Promena paradigme
Promena paradigme, koju je definisao američki fizičar i filozof Tomas Kun, predstavlja promenu fundamentalnih koncepata i eksperimentalne prakse neke naučne discipline. Kun suprotstavlja ove promene koje predstavljaju naučnu revoluciju, uobičajenim naučnim aktivnostima, koje opisuje kao naučni rad u okviru opšteprihvaćene paradigme. Primer promene paradigme bi bio prelazak sa geocentričnog na heliocentrični sistem, ili prihvatanje mikroba kao glavnih prenosilaca zaraznih bolesti.
Savremena filozofija se bavi ovim pitanjem, počev sa Imanuel Kantom, koji je frazu koristio u predgovoru "kritike čistog uma" (1781), pozivajući se na grčku matematiku i Njutnovsku fiziku. U 20. veku, javljaju se brojne inovacije u osnovnim pojmovima matematike, fizike i biologije, što dovodi do pojačanog interesa za ovo pitanje među naučnicima. Upravo u ovom aktivnom periodu je Kun je objavio svoj rad.
Kun je predstavio pojam promene paradigme u svojoj uticajnoj knjizi struktura naučnih revolucija (1962). Kao što je jedan komentator zaključuje:
Od 1960-ih godina, pojam promene paradigme je korišćen i u brojnim nenaučnim kontekstima, da se opiše suštinska promena u percepciji događaja, iako je sam Kun ograničio primena termina na nauku.
U antologiji o Kunu iz 2015,[1] filozof Martin Koen opisuje pojam 'promene paradigme' kao neku vrstu intelektualnog virusa koji se proširio iz kruga egzaktnih nauka, na društvene naukame, zatim na umetnost, pa čak i na svakodnevnu savremenu političku retoriku. Koen tvrdi da je i sam Kun imao vrlo maglovitu ideju o tome šta ovaj pojam može da znači i, u skladu sa američkim filozofom nauke Polom Fejerabendom, optužuje Kuna o izbegavanju drastičnijih posledica svoje teorije, a to je da su naučne činjenice ništa više nego samo mišljenja, čija popularnost je privremena, i daleko od konačne.
Epistemološka promena paradigme je bila nazvana "naučna revolucija" po istoričaru nauke Tomasu Kunu u knjizi struktura naučnih revolucija.
Prema Kunu, naučna revolucija, se dešava, kada se naučnici suoče sa anomalijama koje je nemoguće objasniti kroz prihvaćenu paradigmu, u okviru koje je dotadašnji naučni napredak bio ostvaren. Paradigma, po Kunovom mišljenju, nije samo trenutna teorija, već celokupno viđenje sveta u kome teorija postoji, kao i sve posledice, koje proizilaze iz nje.
Kun je još tvrdio da za sve paradigme postoje anomalije, koje se ignorišu kao greške prihvatljivog nivoa, ili se jednostavno njima niko ne bavi (glavni argument koji Kun koristi da odbaci model refutabilnosti Karla Poperasa kao glavne vodilje naučnih promena). Po Kunu, umesto toga, anomalije imaju različite nivoe važnosti za nauku u dato vreme. U kontekstu početka 20. veka u fizici, neki naučnici su imali veće probleme sa računom periheliona Merkura dok je drugima više smetao rezultat Majkelson-Morlijebog eksperimenta. Ovo je po čemu se Kunov model naučne promene razlikuje od modela logičkih pozitivista jer stavlja veći akcenat na pojedine naučnike, umesto da apstrahuje nauku kao čisto logički ili filozofski proces.
Prema Kunu, kada se skupi dovoljno značajnih anomalija koje se suprotstavljaju aktuelnoj paradigmi, naučna disciplina upada u stanje krize. Tokom ove krize, nove ideje, pa čak i ranije odbačene ideje, se oprobavaju. Vremenom se oblikuje nova paradigma, koja stiče svoje pristalice, i nastaje "intelektualna bitka" između pristalica nove paradigme i tradicionalista koji ne odstupaju od stare paradigme. Primer u fizici s početka 20-og veka, je prelaz sa Maksvelovog elektromagnetizma na Ajnštajnovski relativizamkoji niti se desio brzo, niti se može opisati kao pitom, već je uključivao dugi niz "napada", i uz pomoć empirijskih podataka, a i retoričkih i filozofskih argumenata, sa obe strane, da bi na posletku Ajnštajnova teorija ipak odnela pobedu. I ovde je vrednovanje dokaza i značaja novih podataka bilo profiltrirano kroz "ljudsko sito": neki naučnici su smatrali jednostavnost Ajnštajnovih jednačina najubedljivijom, dok su ih drugi smatrali komplikovanijom od Maksvelovog etra. Jedni su smatrali da su Edingtonove fotografije svetla koje se savija oko Sunca ubedljivim, dok su drugi dovodili u pitanje njihovu tačnost i značenje. Ponekad prevagu odnosi samo vreme i broj ljudskih "žrtava", rekao je Kun, parafrazirajući Maks Planka: "nove naučne istine pobede, ne putem ubeđivanja svojih protivnika da vide svetlost, već otuda što njeni protivnici na kraju izumru, a nova generacija koja je upoznata s teorijom poraste."[2]
Nakon što se naučna disciplina promeni iz jedne paradigme u drugu, to se po Kunu zove, naučna revolucija ili promena paradigme. Obično se pri kolokvijalnoj upotrebi pojma "promena paradigme" misli na ovaj konačni zaključak, koji je rezultat dugog procesa: sama (često radikalna) izmena pogleda na svet, bez vezivanja za istorijski kontekst Kunovog argumenta.
