Финансије

Светски финансијски центар у Њујорку

Финансија представљају својеврсну уметност и науку управљања новцем.

Порекло речи финансије није утврђено, једни тврде да је германског а други романског порекла. Средњовековно значење је ‘финатио’ која се употребљава у смислу закључка, судске одлуке али и плаћања. Затим се формира као термин у Француској који даље продире у друге земље, везујући се за разноврсне новчане послове.

Сама појава финансија је везана за пре свега новац и новчана плаћања, аналогно овоме финансије ће постојати докле год постоји и новац. Ово значи да где год имали робну производњу и деловање закона вредности израженом у новцу имаћемо и финансије. Финансије су историјски условљена категорија. Природа финансија је новчана, односно монетарна.

Финансије су најстарија дисциплина економске науке. Прве назнаке финансија се везују за Средњи век. Ипак до правог замаха ове науке долази са настанком капитализма, посебно од периода либералног капитализма у XX веку Велика светска економска криза 30-тих година је дала подстицај развоју науке о финансијама, при чему се у почетку анализа фокусирала на разматрању функција државе (када се акценат ставља на проучавање пореза), да би се временом све већа пажња посвећивала микро аспекту, односно начину проучавања финансија у предузећу. Највећа заслуга за издвајање финансија као посебне научне дисциплине припада Карлу Хеирих ван Раyу и његовом дјелу Основи финансијске науке – прва половина 19. века.

Важна тема у финансијама су разни финансијски инструменти као: дионице, обвезнице, опције. Редовно у обзиру су појединачни инструменти који су омогућени за јавну издају и размену на берзи.

Финансијски систем

Федералне резерве су централна банка САД.

Обвезница коју је издала Балтимор и Охајо железница. Обвезнице су облик позајмљивања који користе корпорације за финансирање својих операција.

Цертификат о акцији из 1913. године који је издала компанија Радијум Хил

Под Њујоршке берзе 1908

Под са НYСЕ берзанским трговцима око 1960. године; пре увођења електронских очитавања и компјутерских екрана

Чикашки одбор за трговину, Кукурузно тржиште, 1993

Трговци нафтом, Хјустон, 2009

Главни чланак: Финансијски систем

Види још: Финансијске услуге, финансијско тржиште и циркуларни ток прихода

Као што је горе наведено, финансијски систем се састоји од токова капитала који се одвијају између појединаца и домаћинстава (личне финансије), влада (јавне финансије) и предузећа (финансије предузећа). „Финансије” стога проучавају процес каналисања новца од штедиша и инвеститора ка субјектима којима је то потребно. Штедише и инвеститори имају на располагању новац који би могао зарадити камату или дивиденде ако се стави у продуктивну употребу. Појединци, компаније и владе морају добити новац из неког спољашњег извора, као што су зајмови или кредити, када немају довољно средстава за рад.

Уопштено говорећи, ентитет чији приход премашује његове расходе може позајмити или инвестирати вишак, са намером да заради правичан повраћај. Сходно томе, ентитет где је приход мањи од расхода може прикупити капитал обично на један од два начина: (и) позајмљивањем у облику зајма (приватна лица), или продајом државних или корпоративних обвезница; (ии) од стране корпорације која продаје власнички капитал, који се такође назива акције (које могу имати различите облике: преференцијалне акције или обичне акције). Власници обвезница и акција могу бити институционални инвеститори – финансијске институције као што су инвестиционе банке и пензиони фондови – или приватна лица, која се називају приватни инвеститори или малопродајни инвеститори.

Позајмљивање је често индиректно, преко финансијског посредника као што је банка, или путем куповине меница или обвезница (корпоративне обвезнице, државне обвезнице или узајамне обвезнице) на тржишту обвезница. Зајмодавац прима камату, зајмопрималац плаћа већу камату него што прима зајмодавац, а финансијски посредник зарађује разлику за уговарање зајма. Банка обједињује активности многих зајмопримаца и зајмодаваца. Банка прихвата депозите од зајмодаваца, на које плаћа камату. Банка затим позајмљује ове депозите зајмопримаоцима. Банке дозвољавају зајмопримцима и зајмодавцима, различитих величина, да координирају своје активности.

Финансије омогућавају производњи и потрошњи у друштву да раде независније једна од друге. Без употребе финансијске алокације, производња би се морала одвијати у истом времену и простору када и потрошња. Кроз финансије, може се дозволити постојање временско-просторне удаљености између производње и потрошње.

Улагање обично подразумева куповину акција, било појединачних хартија од вредности, или путем заједничког фонда. Корпорације обично продају акције инвеститорима како би прикупиле потребан капитал у облику „власничког финансирања“, за разлику од претходно описаног финансирања путем дуга. Финансијски посредници овде су инвестиционе банке. Инвестиционе банке проналазе почетне инвеститоре и олакшавају листинг хартија од вредности, обично акција и обвезница. Поред тога, оне олакшавају рад берзе хартија од вредности, које омогућавају њихову накнадну трговину, као и различите пружаоце услуга који управљају перформансама или ризиком ових инвестиција. Ово последње укључује заједничке фондове, пензионе фондове, менаџмент богатства и берзанске брокере, који обично опслужују малопродајне инвеститоре (приватна лица).

