Commodianus”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Scourfield, J. H. D. (2003), „Commodianus”, S. Hornblower & A. Spawforth (eds.), Oxford Classical Dictionary (3rd rev. izd.), Oxford, ISBN 9780198661726
- Vratović, Vladimir (1977), „Rimska književnost”, Povijest svjetske književnosti, 2., Zagreb: Mladost, pp. 189–312
- Komodijanova dela na The Latin Library
- Catholic Encyclopaedia, s.v. "Commodianus".
- Opera Omnia u Migneovoj ediciji Patrologia Latina