Najčešća zabluda u tumačenju paradigmi je uverenje da je otkriće smena paradigmi kao i dinamički karakter nauke (c brojnim mogućnostima za subjektivno mišljenje naučnika) - potvrđuju idejni relativizam,[3] odnosno uverenje da su svi sistemi verovanja jednaki. Kun kategorički negira ovu interpretaciju[4] i tvrdi da, kad naučna paradigma bude zamenjena novom, premda kroz složen društveni proces, nova paradigma je uvek bolja, a ne samo drugačija.
Ove tvrdnje o relativizmu su u vezi sa drugom tvrdnjom koju Kun bar donekle podržava: da se jezik i teorije dve različite paradigme ne mogu prevesti jedni u druge ili racionalno ocenio jedni protiv drugih, da one nemaju zajedničkih činilaca. Ovo je dovelo do mnogo rasprave na temu različitih naroda i kultura, koje mogu imati radikalno različite poglede na svet — toliko različite, da bez obzira na to da li je jedna bolja od druge, jedna kultura naprsto ne može razumeti drugu. Međutim, filozof Donald Dejvidson objavio je visoko cenjen eseja, 1974-e, "O samoj ideji konceptualne šeme" (proizvodnja i adrese američkog filozofskog udruženja, Volumen 47, (1973-1974), str. 5-20), tvrdi da je ideja da bi bilo koji jezici ili teorije mogli biti međusobno neuporedivi sam po sebi pogrešan. U tom slučaju Kunove navode treba uzeti blažem smislu, nego što se često uzimaju. Pored toga, primena Kunove analize na socijalne nauke je već dugo zategnuta usled rasprostranjene primene i po nekoliko paradigmalnih pristupa u cilju razumevanja komplikovanog ponašanja čoveka (vidi, na primer, Džon Hasard, sociologija i organizacione teorije: pozitivizam, paradigme i postmodernizam. Izdavač Kambridž univerzitet, 1993, ISBN u 0521350344.)
Pomeranja paradigme su po pravilu najdramatičnije u naukama deluju potpuno stabilne i zrele, kao na primer u fizici krajem 19. veka. U to vreme, fizika je delovala kao disciplina, kojoj je samo preostalo da popuni poslednje sitne detalje u sistemu koji je bio skoro već potpuno razrađen. Poznata je izjava Lorda Kelvina iz 1900-e godine, "sada više nema ništa novo da se otkrije u fizici. Sve što nam ostaje su samo preciznija i preciznija merenja."[5] Pet godina kasnije Albert Ajnštajn je objavio svoj članak o specijalnoj teoriji relativiteta, koji je poljuljao dotadašnji, veoma jednostavan skup pravila koja je uspostavila još Njutnova mehanika, a koji je bio korišćen da opiše sile i kretanje duže od dvesta godina.
U Strukturi naučnih revolucija, Kun piše, "Sukcesivni prelazak s jedne paradigme na drugu putem revolucije je uobičajeni put zrele naučne discipline." (p. 12) Kunova ideja je sama po sebi bila revolucionarna u svoje vreme, i izazvala je bitne promene u načinu na koji su akademici govorili o nauci. Tako se može reći da je i sama bila deo pomeranja paradigme u istoriji nauke. Ipak, Kun ne bi priznao takvu promenu paradigme. U društvenom smislu, ljudi i daljnj mogu da koriste stare ideje u diskusiji o istoriji nauke.
Filozofi i istoričari nauke, uključujući i samog Kuna, su na kraju prihvatili modifikovanu verziju Kunovog modela, koji je stopio njegovu originalnu ideju sa postepenim modelom koji joj je prethodio.
Neki od "klasičnih slučajeva" promene paradigme u oblasti nauke su:
Prema Kunu, postojanje jedinstvene dominantne paradigme je karakteristika prirodnih nauka, dok su filozofija, i gotovo sva sociologija okarakterisane "tradicijom tbrdnje, protivtvrdnje, i debata o osnovnim konceptima".[6] Ovo ipak nije sprečilo primenu Kunovog koncepta o izmeni paradigme na društvene nauke.
