Кит

Кит Неформална група унутар инфрареда Cetacea
Јужни глатки кит
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Цхордата
Класа:	Маммалиа
Ред:	Артиодацтyла
Подред:	Wхиппоморпха
Инфраред:	Цетацеа
Укључене групе
Ред Мyстицети (китови усани) Ред Одонтоцети (парцијално) Фамилија Монодонтидае (арктички китови) Надфамилија Пхyсетероидеа (уљешуре) Надфамилија Зипхиоидеа (кљунасти китови)
Кладистички укључене, мада традиционално искључене из таксона
Фамилија Delphinidae (делфини и плискавице) Надфамилија Platanistoidea (Индијски речни делфини) Надфамилија Inioidea (Јужноамерички речни делфини)

Китови су широко распрострањена и разнолика група потпуно водених плацентних морских сисара. Они су неформална група унутар инфареда Cetacea, која обично искључује делфине и плискавице. Китови, делфини и плискавице припадају реду Artiodactyla, који се састоји од парнопрстих копитара. Њихови најближи постојећи сродници су нилски коњи, од којих су се раздвојили пре око 40 милиона година. Сматра се да су се парвредови китова, китови усани (Mysticeti) и китови зубани (Odontoceti) раздвојили пре око 34 милиона година. Китови се састоје од осам постојећих породица: Balaenopteridae (браздени китови), Balaenidae (прави китови), Cetotheriidae (пигмејски прави китови), Eschrichtiidae (сиви китови), Monodontidae (белуге и нарвали), Physeteridae (уљешура), Kogiidae (патуљасте и пигмејске уљештуре), и Ziphiidae (кљунасти китови).

Опште карактеристике

Китови су створења отвореног океана; хране се, паре, порађају, доје и одгајају младе у мору. Толико је екстремна њихова адаптација на живот под водом да нису у стању да преживе на копну. Китови се крећу у распону величина од патуљастих китова са 2,6 м (8,5 фт) и 135 кг (298 лб) до плавог кита са 29,9 м (98 фт) и 190 т, који је највеће познато створење које је икад живело. Уљешура је највећи зубати предатор на земљи. Неколико врста показује полни диморфизам, јер су женке веће од мужјака. Китови усани немају зубе; уместо тога имају плоче са усима, налик на ресасте структуре која се користи за избацивање воде, уз задржавање крила и планктона којим се хране. Они користе наборе грла да прошире уста и узму огромне гутљаје воде. Глатки китови имају главе које могу да чине 40% њихове телесне масе ради преузимање воде. Китови зубани, с друге стране, имају конусне зубе прилагођене улову рибе или лигњи. Китови усани имају добро развијен осећај за „мирис”, док китови зубани имају добро развијен слух - њихов слух, који је прилагођен за ваздух и воду, тако добро је развијен да неки могу да преживе чак и ако су слепи. Неке врсте, попут уљешура, добро су прилагођене за роњење на велике дубине како би ловили лигње и други омиљени плен.

Китови су еволуирали од сисара који живе на копну. Као такви, китови морају редовно да удишу ваздух, иако могу дуго остати под водом. Неке врсте, попут уљешура, могу да остану потопљене чак 90 минута. Они имају дисајне отворе (модификоване носнице) које се налазе на врху главе, кроз које улази и избацује се ваздух. Они су топлокрвни и имају слој масти или ворвањ испод коже. Са својим хидродинамичним облицима тела и два уда која су модификована у пераја, китови могу да путују брзинама до 20 чворова, мада нису једнако флексибилни или окретни као перајари. Китови производе велику разноликост вокализација, а посебно су сложене песме грбавог кита. Иако су китови широко распрострањени, већина врста преферира хладније воде Северне и Јужне хемисфере, а мигрирају до екватора ради порођаја. Врсте попут грбавог и плавог кита могу да пређу хиљаде километара без храњења. Мужјаци се обично паре са више женки сваке године, док се женке паре само сваке две до три године. Телад се обично рађају у пролећним и летњим месецима, а женке сносе сву одговорност за њихов узгој. Мајке неких врста посте и негују своје младунце током једне до две године.

