11. фебруар
датум
11. фебруар је четрдесет други дан у години у Грегоријанском календару. 323 дана (324 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
уреди| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 660. п. н. е. - Цар Џиму оснива Јапан.
- 1531 — Енглески краљ Хенри VIII признат за поглавара Англиканске цркве.
- 1752 — Бенџамин Френклин је отворио Пенсилванијску болницу, прву болницу у Сједињеним Америчким Државама.
- 1790 — Квекери су поднели петицију америчком Конгресу за укидање ропства.
- 1858 — Током рата за реформу (1856—1861) Бенито Хуарез проглашен је у Веракрузу уставним председником Мексика.
- 1873 — Под притиском републиканаца абдицирао је шпански краљ Амадео и проглашена је прва шпанска република.
- 1889 — У Јапану је усвојен устав, којим је предвиђен дводомни парламент, али је цар задржао извршну власт.
- 1919 — Фридрих Еберт је изабран за првог председника Немачке, која је после Првог светског рата постала република.
- 1929 — Споразумом у Латерану између Италије и Свете столице створена је независна папска држава Ватикан. Тиме је решено „Римско питање“ – спор италијанске државе и Свете столице настао 1870. године, после прикључења Италији папске државе и града Рима.
- 1942 — Отпочела немачка Операција Керберус, велики поморски окршај који се одиграо током Другог светског рата у којем је немачка поморска ескадра сачињена од бојних крсташа Шархнорст и Гнајзенау, тешке крстарице Принц Еуген и већег броја разарача, испловила из луке Брест, пробила британску блокаду у каналу Ламанш и упловила у своју матичну луку у Немачкој.
- 1945 — У Јалти на Криму завршена је Кримска конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције. Председник САД Рузвелт, лидер СССР Стаљин и британски премијер Черчил ускладили су војне планове за окончање Другог светског рата, одредили нове односе у Европи и договорили се о оснивању Уједињених нација.
- 1953 — Председник САД Двајт Ајзенхауер је одбацио апел за помиловање Џулијуса и Етел Розенберг.
- 1958 — Тунис је обавестио Француску да њени ратни бродови више неће моћи да користе луку Бизерта.
- 1959 — Проглашена Федерација Арапских Емирата Југа.
- 1970 — Јапан је постао четврта земља у свету која је лансирала вештачки сателит.
- 1971 — Представници 63 земље потписали су споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана.
- 1973 — Пуштени су први амерички ратни заробљеници из Вијетнамског рата.
- 1975 — Маргарет Тачер изабрана је за председника Конзервативне странке, као прва жена која је у Уједињеном Краљевству постала шеф политичке партије.
- 1990 — Лидер Афричког националног конгреса (АНЦ) Нелсон Мандела пуштен је на слободу након 27 година проведених у јужноафричким затворима.
- 1994 — Пет америчких космонаута (Чарлс Болден, Кенет Рајтер, Јан Дејвис, Чанг Дијаз Франклин, Роналд Сега) и један руски (Сергеј Крикаљов) спустили су се у шатлу "Дискавери" на Земљу, окончавши прву америчко-руску спејс шатл мисију.
- 1996 — У снажној експлозији аутомобила-бомбе у Алжиру убијено је 17 људи, а рањено више од 90.
- 1997 — Свемирски шатл Дискавери је лансиран на мисију сервисирања телескопа Хабл.
- 1997 — Под притиском међународне јавности и тромесечних грађанских и студентских протеста председник Србије Слободан Милошевић је посебним законом (lex specialis) признао резултате локалних избора на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.
- 2001 — Око 7.500 људи демонстрирало је у Немачкој против марша неонациста који је окупио око 250 присталица.
- 2002 — Као одговор на нападе на израелске цивиле, израелски авиони и хеликоптери напали су палестинске центре безбедности у Гази.
- 2011 — Под притиском протестаната председник Египта Хосни Мубарак је поднео оставку после више од 29 година на власти.