- 1543 - U kosmologiji, prelazak sa Ptolemejske na Kopernikansku kosmologiju.
- U optici prelazak sa geometrijske na fizičku optiku.
- 1543 - Prihvatanje Andreas Vezalijusove Sedam knjiga o građi ljudskog tela koja je isprevila mnoge do tada prihvaćene greške koje je uspostavio Galen. [7]
- 1687 - prelazak sa Aristotelove na klasičnu mehaniku.
- 1783 - Prihvatanje Lavoazjeove teorije o hemijskim reakcijama i sagorevanju umesto do tada prihvaćene flogistonske teorije, što je poznato kao revolucija u hemiji.[8]
- 1826 - Otkriće hiperboličke geometrije.
- 1866 - Prihvatanje Mendelovih zakona o nasleđu, nasuprot do tada prihvaćene teorije o pangenezi u ranom 20-om veku.
- Prihvatanje teorije o biogenezi, da sav život nastaje iz života, umesto dotadašnje teorije o spontanom nastanku, koje je počelo u 17om veku i nije se sasvim okončalo sve do 19-og veka i rada Luja Pastera.
- 1905 - The development of quantum mechanics, which replaced classical mechanics at microscopic scales.
- 1905 - Prelazak sa etarske teorije o prostoru na elektromagnetno zračenje u prostor-vremenu.
- 1920 - Prelazak sa Njutnovske fizike na Ajnštajnov relativizam.
- Razvoj tehnologija za utvrđivanje apsolutne starosti predmeta.
- 1965 - Prihvatanje tektonskih ploča u objašnjavanju velikih geoloških promena.
Nakon što se naučna disciplina promeni iz jedne paradigme u drugu, to se po Kunu zove, naučna revolucija ili promena paradigme. Obično se pri kolokvijalnoj upotrebi pojma "promena paradigme" misli na ovaj konačni zaključak, koji je rezultat dugog procesa: sama (često radikalna) izmena pogleda na svet, bez vezivanja za istorijski kontekst Kunovog argumenta.
- Pokret, poznat kao kognitivna revolucija je doveo do odstupanja od biheviorističkog pristpa psihološkom izučavanju i prihvatanju saznanja kao centralne crte u proučavanju ljudskog ponašanja.
- Kejnezijeva revolucija se obično posmatra kao važna promena u makroekonomiji.[9] Prema rečima Džona Keneta Galbrajta, Sejov zakon je dominirao ekonomskom mišlju do Kejnesa, duže od jednog veka, pa je prelazak na Kejnesijanstvo bilo teško. Ekonomista koji se protivio ovom zakonu, po kome su povećana nezaposlenost, i smanjenje investicija (u kombinaciji sa povećanom štednjom) praktično nemogući, rizikovao je da izgubi svoju karijeru.[10] U svom magnum opusu, Kejnes je naveo jednog od svojih prethodnika, Džon A. Hobsoha,[11] , kome je više puta odbijena pozicija na univerzitetu zbog njegove jeretičke teorije.
- Kasnije, pokret monetarizma predstavlja drugu izmenu paradigme nad Kejnesovom teorijom. Monetaristi su tvrdili da fiskalna politika nije efikasna u stabilizaciji nivoa inflacije, te da predstavlja isključivo monetarni fenomen, za razliku od tada aktuelnog Kejnesijevog pogleda, da su fiskalna i monetarna politika jednako važni. Kejnesijanci su kasnije prihvatili monetarističku kvantitativnu teoriju novca i prešli na Filipsove krive, teorije koje su prvobitno odbacivali.[12]
- Laringlana teorija, koju je prvi izneo Ferdinand de Sosjur 1879-e u indo-Evropskoj lingvistici, postulirala je postojanje "grlenih" suglasnika u proto-indo-evropskom jeziku (PIE), koja je potvrđena otkrićem Hititskog jezika u ranom 20. veku. Teorija je kasnije prihvaćena od strane ogromne većine lingvista, čime je otvoren put za unutrašnje rekonstrukcije sintakse i gramatičkih pravila PIE jezika, i smatra se za jedan je od najvažnijih razvoja u lingvistici još od otkrivanja indo-evropske jezičke porodicu.[13]
U kasnim 1990-im, 'promena paradigme' se javlja kao poštapalica, popularizovana kao marketinški govor i da se pojavljuje češće u štampi i publikacijama.[14] U svojoj knjizi Gaf, Autor Lari Trask savetuje čitaoce da se uzdrže od korišćenja ovog izraza, te da budu vrlo oprezni kada čitaju bilo šta što koristi ovu frazu. Ovo se pominje u nekoliko članaka i knjiga[15][16] kao zloupotreba fraze do te mere da je postala besmislena.
