Изнуда

Пљачка и Изнуда. Статуе на Траго Милсу, представљају шалу на рачун британске пореске управе.

Изнуда је стицање користи принудом. У већини јурисдикција изнуда представља кривично дело, и већи део овог чланка бави се таквим случајевима. Пљачка је најгори облик изнуде.

Изнуда се понекад назива „заштитним рекетом”, јер рекетари често своје захтеве изричу као плаћање за „заштиту” од (стварних или хипотетичких) претњи неодређених других страна; мада је често, и готово увек, таква „заштита” једноставно уздржавање од штете од исте стране, и таква се подразумева у понуди „заштите”. Изнуђивање се често практикује од стране организованог криминала. У неким надлежностима стварно остваривање користи није потребно за почињење кривичног дела, а претња насиљем која се односи на захтев за плаћањем новца или имовине ради заустављања будућег насиља довољна је за почињење кривичног дела. Дејство се односи не само на изнуду или захтевање и прибављање нечега силом, већ додатно, у својој формалној дефиницији, значи наношење нечега попут бола и патње или присиљавање некога да трпи нешто непријатно.

Термин изнуда се често метафорички користи за лихварство или увећавање цена, мада се та дела правно не сматрају изнудом. Такође се често користи слободно да би се упутило на свакодневне ситуације у којима се једна особа осећа задуженом против своје воље, другој, да би добила есенцијалну услугу или избегла правне последице. Ни изнуда, ни уцена, не захтевају претњу кривичним делом, попут насиља, само претњу која се користи за измамљивање радњи, новца или имовине од објекта изнуде. Такве претње укључују подношење пријаве (истините или не) криминалног понашања полицији, откривање штетних чињеница (као што су слике предмета изнуде у компромитујућем положају), итд.

Сједињене Државе

Изнуда се разликује од пљачке. У пљачки, било наоружано или не, починитељ узима жртви имовину непосредном употребом силе или страха да ће сила бити непосредно употребљена. Изнуда, која није ограничена на одузимање имовине, укључује усмену или писмену инстилацију страха да ће се жртви нешто догодити ако се не повинују вољи изнуђивача. Друга кључна разлика је у томе што изнуда увек укључује усмену или писану претњу, док пљачка не мора. Према савезном закону Сједињених Држава, изнуда се може извршити са или без употребе силе и са или без употребе оружја.

Уценом, која увек укључује изнуду, изнуђивач прети да ће открити информације о жртви или члановима њихове породице које су потенцијално неугодне, социјално штетне или инкриминишуће уколико се не задовољи потражња за новцем, имовином или услугама.

У Сједињеним Државама изнуда се такође може починити као савезни злочин преко рачунарског система, телефона, поште или кориштењем било ког инструмента међудржавне трговине. Изнуда захтева да је појединац поруку послао вољно и свесно као елементе злочина. Порука се мора послати (али не мора доћи до жељеног примаоца) да би се извршило кривично дело изнуде.

Уједињено Краљевство

Енглеска и Велс

У Енглеској и Велсу изнуђивање имовине и новца принудом представља кривично дело уцене које покрива било који „неоправдани захтев са претњама”, укључујући и физичке претње. Погледајте секцију 21 Закона о крађи из 1968, плус секције 29 и 30 Закона о крађи из 1916. Група људи такође може починити заверу.

Шкотска

Изнуда је уобичајено законско кривично дело у Шкотској када се употребом претње штетом захтева новац, имовина или нека корист од друге особе. Није важно да ли је сам захтев легитиман (на пример за дуговани новац), јер се дело и даље може починити када се користе нелегитимне претње штетом.

Сајбер изнуда

Сајбер изнуда је када индивудуа или група користи интернет као офанзивну силу. Група или појединац обично компанији пошаље претећи е-маил у коме наводи да су примили поверљиве информације о њиховој компанији и да ће искористити безбедоносни пропуст или покренути напад који ће наштетити мрежи компаније. Порука послата путем имејла обично захтева новац у замену за спречавање напада.

Случајеви

У марту 2008. године Антони Дигати ухапшен је под савезном оптужбом за изнуду међудржавном комуникацијом. Дигати је уложио 50.000 америчких долара у променљиву полису животног осигурања компаније Њујоршко животно осигурање и желео је повраћај од 198.303,88 долара. Када се фирма није придржавала правила, запретио је да ће послати 6 милиона спам имејлова. Он је регистровао домен у фебруару 2008. године који је у УРЛ-у садржао име Њујоршког животног осигурања ради приказивања лажних јавних изјава о компанији и повећао је своју потражњу на 3 милиона долара. Према тужиоцима, Дигатијева намера није била да информише или едукује, већ је желео да „оштети репутацију Њујоршког животног осигурања и кошта компанију милионима долара прихода”. Њујоршко животно осигурање је контактирало Федерални истражни биро и Дигати је ухапшен.

