Molibdat
U hemiji molibdat je jedinjenje koje sadrži oksoanjon sa molibdenom u njegovom najvišem oksidacionom stanju od 6. Molibden može da formira veoma veliki opseg takvih oksoanjona koji mogu da budu diskretne strukture ili polimerne produžene strukture, mada je ovaj drugi oblik prisutan samo u čvrstom stanju. Veći oksoanjoni su članovi grupe jedinjenja zvanih polioksometalati, i pošto oni sadrže samo jedan tip metalnih atoma često se nazivaju izopolimetalatima.[1] Diskretni molibdenski oksoanjoni pokrivaju opseg veličina od najjednostavnijeg MoO42−, prusutnog u kalijum molibdatu do ekstremno velikih struktura prisutnih u izopoli-molibdenskom plavom koje sadrži na primer Mo atoma. Svojstva molibdena su različita od drugih elementa šeste grupe. Hrom formira samo hromate, CrO42−, Cr2O72−, Cr3O102− i Cr4O132− jone koji su svi bazirani na tetrahedralnom hromu. Volfram je sličan molibdenu i formira mnoštvo volframata koji sadrže 6 koordinatni wolfram.[2]
Primeri molibdatnih oksoanjona su:
- diskretni Mo2O72− u tetrabutilamonijum soli i polimerni Mo2O72− u amonijum soli;[3]
- polimerni Mo3O102− u etilendiaminskoj soli;[4]
- polimerni Mo4O132− u kalcijumskoj soli;[5]
- polimerni Mo5O162− u anilinijumu, (C6H5NH3)+ salt;[6]
- diskretni Mo6O192−(heksa-molibdat) u tetrametulamonjium soli;[7]
- diskretni Mo7O246− u amonijum molibdatu, (NH4)6Mo7O24.4H2O;[8]
- Mo8O264− u trimetilamonijum soli.[1]
Imenovanje molibdata generalno sledi konvenciju prefiksa koji pokazuje broj prisutnih atoma Mo. Na primer, dimolibdat za 2 atoma molibdena; trimolibdat za 3 atoma molibdena, etc.. U nekim slučajevima se oksidaciono stanje dodaje kao sufiks, kao u pentamolibdat(VI). Heptamolibdatni jon, Mo7O24 6−, se često naziva "paramolibdat".
- ↑ 1,0 1,1 Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ↑ Cotton F. Albert, Wilkinson Geoffrey, Murillo Carlos A, Bochmann, Manfred (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-19957-5.
- ↑ V. W. Day; M. F. Fredrich; W. G. Klemperer; W. Shum (1977). „Synthesis and characterization of the dimolybdate ion, Mo2O72−”. Journal of the American Chemical Society 99 (18): 6146. DOI:10.1021/ja00460a074.
- ↑ Guillou N.; Ferey G. (August 1997). „Hydrothermal Synthesis and Crystal Structure of Anhydrous Ethylenediamine Trimolybdate (C2H10N2)[Mo3O10]”. Journal of Solid State Chemistry 132 (1): 224–227(4). Bibcode 1997JSSCh.132..224G. DOI:10.1006/jssc.1997.7502.
- ↑ B. M. Gatehouse; P. Leverett (1971). „Crystal structure of potassium tetramolybdate, K2Mo4O13, and its relationship to the structures of other univalent metal polymolybdates”. J. Chem. Soc. A: 2107–2112. DOI:10.1039/J19710002107.
- ↑ W. Lasocha; H. Schenk (1997). „Crystal Structure of Anilinium Pentamolybdate from Powder Diffraction Data. The Solution of the Crystal Structure by Direct Methods Package POWSIM”. J. Appl. Cryst. 30 (6): 909–913. DOI:10.1107/S0021889897003105.
- ↑ S. Ghammami (2003). „The crystal and molecular structure of bis(tetramethylammonium) hexamolybdate(VI)”. Cryst. Res. Technol. 38 (913): 913. DOI:10.1002/crat.200310112.
- ↑ Howard T. Evans jr.; Bryan M. Gatehouse; Peter Leverett (1975). „Crystal structure of the heptamolybdate(VI)(paramolybdate) ion, [Mo7O24]6−, in the ammonium and potassium tetrahydrate salts”. J. Chem. Soc., Dalton Trans. (6): 505–514. DOI:10.1039/DT9750000505.