veseo

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /ʋêseo/
Hifenacija: ve‧se‧o

Pridjev

vȅseo (ćirilica ве̏сео, određeni vid vȅelī, komparativ veseliji)

Oblici:

-elo, -ela ^[1]

Značenja:

Seoska igranka u praznične dane. ^[1]
Šaren, ukrašen. ^[1]

Primeri:

Ȍnda pȅvādu svȉ svȁtovi, vȅseli su. ^[2] ^[3] Kumane Sremska Mitrovica Bukovac Rumenka Novi Sad Kovilj Novo Miloševo Bašaid Zrenjanin ^[1]
I ȍnda ȕjutru kad òtvorim kokošȉnjake, tȏ ȍma tr̀či na trávu oko saláša ledȉna, tȏ páse i vȅselo sve, a nȅ ko óvde — zàtvoren céli dȃn. Čenej ^[1]# Mòmak nȅ zna zȁšto je òtac vȅso. ^[2] ^[4] ^[3] ^[5] Golubinci Sombor Gospođinci Bašaid Melenci Itebej Farkaždin Izbište Deska ^[1]
Jȃ vȅso, pa svȅ gȑlim dùdove. Vrdnik ^[1]
Kȁko je ȏn bȉo vȅso. Deronje ^[1]# Ȍndak je bílo dòzvoljeno na Bòžić ili na Ùskrs da ìdeš ȕveče, zválo se vȅselo vȅče. Mokrin ^[1]
Dȍveče će da bȉde prȃvo vȅselo vȅče. ^[4] ^[6] Farkaždin Melenci Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Vršac ^[1]
Mȋ smo kao diletȁnti priređívali zȃbave, vȅselo vȅče i ìgrānke. Bašaid ^[1]# Samo vȅselo, gȍsti móji. Vršac Sombor ^[1]
Tamo sam [na slavi kod sestre i zeta] provo veselo ceo dan i celu noć i sutradan do poslepodne nisam spavo ništa. Čenej ^[1]# U okolini Kikinde na torbama se razlikuju vesela i žalosna strana: strana više i strana manje ukrašena. ^[7] ^[1]

Izvedene reči:

vȅselo ^[1]

Sinonimi:

radostan ^[1]

Deklinacija

oblici pozitiva, neodređeni vid

jednina		muški rod	ženski rod	srednji rod
nominativ		veseo	veela	veelo
genitiv		veela	veele	veela
dativ		veelu	veeloj	veelu
akuzativ	neživo živo	veseo veela	veelu	veelo
vokativ		veseo	veela	veelo
lokativ		veelu	veeloj	veelu
instrumental		veelim	veelom	veelim
množina		muški rod	ženski rod	srednji rod
nominativ		veeli	veele	veela
genitiv		veelih	veelih	veelih
dativ		veelim(a)	veelim(a)	veelim(a)
akuzativ		veele	veele	veela
vokativ		veeli	veele	veela
lokativ		veelim(a)	veelim(a)	veelim(a)
instrumental		veelim(a)	veelim(a)	veelim(a)

oblici pozitiva, određeni vid

jednina		muški rod	ženski rod	srednji rod
nominativ		veeli	veela	veelo
genitiv		veelog(a)	veele	veelog(a)
dativ		veelom(u/e)	veeloj	veelom(u/e)
akuzativ	neživo živo	veeli veelog(a)	veelu	veelo
vokativ		veeli	veela	veelo
lokativ		veelom(e/u)	veeloj	veelom(e/u)
instrumental		veelim	veelom	veelim
množina		muški rod	ženski rod	srednji rod
nominativ		veeli	veele	veela
genitiv		veelih	veelih	veelih
dativ		veelim(a)	veelim(a)	veelim(a)
akuzativ		veele	veele	veela
vokativ		veeli	veele	veela
lokativ		veelim(a)	veelim(a)	veelim(a)
instrumental		veelim(a)	veelim(a)	veelim(a)

oblici komparativa

jednina		muški rod	ženski rod	srednji rod
nominativ		veseliji	veselija	veselije
genitiv		veselijeg(a)	veselije	veselijeg(a)
dativ		veselijem(u)	veselijoj	veselijem(u)
akuzativ	neživo živo	veseliji veselijeg(a)	veseliju	veselije
vokativ		veseliji	veselija	veselije
lokativ		veselijem(u)	veselijoj	veselijem(u)
instrumental		veselijim	veselijom	veselijim
množina		muški rod	ženski rod	srednji rod
nominativ		veseliji	veselije	veselija
genitiv		veselijih	veselijih	veselijih
dativ		veselijim(a)	veselijim(a)	veselijim(a)
akuzativ		veselije	veselije	veselija
vokativ		veseliji	veselije	veselija
lokativ		veselijim(a)	veselijim(a)	veselijim(a)
instrumental		veselijim(a)	veselijim(a)	veselijim(a)

oblici superlativa

jednina		muški rod	ženski rod	srednji rod
nominativ		najveseliji	najveselija	najveselije
genitiv		najveselijeg(a)	najveselije	najveselijeg(a)
dativ		najveselijem(u)	najveselijoj	najveselijem(u)
akuzativ	neživo živo	najveseliji najveselijeg(a)	najveseliju	najveselije
vokativ		najveseliji	najveselija	najveselije
lokativ		najveselijem(u)	najveselijoj	najveselijem(u)
instrumental		najveselijim	najveselijom	najveselijim
množina		muški rod	ženski rod	srednji rod
nominativ		najveseliji	najveselije	najveselija
genitiv		najveselijih	najveselijih	najveselijih
dativ		najveselijim(a)	najveselijim(a)	najveselijim(a)
akuzativ		najveselije	najveselije	najveselija
vokativ		najveseliji	najveselije	najveselija
lokativ		najveselijim(a)	najveselijim(a)	najveselijim(a)
instrumental		najveselijim(a)	najveselijim(a)	najveselijim(a)

Reference

„veseo” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 150. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ ^3,0 ^3,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 139. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ ^4,0 ^4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 111.
↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 37.
↑ Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 81.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] 2,0 ^2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 150. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-3] 3,0 ^3,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 139. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-4] 4,0 ^4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-5] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 111.

[Mile_Popov,_Svadba_u_severnom_Banatu.-6] Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 37.

[Milenko_S._Filipović,_Vojvođanski_ćilimi_u_narodnim_običajima.-7] Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 81.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]