Шпанска полиција је 15. фебруара 2011. године привела човека који је покушао да уцени Нинтендо због података о купцима које је украо. Човек је украо личне податке о 4.000 корисника и е-поштом послао Нинтендо Иберики, шпанском одељењу Нинтенда, и оптужио компанију за немар у одржавању података. Он је запретио компанији да ће информације објавити и жалити се Шпанској агенцији за податке ако његови захтеви не буду испуњени. Након што је Нинтендо игнорисао његове захтеве, објавио је неке од информација на интернет форуму. Нинтендо је обавестио власти и човек је ухапшен у Малаги. Нису откривене информације о томе шта је човек захтевао од Нинтенда.

Дан 7. фебруара 2019. Џеф Безос, власник Амазона и Вашингтон поста и тренутно најбогатија особа на свету, оптужио је новине National Enquirer и његову матичну компанијуАмерицан Медиа, Инц, да су починили изнуду претећи да ће открити његе голе слике, осим ако он јавно не изјави да он „[нема] никакво знање или основу за сугерисање да је извештавање АМИ-а било политички мотивисано или под утицајем политичких снага”. Ова претња била је одговор на Безосову истрагу таблоида због објављивања детаља о његовој вези са Лорен Санчез, што је довело до тога да су Безос и његова супруга Макензи најавили развод 9. јануара те године. Безос је то одбио и објавио претњу на Медиуму.

Дана 21. октобра 2020, новински извори су известили да је око 40.000 картона пацијената украдено из финског приватног пружаоца здравствене неге Вастамо. Изнуђивачи су тражили 40 биткојна, што је око 450.000 евра, под претњом објављивања података. Изнуђивачи су дневно објављивали стотину картона пацијената на огласној табли Тор како би појачали притисак на њихове захтеве. Објављени подаци пацијената обухватали су пуно име и презиме пацијента, кућне адресе, бројеве социјалног осигурања и белешке терапеута и лекара са сваке сесије. Након што изнуда компаније није успела, изнуђивачи су жртвама послали е-маил захтевајући да плате 200 евра за 24 сата или 500 евра за 48 сати како би избегли објављивање својих осетљивих личних података. Утврђено је да су безбедносне праксе компаније неадекватне: осетљиви подаци нису били шифровани, и очигледно је да је системска роот лозинка била врло слаба. Подацима о пацијентима су упадачи први пут приступили у новембру 2018. године, док су безбедносне мане наставиле да постоје до марта 2019. Председник Финске је окарактерисао сајбер напад „немилосрдно суровим”.

Литература

• Бакер, Деннис Ј., Гланвилле Wиллиамс Теxтбоок оф Цриминал Лаw. Сwеет & Маxwелл: Лондон. (2005) ISBN 978-0-414-04613-9.
• Цриминал Лаw Ревисион Цоммиттее. 8тх Репорт. Тхефт анд Релатед Оффенцес. Цмнд. 2977
• Гриеw, Едwард. Тхефт Ацтс 1968 & 1978, Сwеет & Маxwелл: Лондон. ISBN 978-0-421-19960-6
• Ормерод, Давид (2005). Смитх анд Хоган Цриминал Лаw. ЛеxисНеxис: Лондон. ИСБН 978-0-406-97730-4. 
• Смитх, Ј. C. Лаw оф Тхефт, ЛеxисНеxис: Лондон. (1997) ISBN 978-0-406-89545-5
• Frank Schmalleger; Daniel E. Hall; John J. Dolatowski (2009). Criminal Law Today (4th изд.). Prentice Hall. стр. 271—272. ISBN 978-0-13-504261-8. 
• „Legislation View Page”. www.thelaw.tas.gov.au. Архивирано из оригинала 19. 9. 2016. г. Приступљено 2016-09-18. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• West's encyclopedia of American law, Volume 2. West Pub. Co. 1998. стр. 569 pages. ISBN 978-0-314-20155-3. Приступљено 23. 5. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Dictionary of the Scots Language:: SND :: black mail”. 
• Card, Richard; Cross, Rupert; Jones, Philip Asterley (3. 8. 2018). Card, Cross and Jones Criminal Law. Oxford University Press. ISBN 9780198702306 — преко Google Books. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Spoljašnje veze

• Iznuda na sajtu Enciklopedija Britanika