Rene Favaloro
| Rene Favaloro | |
 | |
| Rođenje | 12. 7. 1923. La Plata |
|---|---|
| Smrt | 29. 7. 2000. (dob: 77) Buenos Ajres |
| Prebivalište |  Argentina
|
| Polje | medicina, hirurgija |
| Institucija | Univerzitet u La Plati |
| Poznat po | koronarnoj bajpas hirurgiji |
| Izvršio samoubistvo u znak protesta. | |
Rene Heronimo Favaloro (špan. René Gerónimo Favaloro; La Plata, 12. 7. 1923. – Buenos Aires, 29. 7. 2000) bio je argentinski kardiohirurg i jedan od osnivača koronarne bajpas-hirurgije. Godine 1967. prvi na svetu izvršio je premošćavanje srčanih arterija, obolelom od koronarne arterijske bolesti ugradnjom arterijskog bajpas-grafta. Ovakva intervencija vremenom je postala jedna od najznačajnije procedura u kardiovaskularnoj hirurgiji.
Rene Favaloro rođen je 12. 7. 1923. u skromnoj kući u naselju „El Mondongo“ u La Plati. Samo jedan gradski blok delio je njegovu ulicu od bolnice u kojoj će kasnije raditi kao lekar. Rene je u četvrtoj godini života, prvi put izrazio želju da budu lekar, koju je u kasnijem životu i ostvario. Možda je razlog za to bila njegova povremena poseta i višednevni boravak u kući njegovog strica, lekara, u kojoj je Rene imao priliku da se upozna sa medicinskom profesijom, provodeći sa stricem dosta vremena u ordinaciji i kućnim posetama.
Osnovno obrazovanje Rene je stekao u školi, u kojoj se zbog skromnih sredstava učenje obavljalo kroz rad. Slobodno vreme posle škole provodio je u radionici svog oca, stolara, koji ga je naučio mnogim tajnama ovoga zanata. Reneova majka bila je krojačica, vešta i sposobna žena, koja je Renea naučila da ceni rad i poštenje.
Godine 1936, nakon rigoroznog pregleda, Rene je upisao Nacionalni koledž La Plata. U ovoj školi Reneu su njegovi nastavnici Ezekuiel Martinez Estrada i Pedro Henrikuez Urena usadili osnovna načela humanizma, slobode, pravde, etike, poštovanja, traganja za istinom i učešće u društvenim aktivnostima koje se moraju sprovoditi samo neprestanim radom i požrtvovanjem.
Po završenom školovanju na koledžu Rene je upisao studije medicine na Nacionalnom univerzitetu La Plata. U trećoj godini započeo je praksu u Poliklinici bolnice u La Plati i načinio prve kontakte sa pacijentima. Željan znanja Rene je učio više od svojih kolega i onoga što mu je pružao nastavni program. U večernjim časovima vraćao se na kliniku kako bi proučavao evoluciju bolesti u pacijenata i dugo razgovarao sa njima o njihovim tegobama. Takođe je, pratio i rad profesora kliničke medicine i prisustvovao brojnim operacijama eminentnih hirurga tog vremena, koji su ga naučili hirurškim veštinama. Sve to će kasnije imati veliki uticaj na njegov doprinos svetskoj kardiovaskularnoj hirurgiji.
Željan znanja iz kardiovaskularne i grudne hirurgije, koje su sve više postajale „čudo“ 20. veka, Favaloro je napustio ruralnu medicinsku praksu i otputovao u SAD kako bi učestvovao; „u medicinskoj „revoluciji“, kao njen aktivni učesnik a ne samo kao posmatrač“. Na jednom od njegovih putovanja do La Plate profesor Maineti, ga je savetovao da za usavršavanje izabere Kliniku u Klivlendu.
Sa malo sredstava i nedovoljnim poznavanjem engleskog jezika, slušajući savete svog profesora, Favolo se odlučio za Klivlend, da u njemu nastavi svoje dalje stručno usavršavanje. U SAD Favolo je prvo radio kao rezident, a zatim kao član hirurškog tima, i saradnik dr Donalda B Eflera, šefa kardiovaskularne hirurgije, F. Mejson Sonesa šefa dijagnostičke laboratorije i Vilijema L, šefa odeljenja za kardiologiju.
Na početku rada većina njegovih aktivnosti bila je povezana sa lečenjem srčanih zalistaka i urođenih bolesti srca. Ali želja za znanjem ga je terala da stalno istražuje i uči. Svaki dan, kada bi završio svoj rad u operacionoj sali, Favaloro je provodio sate i sate pregledajući koronoangiografske nalaze i proučavao anatomiju srčanih arterija i njihov odnos prema srčanom mišiću. U tom periodu Laboratorija Sonesa, oca koronarne arteriografija, imala je najveću kolekciju angiografskih snimaka u SAD.
