Ljudski placentalni laktogen
Izgled
Horionski somatomamotropinni hormon 1 (ljudski placentalni laktogen) | |
---|---|
Kristalna struktura ljudskog placentalnog laktogena.[1] | |
Identifikatori | |
Simbol | CSH1 |
Entrez | 1442 |
HUGO | 2440 |
OMIM | 150200 |
RefSeq | NM_001317 |
UniProt | Q6PF11 |
Drugi podaci | |
Lokus | Hromozom 17 q22-q24 |
Horioniski somatomamotropini hormon 2 | |
---|---|
Identifikatori | |
Simbol | CSH2 |
Entrez | 1443 |
HUGO | 2441 |
OMIM | 118820 |
PDB | 1Z7C |
RefSeq | NM_020991 |
UniProt | P01243 |
Drugi podaci | |
Lokus | Hromozom 17 q22-q24 |
Ljudski placentalni laktogen (HPL, ljudski horionski somatomamotropin, HCS) je polipeptidni plancentalni hormon. Njegova struktura i funkcija su slični sa ljudskim hormonom rasta. On modifikuje metaboličko stanje majke tokom trudnoće da bi se omogućilo snabdevanje fetusa energijom. HPL ima anti-insulinska svojstva. HPL je hormon koji izlučuju tokom trudnoće sincitiotrofoblasti. Slično ljudskom hormonu rasta, HPL je kodiran genima na hromozomu 17q22-24. On je identifikovan 1963.[2]
HPL molekulska masa je 22.125. On sadrži jedan lanac sa 191 aminokiselinom, koji ima dve disulfidne veze i strukturu koja se sastoji od 8 heliksa. Kristalna struktura je određena do rezolucije od 2.0 Å.[1]
- ↑ 1,0 1,1 PDB 1Z7C; Walsh ST, Kossiakoff AA (May 2006). „Crystal structure and site 1 binding energetics of human placental lactogen”. J. Mol. Biol. 358 (3): 773–84. DOI:10.1016/j.jmb.2006.02.038. PMID 16546209.
- ↑ Josimovich JB, Atwood BL, Goss DA (October 1963). „Luteotrophic, Immunologic and Electrophoretic Properties of Human Placental Lactogen”. Endocrinology 73: 410–20. DOI:10.1210/endo-73-4-410. PMID 14068826.
- Speroff L, Glass RH, Kase NG (1999). Clinical gynecologic endocrinology and infertility (Sixth izd.). Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins.
- „RCSB Protein Data Bank - Structure Summary for 1Z7C - Crystal Structure of Human Placental Lactogen”.
- „Human Chorionic Somatomammotropin Enhancer Function Is Mediated by Cooperative Binding of TEF-1 and CSEF-1 to Multiple, Low-Affinity Binding Sites”. Arhivirano iz originala na datum 2008-07-05.