Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Prijeđi na sadržaj

Mahmud Abas

Izvor: Wikipedija
Mahmud Abas
Abas na konferenciji u Beloj kući
Rođenje15. 11. 1935. (1935-11-15) (dob: 89)
Safed
DržavljanstvoPalestina
Zanimanjepolitičar, pravnik
Suprug/aAmina Abbas
DjecaYasser Abbas

Mahmud Abas (Arapski: محمود عباس) (rođen 15. novembra, 1935), poznat kao Abu Mazen (ابو مازن), je predsednik Palestinske Nacionalne Uprave (PNA).

Političke funkcije

[uredi | uredi kod]

Abas je vodeći političar u Fatahu i, trenutno, predsedavajući Palestinske Oslobodilačke Organizacije (PLO), izabran 11. novembra 2004, posle smrti Jasera Arafata. Pre nego što je imenovan za premijera, Abas je bio na čelu odeljenja za pregovore PLO-a. Bio je premijer Palestinska uprava (PA) od marta do oktobra 2003. kada je dao ostavku usled borbe za vlast sa Arafatom. Na zapadu ima reputacuju čoveka sa "umerenim uticajem" u Palestinskoj upravi, sa iskrenom težnjom ka ostvarivanju mira. Ipak mnogi smatraju da je njegov pristup isuviše trpeljiv i pomirnjiv, i da je sklon da naškodi palestinskim pravima kako bi se umilostivio Izraelu i SAD. (Njegovo ime Abu Mazen je počasna titula, koja izražava popularni običaj u palestinskom društvu, i odražava njegovu ulogu kao oca Mazena, svog najstarijeg sina. Među Arapima je ovakvo ime česta pojava.)

Biografija

[uredi | uredi kod]

Mladost i obrazovanje

[uredi | uredi kod]

Abas je rođen 1935. u Safedu, tada delu Britanske Palestine. Posle osnivanja države Izrael, 1948. - i potonje okupacije ostatka bivše Palestine od strane Jordana i Egipta - Abas je prešao u Siriju, gde je išao u školu, i diplomirao na Univerzitetu u Damasku, pre nego što je otišao u Egipat, gde je studirao prava. Kasnije je Abas upisao diplomske studije na Orijentalnom Koledžu u Moskvi, gde je doktorirao istoriju. 1982, Abas je napisao doktorsku disertaciju o poznatim poricačima Holokausta, koji tvrde da su postojale tajne veze između nacista i cionističkog pokreta. 1984, je u Amanu, (Jordan) na arapskom objavljena knjiga bazirana na Abasovoj disertaciji. Naslov knjige je bio: Druga strana: tahni odnosi između nacizma i cionizma. Kad je imenovan za palestinskog premijera, 2003, ova knjiga je žestoko kritikovana od strane jevrejskih krugova. U svojoj knjizi, Abas je izneo sumnje da su gasne komore korišćene za istrebljenje Jevreja, i izneo mišljenje da je tokom holokausta ubijeno manje od milion Jevreja. U intervjuu koji je dao za Haarec u maju 2003, tvrdio je da je samo citirao široko rasprostranjena naučna neslaganja o holokaustu, ali da više nema nameru da spori široko prihvaćene brojeve; istakao je svoje mišljenje da je "holokaust bio grozan, neoprostiv zločin protiv jevrejske nacije, zločin protiv čovečnosti koji čovečanstvo ne može da prihvati".

Mešanje u politiku

[uredi | uredi kod]

Sredinom 50-ih godina dvadesetog veka, Abas se ozbiljno umešao u podzemnu političku palestinsku scenu, pridruživši se prognanim Palestincima u Kataru, gde je bio direktor osoblja civilne službe emirata. Dok je bio tamo, regrutovao je veći broj ljudi, koji će kasnije postati ključne ličnosti u PLO-u, i bio je jedan od članova-osnivača Fataha 1957.

Tokom 60-ih, 70-ih i 80-ih, Abas je putovao sa Arafatom i ostatkom rukovodstva Palestinske uprave u egzil u Jordan, Liban i Tunis (vidi članak o Jaseru Arafatu za više detalja). Iako je privlačio malo pažnje medija, za Abas se govori da je imao snažan pozadinski uticaj u Palestinskoj upravi, i bio je smatran visoko intelektualnim pragmatičarom.

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]