Рођења
уреди- 1261 — Отон III Вителсбах, краљ Угарске (прем. 1312)[1]
- 1466 — Елизабета од Јорка, енглеска краљица (прем. 1503)[2]
- 1507 — Филип II Московски, руски светитељ (прем. 1569)[3]
- 1535 — Папа Гргур XIV (прем. 1591)[4]
- 1657 — Бернар ле Бовије де Фонтенел, француски књижевник (прем. 1757)[5]
- 1754 — Танаско Рајић, српски устаник (прем. 1815)[6]
- 1776 — Јоанис Каподистријас, руски и грчки државник (прем. 1831)[7]
- 1800 — Вилијам Хенри Фокс Талбот, енглески проналазач, фотограф, лингвиста и математичар (прем. 1877)[8]
- 1812 — Александер Стивенс, амерички политичар и адвокат (прем. 1883)[9]
- 1813 — Ото Лудвиг, немачки књижевник (прем. 1865)[10]
- 1839 — Џосаја Вилард Гибс, амерички научник (прем. 1903)[11]
- 1847 — Томас Алва Едисон, амерички проналазач (прем. 1931)[12]
- 1863 — Џон Ф. Фицџералд, амерички политичар (прем. 1950)[13]
- 1892 — Бранко Магарашевић, српски професор, класични филолог и слависта.(прем. 1968)[14]
- 1900 — Ханс-Георг Гадамер, немачки филозоф (прем. 2002)[15]
- 1908 — Вивијан Фукс, британски истраживач (прем. 1999)[16]
- 1909 — Џозеф Л. Манкевиц, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем. 1993)[17]
- 1909 — Сатурнино де ла Фуенте Гарсија, шпански суперстогодишњак. (прем. 2022)[18]
- 1915 — Ричард Хеминг, амерички математичар (прем. 1998)[19]
- 1917 — Сидни Шелдон, амерички књижевник и сценариста (прем. 2007)[20]
- 1920 — Фарук I Египатски, египатски краљ (прем. 1965)[21]
- 1925 — Вирџинија Е. Џонсон, амерички психолог (прем. 2013)[22]
- 1925 — Ким Стенли, америчка глумица (прем. 2001)[23]
- 1926 — Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац (прем. 2010)[24]
- 1934 — Мануел Норијега, панамски генерал и војни диктатор (прем. 2017)[25]
- 1934 — Џон Сертиз, енглески возач формуле 1 (прем. 2017)[26]
- 1936 — Берт Рејнолдс, амерички глумац (прем. 2018)[27]
- 1947 — Иринеј Буловић, епископ бачки[28]
- 1947 — Јукио Хатојама, јапански политичар[29]
- 1953 — Џеб Буш, амерички политичар[30]
- 1954 — Злата Петковић, позоришна, филмска и ТВ глумица (прем. 2012)[31]
- 1958 — Пепу Хернандез, шпански кошаркашки тренер
- 1961 — Кери Лоуел, америчка глумица
- 1962 — Шерил Кроу, америчка певачица и текстописац[32]
- 1963 — Хозе Марија Бакеро, шпански фудбалер и тренер[33]
- 1964 — Сара Пејлин, америчка политичарка[34]
- 1967 — Чиро Ферара, италијански фудбалер и фудбалски тренер[35]
- 1969 — Џенифер Анистон, америчка глумица[36]
- 1970 — Фредрик Тордендал, шведски музичар
- 1971 — Дејмијан Луис, британски глумац[37]
- 1972 — Стив Макманаман, енглески фудбалер[38]
- 1974 — Ник Бармби, енглески фудбалер и тренер[39]
- 1977 — Мајк Шинода, амерички музичар, продуцент и уметник[40]
- 1980 — Марк Брешано, аустралијски фудбалер[41]
- 1981 — Иван Никчевић, српски рукометаш и репрезентативац[42]
- 1981 — Кели Роуланд, америчка певачица, текстописац, плесачица, глумица, модел и телевизијски водитељ[43]
- 1982 — Нил Робертсон, аустралијски играч снукера[44]
- 1982 — Кристијан Мађо, италијански фудбалер[45]
- 1982 — Натали Дормер, британска глумица[46]
- 1983 — Рафаел ван дер Варт, холандски фудбалски репрезентативац[47]
- 1984 — Небојша Граховац, босански рукометаш[48]
- 1985 — Кејси Делаква, аустралијска тенисерка[49]
- 1987 — Хосе Каљехон, шпански фудбалер[50]
- 1990 — К'оријанка Килчер, америчка глумица[51]
- 1991 — Никола Миротић, црногорски и шпански кошаркаш[52]
- 1992 — Тејлор Лаутнер, амерички глумац[53]
- 1996 — Данил Медведев, руски тенисер[54]
- 1997 — Хуберт Хуркач, пољски тенисер[55]
Смрти
уреди- 55 — Британик, син римског цара Клаудија. (рођ. 41)[56]
- 244 — Гордијан III, римски цар (238—244). (рођ. 225)[57]
- 641 — Ираклије, источноримски (византијски) цар (610—641). (рођ. 575)[58]
- 731 — Папа Гргур II. (рођ. 669)[59]
- 824 — Папа Паскал I.[60]
- 1503 — Елизабета од Јорка, енглеска краљица. (рођ. 1466)[61]
- 1626 — Пјетро Антонио Каталди италијански математичар и астроном. (рођ. 1552)[62]
- 1650 — Рене Декарт, француски филозоф и математичар. (рођ. 1596)[63]
- 1829 — Александар Грибоједов, руски дипломата, писац и композитор. (рођ. 1795)[64]
- 1868 — Жан Бернар Леон Фуко, француски физичар (рођ. 1819)[65]
- 1901 — Милан Обреновић, кнез 1872—1882. и први нововековни краљ Србије 1882—1889. године[66]