Početkom 1967, Favaloro je počeo da razmišlja o mogućnostima primene vene safene u hirurgiji srčanih arterija. Te godine Favaloro je započeo primenu tehnike premošćavanja krvnih sudova, nazvane bajpas ili koronarni bajpas, koja je kasnije bila osnova njegovog budućeg rada i Favalori obezbedila ugled i van granica zemlje, nakon što je njegova metoda radikalno promenila istoriju lečenja koronarne bolesti.
„Danas se samo u SAD obavi između 600.000 i 700.000 bajpas operacija godišnje. Njegov doprinos medicini nije bio slučajan, već pre svega rezultat dubokog poznavanja njegove specijalnosti, sati i sati istraživanja i napornog rada. Favaloro je jednim povodom rekao da njegov doprinos nije bio samo lični uspeh, već i rezultat rada zajedničkog tima kome je prvi cilj bio dobrobit pacijenta.“ [1]
Velika ljubav za svoju zemlju je Favalora vratila u Argentinu u 1971. sa idejom da u njoj osnuje centar sličan Klivlendskoj klinici, u kome bi se kombinovala medicinska nega, istraživanja i obrazovanje, kako je on to naveo u svojoj ostavci Efleru:
"Još jednom je sudbina stavila na moja ramena težak zadatak kome ću posvetiti poslednju trećini mog života, da osnujem Odeljenje za torakalnu i kardiovaskularnu hirurgiju u Buenos Ajresu... U ovom trenutku, okolnosti ukazuju na to da sam ja jedini u mogućnosti da to uradim. Ovo odeljenje će biti namenjeno, pored medicinske nege stanovništva, za poslediplomsko obrazovanje i druge oblike poslediplomskih studije u Buenos Ajresu i drugim velikim gradovima u zemlji, kao i za klinička istraživanja. Videćete mi ćemo moći da sledimo principe Klivlendske klinike. "
Vođen navedenom idejom nastala je Favaloro fondacija 1975, koju je on osnovao zajedno sa drugim partnerima što je intenziviralo rad u ovoj oblasti medicine koja se neprestano razvijala od njegovog povratka. Jedan od najvećih Favalorovih doprinosa bio je u podizanju nivoa stručnosti za dobrobit pacijenata, koja je realizovan kroz brojne kurseve, seminae i konferencije u organizaciji Fondacije, uključujući i angažovanje poznatih kardiologa kao konsultanta, koji se održavali nastavu svake dve godine.
Favaloro je u 1980. osnovao Laboratoriju za osnovna istraživanja, koju je finansirao sopstvenim novcem tokom dugog perioda, u okviru Odeljenja za istraživanje i edukaciju Favaloro fondacije. Potom je osnovao Institut za istraživanje bazičnih nauka u Institutu za biomedicinske nauke, što je dovelo, u avgustu 1998, do osnivanja i Favaloro Univerziteta. „Trenutno univerzitet ima fakultet medicinskih nauka, iz oblasti medicina (osnovan 1993) i kineziologije i pfiziatrije (osnovan 2000) i Fakultete tehničkih nauka, prirodnih nauka, sa tri smera (osnovan 1999)“.
Godine 1992. inaugurisan je u Buenos Ajresu Institut za kardiologiju i kardiovaskularne hirurgije, Favaloro fondacija, kao neprofitna ustanova, uz moto; "napredne tehnologije u službi medicine i humanizma" Institut je trebalo da obezbediti visoko specijalizovane usluge iz kardiologiji, kardiovaskularne hirurgije i transplantacije srca, pluća, jetre, bubrega i koštane srži, i drugih medicinskih oblasti. Favaloro je svoj rad na ovom institutu fokusirao okružen izaberanom grupom „profesionalaca“.
Teške posledica finansijske krize u Argentini s kraja 20. veka odrazile su se i na 77 godina starog Rene Favaloroa i njegov medicinskog fond koji je dugovao državi 40 miliona pezosa (približno jednaka svota američkih dolara). Rene Favaloro je bezuspešno više meseci kucao na sva vrata u Argentini u potrazi za novcem, ali podrške nije bilo, što ga je uvelo u tešku psihičku krizu i tragičnu smrt.
Sam Favaloro, u pismu koje je poslao najvećem argentinskom dnevnom listu mesec dana pre svoje tragične smrti priznao je da doživljava... „jedan od najtežih trenutaka svog života“... i...„da je postao prosjak“.
Očajan i nemoćan da izdrži poniženja, u trenucima psihičkog rastrojstva Favaloro je 29. jula 2000. u svom stanu u Buenos Ajresu oduzeo sebi život pucajući u grudi.[2]
- ↑ (pt)Biografia, Renace la pasión por la cirugía torácica na fundacion favaloro.com Arhivirano 2011-02-26 na Wayback Machine-u Posećeno 07. februara 2011.
- ↑ (ru)Vыstrel v serdce Pokončil s soboй čelovek, pridumavšiй aortokoronarnoe šuntirovanie, „Semь Dneй“ Arhivirano 2012-03-20 na Wayback Machine-u
