Euphrasia
Euphrasia L. је род у оквиру фамилије воловотки (Orobanchaceae Vent.), који обухвата око 90 врста распрострањених у Европи, Азији, Северној и Јужној Америци и Аустралији. Врсте рода Еупхрасиа паразитирају представнике фамилија трава (Poaceae Barnhart.) и оштрица (Cyperaceae Juss.), па се углавном могу наћи на травним стаништима. Име потиче од грчке речи euphrasia, што значи веселост, расположење, због лепог изгледа цвета или веровања у слично лековито дејство.[1]
Опште карактеристике
[уреди | уреди извор]Врсте рода Euphrasia су ситне, полупаразитске, зељасте биљке са слабо развијеним кореном. Стабло је усправно, висине до 75 цм. Може бити једноставно или гранато. Листови су наспрамни, седећи, линеарни до јајасти, а по ободу су назубљени или усечени, са три до пет режњева. Цветови су ситни, седећи у пазуху листова. Цвасти су терминалне, класолике или гроздасте. Брактеје су наизменично распоређене, листолике. Чашица је цеваста или звонаста, са четири зуба. Круница је у горњем делу левкасто проширена, двоусната, а у доњем се сужава. Горња усна је засвођена, у виду шлема, са дворежњевитим, уназад повијеним рубом, а доња усна је трорежњевита, равна. Прашника има четири, а парови прашника нису једнаки. Антере су на доњем крају често зашиљене, а могу да буду међусобно повезане или слободне. Плодник је двоок, са длакавим, главичастим жигом. Чаура је јајаста или дугуљаста, подељена преградама, а отвара се пуцањем на два недељена капка. Семе је уздужно избраздано, многобројно.
Филогенија
[уреди | уреди извор]Филогенија родова трибуса Рхинантхеае је истраживана молекуларним методама. Еупхрасиа је сестрински род родовима Odontites, Bellardia, Tozzia и ''Hedbergia, док ових пет родова показује филогенетске афинитете ка роду Bartsia.[2][3]
Таксономија
[уреди | уреди извор]Род Еупхрасиа је таксономски компликован услед честих интерспецијских хибридизација. Иако су вршене бројне таксономске ревизије рода[4][5][6], адекватна позиција многих таксона, као и односи међу њима, су остали неразрешени.
Врсте
[уреди | уреди извор]За Србију је забележено осам врста.
- E. rostkoviana Hayne – видац, видовача
- E. hirtella Jord. – видица
- E. minima Jacq. – видица
- E. stricta Host – видац
- E. pectinata Ten. – видац
- E. tatarica Fischer – видац
- E. sallsburgensis Funck – видичак
- E. illyrica Wettst. - видица
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јосифовић, M. (1974). Флора СР Србије. Београд: Српска академија наука и уметности.
- ^ Тěшител, Јакуб; Říха, Павел; Свободовá, Шáрка; Малиновá, Тамара; Штецх, Милан (28. 10. 2010). „Пхyлогенy, Лифе Хисторy Еволутион анд Биогеограпхy оф тхе Рхинантхоид Оробанцхацеае”. Фолиа Геоботаница (на језику: енглески). 45 (4): 347—367. ИССН 1211-9520. дои:10.1007/с12224-010-9089-y.
- ^ Сцхеунерт, Агнес; Флеисцхманн, Андреас; Олано-Марíн, Цаталина; Брäуцхлер, Цхристиан; Хеубл, Гüнтхер (14. 12. 2012). „Пхyлогенy оф трибе Рхинантхеае (Оробанцхацеае) wитх а фоцус он биогеограпхy, цyтологy анд ре-еxаминатион оф генериц цонцептс”. Таxон. 61 (6): 1269—1285. Архивирано из оригинала 07. 10. 2018. г. Приступљено 07. 10. 2018.
- ^ Yео ПФ. (1978). "А таxономиц ревисион оф Еупхрасиа ин Еуропе" Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy 77 (4) 223–334
- ^ Баркер WР.(1982) "Таxономиц Студиес ин Еупхрасиа L.(Сцропхулариацеае): А Ревисед Инфрагенериц Цлассифицатион, анд а Ревисион оф тхе Генус ин Аустралиа" Ј. Аделаиде Бот. Гард. 5: 1-304.
- ^ Селл ПД, Yео ПФ. (1970). "А ревисион оф тхе Нортх Америцан специес оф Еупхрасиа L. (Сцропхулариацеае)". Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy 63 (3) 189–234,
Спиљашње везе
[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