Литература

• Клиноwска, Маргарет; Цооке, Јустин (1991). Долпхинс, Порпоисес, анд Wхалес оф тхе Wорлд: тхе ИУЦН Ред Дата Боок (ПДФ). Цолумбиа Университy Пресс, НY: ИУЦН Публицатионс. ИСБН 978-2-88032-936-5. 
• Тхомас, Јеанетте А.; Кастелеин, Роналд А. (1990). Сенсорy Абилитиес оф Цетацеанс: Лабораторy анд Фиелд Евиденце. 196. Неw Yорк: Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. ИСБН 978-1-4899-0860-5. дои:10.1007/978-1-4899-0858-2. 
• Леатхерwоод, С.; Прематунга, W.П.; Гиртон, П.; МцБреартy, D.; Илангакоон, А.; МцДоналд, D (1991). Рецордс оф 'блацкфисх' (киллер, фалсе киллер, пилот, пyгмy киллер, анд мелон-хеадед wхалес) ин тхе Индиан Оцеан Санцтуарy, 1772-1986 ин Цетацеанс анд цетацеан ресеарцх ин тхе Индиан Оцеан Санцтуарy. УНЕП Марине Маммал Тецхницал Репорт. стр. 33—65. АСИН Б00КX9И8Y8. 
• Скеат, Wалтер W. (1898). Ан Етyмологицал Дицтионарy оф тхе Енглисх Лангуаге (3 изд.). Цларендон Пресс. стр. 704. 
• Даwкинс, Рицхард (2004). Тхе Анцестор'с Тале, А Пилгримаге то тхе Даwн оф Лифе. Хоугхтон Миффлин. ИСБН 978-0-618-00583-3. 
• Схортер Оxфорд Енглисх дицтионарy. Унитед Кингдом: Оxфорд Университy Пресс. 2007. стр. 3804. 
• Раллс, Катхерине; Месницк, Сарах (1984). „Сеxуал Диморпхисм” (ПДФ). Енцyцлопедиа оф Марине Маммалс (2нд изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. стр. 1005—1011. ИСБН 978-0-08-091993-5. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 07. 2019. г. Приступљено 01. 11. 2019. 
• Стевенс, C. Едwард; Хуме, Иан D. (1995). Цомпаративе Пхyсиологy оф тхе Вертебрате Дигестиве Сyстем. Цамбридге Университy Пресс. стр. 317. ИСБН 978-0-521-44418-7. 
• Тхеwиссен, Ј. Г. M.; Перрин, Wиллиам Р.; Wирсиг, Бернд (2002). „Хеаринг”. Енцyцлопедиа оф Марине Маммалс. Сан Диего: Ацадемиц Пресс. стр. 570–572. ИСБН 978-0-12-551340-1. 
• Кеттен, Дарлене Р. (1992). „Тхе Марине Маммал Еар: Специализатионс фор Аqуатиц Аудитион анд Ецхолоцатион”. Ур.: Wебстер, Доуглас Б.; Фаy, Рицхард Р.; Поппер, Артхур Н. Тхе Еволутионарy Биологy оф Хеаринг. Спрингер–Верлаг. стр. 717—750. ИСБН 978-1-4612-7668-5. дои:10.1007/978-1-4612-2784-7_44. 
• Кеннедy, Роберт; Перрин, W.Ф.; Wурсиг, Б.; Тхеwиссен, Ј. Г. M. (2008). „Ригхт wхалес (Е. глациалис, Е. јапоница, анд Е. аустралис”. Енцyцлопедиа оф Марине Маммалс. ИСБН 978-0-12-373553-9. 
• Wхитехеад, Х. (2003). Сперм Wхалес: Социал Еволутион ин тхе Оцеан. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс. стр. 4. ИСБН 978-0-226-89518-5. 
• Јанет Манн; Рицхард C. Цоннор; Петер L. Тyацк; et al., ур. (2000). Цетацеан Социетиес: Фиелд Студиес оф Долпхинс анд Wхалес. Университy оф Цхицаго. стр. 9. ИСБН 978-0-226-50341-7. 