Међуинституционална трговина и инвестиције, као и управљање фондовима на овом нивоу, називају се „финансирање на велико“. Институције овде проширују понуђене производе, са повезаним трговањем, тако да укључују опције по мери, размене и структуриране производе, као и специјализовано финансирање; овај „финансијски инжењеринг“ је инхерентно математички, а ове институције су тада главни послодавци „квантови“ (погледајте испод). У овим институцијама, управљање ризиком, регулаторни капитал и усклађеност играју главну улогу.

Области финансија

Као што је истакнуто, финансије се у ширем смислу састоје од три области личних финансија, корпоративних финансија и јавних финансија. Оне се, исто тако, преклапају и на њих су применљиве различите активности и поддисциплине — углавном инвестиције, управљање ризиком и квантитативне финансије.

Личне финансије

Консултације о управљању богатством – овде финансијски саветник саветује клијента о одговарајућој стратегији улагања

Главни чланак: Личне финансије

Личне финансије се дефинишу као „пажљиво планирање новчане потрошње и штедње, уз истовремено разматрање могућности будућег ризика“. Личне финансије могу укључивати плаћање образовања, финансирање трајних добара као што су некретнине и аутомобили, куповину осигурања, улагања и штедњу за пензију. Личне финансије могу такође укључивати плаћање зајма или других дугова. Сматра се да су главне области личних финансија приходи, потрошња, штедња, улагање и заштита. Следећи кораци, како је навео Одбор за стандарде финансијског планирања, сугеришу да ће појединац разумети потенцијално сигуран план личних финансија након:

• Куповина осигурања ради заштите од непредвиђених личних догађаја;
• Разумевање ефеката пореских политика, субвенција или казни на управљање личним финансијама;
• Разумевање ефеката кредита на финансијско стање појединца;
• Израда плана штедње или финансирање за велике куповине (аутомобил, образовање, кућа);
• Планирање сигурне финансијске будућности у окружењу економске нестабилности;
• Тражење текућег и/или штедног рачуна;
• Припрема за пензију или других дугорочних трошкова.