- 1948 — Сергеј Ајзенштајн, најзначајнији руски филмски режисер и теоретичар. (рођ. 1898)[67]
- 1953 — Урош Предић, српски сликар. (рођ. 1857)[68]
- 1963 — Силвија Плат, америчка песникиња, књижевница и ауторка приповедака. (рођ. 1932)[69]
- 1967 — Мило Милуновић, српски сликар (рођ. 1897)[70]
- 1973 — Ј. Ханс Д. Јенсен, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику. (прем. 1907)[71]
- 1978 — Хари Мартинсон, шведски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност. (рођ. 1904)[72]
- 1986 — Френк Херберт, амерички писац. (рођ. 1920)[73]
- 1993 — Десанка Максимовић, српска песникиња. (рођ. 1898)[74]
- 1993 — Роберт В. Холи, амерички биохемичар. (рођ. 1922)[75]
- 1997 — Ксенија Цицварић, певачица. (рођ. 1926)[76]
- 2000 — Роже Вадим, француски редитељ.(рођ. 1928)[77]
- 2002 — Стојан Д. Вујичић био је српски књижевник и посредник између српске, односно југословенске и мађарске културе (рођ. 1933)[78]
- 2002 — Фрањо Кухарић, хрватски кардинал и бивши загребачки надбискуп. (рођ. 1919)
- 2008 — Том Лантош, амерички политичар. (рођ. 1928)[79]
- 2012 — Витни Хјустон, америчка певачица. (рођ. 1963)[80]
- 2014 — Алис Бабс, шведска певачица и глумица. (рођ. 1924)[81]
- 2017 — Фаб Мело, бразилски кошаркаш. (рођ. 1990)[82]
Празници и дани сећања
уредиРеференце
уреди- ^ „Collections Online | British Museum”. www.britishmuseum.org. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Henry VII and Elizabeth of York”. Westminster Abbey (на језику: енглески). Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „Свети Филип Московски | Српска православна црква [Званични сајт]”. www.spc.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 23. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-23. Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2022)
- ^ „Gregory XIV | pope”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 11. 2. 2020.
- ^ „Bernard Le Bovier, sieur de Fontenelle | French author and scientist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 11. 2. 2020.
- ^ „POGIBIJA TOLIKO HRABRA DA JE UŠLA U PESME: Hajduk čije je herojstvo knez Miloš pamtio do kraja života”. ISTORIJSKI ZABAVNIK (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ Newton, Michael (2014). Famous Assassinations in World History: An Encyclopedia [2 volumes] (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 252. ISBN 978-1-61069-286-1.
- ^ „BBC - History - William Henry Fox Talbot”. www.bbc.co.uk. Приступљено 13. 2. 2020.
- ^ „Alexander H. Stephens | vice president of Confederate States of America”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 13. 2. 2020.
- ^ „Otto Ludwig | German writer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 25. 2. 2020.
- ^ „J. Willard Gibbs | American scientist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 3. 2020.
- ^ „Thomas Edison | Biography, Inventions, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 3. 2020.
- ^ „Fitzgerald, John Francis (1863-1950)”. www.anb.org (на језику: енглески). doi:10.1093/anb/9780198606697.article.0600188. Приступљено 5. 3. 2020.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 446.
- ^ „Hans-Georg Gadamer”. The Independent (на језику: енглески). 26. 3. 2002. Приступљено 5. 3. 2020.
- ^ „Obituary: Sir Vivian Fuchs”. The Independent (на језику: енглески). 13. 11. 1999. Приступљено 6. 3. 2020.
- ^ „Joseph L. Mankiewicz | Biography, Movies, Assessment, and Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 6. 3. 2020.
- ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Најстарији човјек на свијету преминуо у 113. години”. СВИЈЕТ - РТРС. Приступљено 2022-01-22.
- ^ Henderson, Harry (2014). A to Z of Computer Scientists (на језику: енглески). Infobase Publishing. стр. 108. ISBN 978-1-4381-0918-3.
- ^ „Sidney Sheldon”. The Independent (на језику: енглески). 1. 2. 2007. Приступљено 11. 2. 2020.
- ^ „Farouk I | king of Egypt”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ Hayman, Suzie (28. 7. 2013). „Virginia Johnson obituary”. The Guardian. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ „Kim Stanley | American actress”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 3. 2020.