• Немото, Т.; Окиyама, M.; Иwасаки, Н.; Кикуцхи, Т. (1988). „Сqуид ас Предаторс он Крилл (Еупхаусиа суперба) анд Преy фор Сперм Wхалес ин тхе Соутхерн Оцеан”. Ур.: Диетрицх Сахрхаге. Антарцтиц Оцеан анд Ресоурцес Вариабилитy. Спрингер Берлин Хеиделберг. стр. 292—296. ИСБН 978-3-642-73726-8. дои:10.1007/978-3-642-73724-4_25. 
• Риедман, M. (1991). Тхе Пиннипедс: Сеалс, Сеа Лионс, анд Wалрусес. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 168. ИСБН 978-0-520-06498-0. 
• Проулx, Јеан-Пиерре (1994). Басqуе wхалинг ин Лабрадор ин тхе 16тх центурy. стр. 260—286. ИСБН 978-0660148199. 
• Тоннессен, Ј.Н.; Јохнсен, А.О (1982). Тхе Хисторy оф Модерн Wхалинг. C. Хурст. ИСБН 978-0-905838-23-6. 
• Меад, Ј.Г.; Броwнелл, Р. L. (2005). „Ордер Цетацеа”. Маммал Специес оф тхе Wорлд: А Таxономиц анд Геограпхиц Референце. Јохнс Хопкинс Университy Пресс. стр. 723—743. ИСБН 978-0-8018-8221-0. 
• Бјöргвинссон, Áсбјöрн; Лугмаyр, Хелмут; Цамм, Мартин; Скаптасон, Јóн (2002). Wхале wатцхинг ин Ицеланд. ИСБН 978-9979-761-55-6. 
• „Ламентатионс 4:3”. Библе. Приступљено 29. 8. 2015. 
• Куран 37:139–148
• „Маттхеw”. Библе. Приступљено 30. 12. 2013. 
• Мацк, Јохн (2013). Тхе Сеа: а цултурал хисторy. Реактион Боокс. стр. 205—206. ИСБН 978-1-78023-184-6. 
• Боннер, Нигел (1980). Wхалес. Фацтс он Филе. стр. 17, 23–24. ИСБН 978-0-7137-0887-5. 
• Беланд, Пиерре (1996). Белуга: А Фареwелл то Wхалес (1 изд.). Тхе Лyонс Пресс. стр. 224. ИСБН 978-1-55821-398-2. 
• Гатесy, Ј. (1997). „Море ДНА суппорт фор а Цетацеа/Хиппопотамидае цладе: тхе блоод-цлоттинг протеин гене гамма-фибриноген” (ПДФ). Молецулар Биологy анд Еволутион. 14 (5): 537—543. ПМИД 9159931. дои:10.1093/оxфордјоурналс.молбев.а025790. 
• Јохнсон, Јамес Х.; Wолман, Аллен А. (1984). „Тхе Хумпбацк Wхале”. Марине Фисхериес Ревиеw. 46 (4): 30—37. 
• Голдбоген, Јеремy А. (2010). „Тхе Ултимате Моутхфул: Лунге Феединг ин Рорqуал Wхалес”. Америцан Сциентист. 98 (2): 124—131. дои:10.1511/2010.83.124. Архивирано из оригинала 28. 10. 2016. г. Приступљено 01. 11. 2019. 
• Хоубен, А. Ј. П.; Бијл, П. К.; Просс, Ј.; Бохатy, С. M.; Пассцхиер, С.; Стицклеy, C. Е.; Рохл, У.; Сугисаки, С.; Тауxе, L.; ван де Флиердт, Т.; Олнеy, M.; Сангиорги, Ф.; Слуијс, А.; Есцутиа, C.; Бринкхуис, Х. (2013). „Реорганизатион оф Соутхерн Оцеан Планктон Ецосyстем ат тхе Онсет оф Антарцтиц Глациатион”. Сциенце. 340 (6130): 341—344. Бибцоде:2013Сци...340..341Х. ПМИД 23599491. дои:10.1126/сциенце.1223646. 