Види још

• Берза
• Тржиште страних валута

Литература

• Грахам, Бењамин; Јасон Зwеиг (2003-07-08) [1949]. Тхе Интеллигент Инвестор. Wаррен Е. Буффетт (цоллаборатор) (2003 изд.). ХарперЦоллинс. фронт цовер. ИСБН 0-06-055566-1. 
• Грахам, Б. анд Додд, D. анд Додд, D.L.Ф. (1934). Сецуритy Аналyсис: Тхе Цлассиц 1934 Едитион. МцГраw-Хилл Едуцатион. ИСБН 978-0-070-24496-2. ЛЦЦН 34023635. ЦС1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Рицх Дад Поор Дад: Wхат тхе Рицх Теацх Тхеир Кидс Абоут Монеy Тхат тхе Поор анд Миддле Цласс До Нот!, бy Роберт Киyосаки анд Схарон Лецхтер. Wарнер Бусинесс Боокс, 2000. ISBN 0-446-67745-0
• Clason, George (2015). The Richest Man in Babylon: Original 1926 Edition. CreateSpace Independent Publishing Platform. ISBN 978-1-508-52435-9. 
• Bogle, John Bogle (2007). The Little Book of Common Sense Investing: The Only Way to Guarantee Your Fair Share of Stock Market Returns. John Wiley and Sons. стр. 216. ISBN 9780470102107. 
• Buffett, W. and Cunningham, L.A. (2009). The Essays of Warren Buffett: Lessons for Investors and Managers. John Wiley & Sons (Asia) Pte Limited. ISBN 978-0-470-82441-2. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Stanley, Thomas J. and Danko, W.D. (1998). The Millionaire Next Door. Gallery Books. ISBN 978-0-671-01520-6. LCCN 98046515. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Soros, George (1988). The Alchemy of Finance: Reading the Mind of the Market. A Touchstone book. Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-66238-7. LCCN 87004745. 
• Fisher, Philip Arthur (1996). Common Stocks and Uncommon Profits and Other Writings. Wiley Investment Classics. Wiley. ISBN 978-0-471-11927-2. LCCN 95051449. 
• Backhouse, Roger E., and Yann Giraud. "Circular flow diagrams." in: Famous Figures and Diagrams in Economics (2010): 221–230. Chapter 23.
• Richard Cantillon, Chantal Saucier (translation) & Mark Thornton (editor) (2010) [1755]. An Essay on Economic Theory. Auburn, Alabama: Ludwig von Mises Institute. ISBN 0-415-07577-7.
• Daraban, Bogdan. "Introducing the Circular Flow Diagram to Business Students." Journal of Education for Business 85.5 (2010): 274–279.
• Mankiw, Gregory (2011). Principles of Economics, 6th edition. Thomson Europe. 
• Marks, Melanie, and Gemma Kotula. "Using the circular flow of income model to teach economics in the middle school classroom." The Social Studies 100.5 (2009): 233–242.
• Lloyd A. Metzler. “Three Lags in the Circular Flow of Income”, in: Income, Employment and Public; essays in honor of Alvin H. Hansen, Lloyd A Metzler; New York, W.W. Norton [1948]. pp. 11–32
• Antoin E. Murphy. "John Law and Richard Cantillon on the circular flow of income." Journal of the History of Economic Thought. 1.1 (1993): 47–62.
• Sloman, John (1999). Economics, 3rd edition. Prentice Economics. Europe: Prentice-Hall. ISBN 0-273-65574-4. 
• Kwok, H., Milevsky, M., and Robinson, C. (1994) Asset Allocation, Life Expectancy, and Shortfall, Financial Services Review, 1994, vol 3(2), pg. 109–126.
• Opdyke, J.D. (2010). The Wall Street Journal. Complete Personal Finance Guidebook. The Wall Street Journal Guidebooks. Crown Publishing Group. стр. 256. ISBN 978-0-307-49887-8. 
• Dominguez, J.R. and Robin, Vicki (1993). Your Money Or Your Life: Transforming Your Relationship with Money and Achieving Financial Independence. Penguin Books. ISBN 978-0-140-16715-3. LCCN 92003027. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Bach, D. (2009). The Automatic Millionaire: Canadian Edition: A Powerful One-Step Plan to Live and Finish Rich. Doubleday Canada. ISBN 978-0-307-37209-3. 
• Ramsey, Dave (2003). The Total Money Makeover: A Proven Plan for Financial Fitness. Thomas Nelson. ISBN 978-1-418-52999-4. 
• Jensen, Michael C.; Smith. Clifford W. (29. 9. 2000). The Theory of Corporate Finance: A Historical Overview. SSRN 244161 . CS1 одржавање: Формат датума (веза) In The Modern Theory of Corporate Finance, edited by Michael C. Jensen and Clifford H. Smith Jr., pp. 2–20. McGraw-Hill, 1990. ISBN 0070591091
• Graham, John R.; Harvey, Campbell R. (1999). „The Theory and Practice of Corporate Finance: Evidence from the Field”. AFA 2001 New Orleans; Duke University Working Paper. SSRN 220251 . 
• Jonathan Berk; Peter DeMarzo (2013). Corporate Finance (3rd изд.). Pearson. ISBN 978-0132992473. 
• Peter Bossaerts; Bernt Arne Ødegaard (2006). Lectures on Corporate Finance (Second изд.). World Scientific. ISBN 978-981-256-899-1. 
• Richard Brealey; Stewart Myers; Franklin Allen (2013). Principles of Corporate Finance. Mcgraw-Hill. ISBN 978-0078034763. 
• Julie Dahlquist, Rainford Knight, Alan S. Adams (2022). Principles of Finance. ISBN 9781951693541. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Aswath Damodaran (1996). Corporate Finance: Theory and Practice. Wiley. ISBN 978-0471076803. 
• João Amaro de Matos (2001). Theoretical Foundations of Corporate Finance. Princeton University Press. ISBN 9780691087948. 
• Joseph Ogden; Frank C. Jen; Philip F. O'Connor (2002). Advanced Corporate Finance. Prentice Hall. ISBN 978-0130915689. 
• Pascal Quiry; Yann Le Fur; Antonio Salvi; Maurizio Dallochio; Pierre Vernimmen (2011). Corporate Finance: Theory and Practice (3rd изд.). Wiley. ISBN 978-1119975588. 
• Stephen Ross, Randolph Westerfield, Jeffrey Jaffe (2012). Corporate Finance (10th изд.). Mcgraw-Hill. ISBN 978-0078034770. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Joel M. Stern, ур. (2003). The Revolution in Corporate Finance (4th изд.). Wiley-Blackwell. ISBN 9781405107815. 
• Jean Tirole (2006). The Theory of Corporate Finance. Princeton University Press. ISBN 0691125562. 
• Ivo Welch (2017). Corporate Finance (4th изд.). ISBN 9780984004928. 

Spoljašnje veze

• Finansijski menadžment
• Finance Definition - Investopedia
• Finance Definition - Corporate Finance Institute
• Wharton Finance Knowledge Project
• Hypertextual Finance Glossary (Campbell Harvey)
• Corporate finance resources (Aswath Damodaran)
• Financial management resources (James Van Horne)
• Financial mathematics, derivatives, and risk management resources (Don Chance)
• Personal finance resources (Financial Literacy and Education Commission, mymoney.gov)
• Public Finance resources Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2023) (Говернанце анд Социал Девелопмент Ресоурце Центре, гсдрц.орг)