- ^ Bergan, Ronald (29. 11. 2010). „Leslie Nielsen obituary”. The Guardian. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ Caistor, Nick (30. 5. 2017). „Manuel Noriega obituary”. The Guardian. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ „John Surtees”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Obituary: Burt Reynolds”. BBC News. 6. 9. 2018. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ „Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински Господин др Иринеј | Епархија Бачка”. web.archive.org. 2019-05-29. Архивирано из оригинала 29. 05. 2019. г. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Hatoyama Yukio | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ Conley, Richard S. (2009). The A to Z of the Reagan-Bush Era (на језику: енглески). Scarecrow Press. стр. 31. ISBN 978-0-8108-7036-9.
- ^ „Zlata Petkovic”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ Larkin 2011, стр. 438
- ^ „José Mari Bakero - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Sarah Palin | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Ciro Ferrara (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ Hart, Brian; Rinvolucri, Mario; Puchta, Herbert; Stranks, Jeff (2010). English in Mind Starter Level Teacher's Resource Book (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 25. ISBN 978-0-521-17689-7.
- ^ „Damian Lewis | British actor”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 13. 2. 2020.
- ^ „College Days: Steve McManaman”. The Guardian. 10. 12. 2002. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ „Nick Barmby”. soccerbase.com. Приступљено 8. 2. 2020.
- ^ „Mike Shinoda”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Na dan 11.2.1980.: Rođen Mark Brešano (engl. Mark...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Ivan NIKCEVIC”. Olympics.com. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Kelly Rowland”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Aussie mettle wins it for Robertson”. BBC Sport. 4. 5. 2010. Приступљено 6. 3. 2020.
- ^ „Italy - C. Maggio - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Natalie Dormer”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Rafael van der Vaart”. soccerbase.com. Приступљено 8. 2. 2020.
- ^ „Nebojsa GRAHOVAC”. www.lnh.fr. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Casey Dellacqua”. Tennis Australia (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Real Madrid C.F. - Official Web Site - Jose Maria Callejon”. web.archive.org. 2011-11-07. Архивирано из оригинала 07. 11. 2011. г. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Q'orianka Kilcher”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Nikola Mirotic”. NBA G League. Приступљено 13. 2. 2020.
- ^ „Taylor Lautner”. IMDb. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Davis Cup - Players”. www.daviscup.com. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Hubert Hurkacz | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-01-23.
- ^ Vagi, David (2016). Coinage and History of the Roman Empire (на језику: енглески). Routledge. стр. 133. ISBN 978-1-135-97125-0.
- ^ Mikhail, Maged (2016). The Legacy of Demetrius of Alexandria 189-232 CE: The Form and Function of Hagiography in Late Antique and Islamic Egypt (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 167. ISBN 978-1-317-28060-6.
- ^ „Ираклије - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА”. istorijska-biblioteka.wikidot.com. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Saint Gregory II | pope”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 11. 2. 2020.
- ^ „Saint Paschal I | pope”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ pixeltocode.uk, PixelToCode. „Henry VII and Elizabeth of York”. Westminster Abbey (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-21.
- ^ Mollin, Richard A. (2000). An Introduction to Cryptography (на језику: енглески). CRC Press. стр. 21. ISBN 978-1-58488-127-8.
- ^ „Rene Descartes | Biography, Philosophy, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ „Aleksandr Sergeyevich Griboyedov | Russian dramatist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „Léon Foucault | French physicist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „Milan IV (or II) | king of Serbia”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „Sergei M. Eisenstein”. BFI (на језику: енглески). Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „Uroš Predić”. Archive. Архивирано из оригинала 21. 05. 2011. г. Приступљено 23. 01. 2022. Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2011)
- ^ „Sylvia Plath | Biography, Poems, Books, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „Члан САНУ”. archive.ph. 2012-12-21. Архивирано из оригинала 21. 12. 2012. г. Приступљено 2022-01-23. Архивирано 2012-12-21 на сајту Archive.today
- ^ „J. Hans D. Jensen | German physicist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „The Nobel Prize in Literature 1974”. NobelPrize.org. Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „Authors : Herbert, Frank : SFE : Science Fiction Encyclopedia”. www.sf-encyclopedia.com. Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 2022-01-23. Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2015)
- ^ „Robert William Holley | American biochemist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Cicvarić Ksenija”. www.muzejzena.me. Приступљено 2022-01-23.
- ^ „Roger Vadim dies”. The Guardian. 11. 2. 2000. Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 2022-01-23. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Tom Lantos: Politician and Holocaust survivor”. The Independent (на језику: енглески). 13. 2. 2008. Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ Sullivan, Caroline (12. 2. 2012). „Whitney Houston obituary”. The Guardian. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ „Alice Babs | Discover music on NTS”. NTS Radio (на језику: енглески). Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ Goodman, Jeff (13. 2. 2017). „Former Syracuse, Celtics 7-footer Fab Melo, 26, dies in Brazil”. ESPN.
- ^ Ристић, Јелена (2021-02-11). „11. фебруар – Међународни дан жена и девојака у науци”. EkoBlog (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-11.
