sas
Izgled
sas
sas (srpskohrvatski, ćir., сас)
[uredi]Predlog
[uredi]Značenja:
- Označava poticanje, odvajanje. [1]
- Označava mesto u kome se nešto vrši. [1]
- Označava društvo, zajednicu u vršenju kakve radnje, odnosno u doživljavanju kakvog stanja. [1]
- Označava sredstvo pomoću kojeg se vrši, ostvaruje radnja. [1]
- Označava predmet koji glavni pojam ima uza se. [1]
- Označava objekat radnje označene upravnom rečju. [1]
Primeri:
- Dȏđe sas rádnje. Vračev Gaj [1]
- S lȇvom rúkom sas lótre se òmaknem. Martonoš [1]
- Onak se vrȃtu nȁtrāg sas grȏblja kȕći. [2] Bašaid [1]
- Pȃv je sas kȕće. Vršac [1]
- Nȃs vȉdu saz brȇga. Kruščica [1]
- Nísam dȍbio nȁočāre, nego su me nȕdili da mi skȋdadu sas òčīju òpanicu. [2] Novi Bečej [1]
- Idi saš njome kući. [1]
- Još jȁ kao déte sam ìšla pèške sas bȁbāma nà tu vòdicu. Bačko Petrovo Selo [1]
- Saš njime sam se dogovorila da dođe kući. [3] [4] [5] Čenej Berkasovo Neštin Čerević Ledinci Čortanovci Vračev Gaj Batanja [1]
- Buklìjāš skȕpi svȁtove svȅ ko[d] dèvojačke kȕće, ȍnda kad bȕde jèdan sȃt jel dvȃ, ȍnda krȇnu svȉ saz dèvōjkom. [2] Novo Miloševo [1]
- Rastȅro se sas ženȏm. Vršac [1]
- A drugȃr je tȁj saz deda Mȋletom bȉo. Pavliš [1]
- Al ȕvek mi bílo krȋvo zȁšto ȏn ni bȉo ù novina, zȁšto se ȏn níje nàsliko nȉkad sò ti svínjama. Deronje [1]
- Oženio se sos bolesnu. Melenci [1]
- Nȉkad nȇ da zabòravim tȏ vréme; dȏđedu pò nās sas kȏčijama, ljȗbu nas ȕ ruku i vȍdu nas u špàcīr, na màjālos, svȕgdi. Boka [1]
- Traži đavola sas svećom. [6] [5] Senpeter Berkasovo Neštin Čerević Ledinci Čortanovci Šurjan Lovra [1]
- Šta ćeš sas tim gvožđetom, hodma da ga ostaviš di je bilo! Jasenovo [1]
- Na krȁj se uvȇže cvȇće sas crvȅnom strékom. Izbište [1]
- Idȅ, polȃže mȃrvu so tȉm dȑvetom. Izbište [1]
- Pobȅgne saz dukȁtima. Kruščica [1]
- Mògu da kȃžem da sam pȑvi u sèlu sas duvánom. Đala [1]
Izrazi:
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 129. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 49.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 5,0 5,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 361.
- ↑ Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).