Termin "promene paradigme" je našao primenu i u drugim kontekstima, predstavljajući značajne promene u načinu razmišljanja, radikalne promene u ličnim uverenjima, složenim organizacionim sistema, smenama starih načina mišljenja i organizacije sa fundamentalno drugačijim načinom mišljenja i organizacije:
- M.L. Handa, profesor sociologije na O.I.S.E. Univerzitetu u Torontu, Kanada, razvio je koncept paradigme u okviru društvenih nauka. On definiše na šta on misli kad kaže "paradigma" i uvodi pojam "društvene paradigme". Dodatno, on definiše i osnovne činioce bilo koje društvene paradigme. Poput Kuna, i on se osvrće na fenomen izmene paradigme. U ovom smislum on se fokusira na društvene uslove koji prethode takvoj izmeni. S tim u vezi, on se osvrće i na to kako ove promene utiču na društvene institucije, uključujući i instituciju obrazovanja.
- Koncept je bio prilagođen i tehnologiji i ekonomiji time što je određena nova tehno-ekonomska paradigma jer promene na tehnološkim sistemima imaju ogromnog uticaja na ponašanje čitave ekonomije (Karlota Perez; raniji radovi na tehnološkoj paradigmi Đovani Dosija). Ovaj koncept je povezan sa Jozef Šumpeterovom idejom o kreativnom razaranju. U primere spadaju prelazak na masovnu proizvodnju i uvođenje mikroelektronike.Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; nevaljana imena, tj. ima ih previše - Smatra se da su dve fotografije zemlje iz svemira, "Svitanje zemlje" (1968) i "Plavi kliker" (1972), pomogle osnivanje ekološkog pokreta koji se naglo proširio u periodu neposredno nakon pojave ove dve fotografije.[17][18]
- Hans Kung je primenio Kunovu teoriju o paradigmama na čitavu istoriju hrišćanske misli i mitologije. On je definisao šest istorijskih "makromodela": 1) apokaliptična paradigma primitivnog hrišćanstva, 2) Helenistička paradigma patrističkog perioda, 3) srednjevekovna katolička paradigma, 4) protestantska (reformatorska) paradigma, 5) moderna, prosvetiteljska paradigma, i 6) nova, ekumenska paradigma. On je još ukazao i na pet paralela između prirodnih nauka i teologije u smislu izmena u paradigmi. Kung se bavio promenama paradigme u svojim knjigama, Promena paradigme u teologiji[19] i Teologija za treći milenijum: Ekumenski pristup.[20]
- ↑ Paradigm Shift: How Expert Opinions Keep Changing on Life, the Universe and Everything, Imprint Academic 2015, page 181
- ↑ Quoted in Thomas Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions (1970 ed.): p. 150.
- ↑ Sankey, Howard (1997) "Kuhn's ontological relativism," in Issues and Images in the Philosophy of Science: Scientific and Philosophical Essays in Honour of Azarya Polikarov, edited by Dimitri Ginev and Robert S. Cohen.
- ↑ Thomas Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions (3rd ed.): p. 199.
- ↑ Weisstein, Eric W. "Eric Weisstein's World of science".
- ↑ Kuhn, Thomas N. (1972) [1970].
- ↑ "[Vesalius and De humani corporis fabrica: Galen's errors and the change of anatomy in the sixteenth century]."
- ↑ Paradigm Shifts: Technology & Culture
- ↑ David Laidler.
- ↑ Galbraith, John Kenneth (1975).
- ↑ Keynes, John Maynard.
- ↑ Bordo, Michael D., Schwartz, Anna J. (2008).
- ↑ James Clackson.
- ↑ Robert Fulford, Globe and Mail (June 5, 1999). http://www.robertfulford.com/Paradigm.html Retrieved on 2008-04-25.
- ↑ Cnet.com's Top 10 Buzzwords
- ↑ „"The Complete Idiot's Guide to a Smart Vocabulary" p142-143, author: Paul McFedries publisher: Alpha; 1st edition (May 7, 2001), ISBN 978-0-02-863997-0”. Arhivirano iz originala na datum 2007-12-15. Pristupljeno 2018-06-24.
- ↑ Schroeder, Christopher H. "Global Warming and the Problem of Policy Innovation: Lessons from the Early Environmental Movement". 2009. http://www.lclark.edu/org/envtl/objects/39-2_Schroeder.pdf
- ↑ See also Stewart Brand#NASA image of Earth
- ↑ Kung, Hans & Tracy, David (ed).
- ↑ Küng, Hans.
- MIT 6.933J - Struktura inženjerskih revolucija. Sa MIT OtvorenihKurseva, predavanja (diplomski nivo) sa kursa o istoriji tehnologije kroz Kunovsku prizmu.
- "Scientific Change". Internet Encyclopedia of Philosophy.