• Стееман, M. Е.; Хебсгаард, M. Б.; Фордyце, Р. Е.; Хо, С. Y. W.; Рабоскy, D. L.; Ниелсен, Р.; Рахбек, C.; Гленнер, Х.; Соренсен, M. V.; Wиллерслев, Е. (2009). „Радиатион оф Еxтант Цетацеанс Дривен бy Реструцтуринг оф тхе Оцеанс”. Сyстематиц Биологy. 58 (6): 573—585. ПМЦ 2777972 . ПМИД 20525610. дои:10.1093/сyсбио/сyп060. 
• Тхеwиссен, Ј. Г. M.; Цоопер, L. Н.; Цлементз, M. Т.; Бајпаи, С.; Тиwари, Б. Н. (2007). „Wхалес оригинатед фром аqуатиц артиодацтyлс ин тхе Еоцене епоцх оф Индиа” (ПДФ). Натуре. 450 (7173): 1190—1194. Бибцоде:2007Натур.450.1190Т. ПМИД 18097400. дои:10.1038/натуре06343. 
• Фахлке, Јулиа M.; Гингерицх, Пхилип D.; Wелсх, Роберт C.; Wоод, Аарон Р. (2011). „Цраниал асyмметрy ин Еоцене арцхаеоцете wхалес анд тхе еволутион оф дирецтионал хеаринг ин wатер”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 108 (35): 14545—14548. Бибцоде:2011ПНАС..10814545Ф. ПМЦ 3167538 . ПМИД 21873217. дои:10.1073/пнас.1108927108. 
• Бебеј, Р. M.; ул-Хаq, M.; Залмоут, I. С.; Гингерицх, П. D. (јун 2012). „Морпхологy анд Фунцтион оф тхе Вертебрал Цолумн ин Ремингтоноцетус домандаенсис (Маммалиа, цетацеа) фром тхе Миддле Еоцене Доманда Форматион оф Пакистан”. Јоурнал оф Маммалиан Еволутион. 19 (2): 77—104. дои:10.1007/С10914-011-9184-8. 
• Реиденберг, Јоy С. (2007). „Анатомицал адаптатионс оф аqуатиц маммалс”. Тхе Анатомицал Рецорд. 290 (6): 507—513. ПМИД 17516440. дои:10.1002/ар.20541. 
• Боиссерие, Јеан-Ренауд; Лихореау, Фабрице; Брунет, Мицхел (2005). „Тхе поситион оф Хиппопотамидае wитхин Цетартиодацтyла”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 102 (5): 1537—1541. Бибцоде:2005ПНАС..102.1537Б. ПМЦ 547867 . ПМИД 15677331. дои:10.1073/пнас.0409518102. 
• Сцхоландер, Пер Фредрик (1940). „Еxпериментал инвестигатионс он тхе респираторy фунцтион ин дивинг маммалс анд бирдс”. Хвалраадетс Скрифтер. 22: 1—131. 
• Росе, Кеннетх D. (2001). „Тхе Анцестрy оф Wхалес” (ПДФ). Сциенце. 293 (5538): 2216—2217. ПМИД 11567127. дои:10.1126/сциенце.1065305. 
• Норена, С. Р.; Wиллиамс, Т. M. (2000). „Бодy сизе анд скелетал мусцле мyоглобин оф цетацеанс: адаптатионс фор маxимизинг диве дуратион”. Цомпаративе Биоцхемистрy анд Пхyсиологy А. 126 (2): 181—191. ПМИД 10936758. дои:10.1016/С1095-6433(00)00182-3. 
• Цранфорд, Т.W.; Крyсл, П.; Хилдебранд, Ј.А. (2008). „Ацоустиц патхwаyс ревеалед: симулатед соунд трансмиссион анд рецептион ин Цувиер'с беакед wхале (Зипхиус цавирострис)”. Биоинспиратион & Биомиметицс. 3 (1): 016001. Бибцоде:2008БиБи....3а6001Ц. ПМИД 18364560. дои:10.1088/1748-3182/3/1/016001. 
• Смитх, Цраиг Р.; Бацо, Амy Р. (2003). „Ецологy оф Wхале Фаллс ат тхе Дееп-Сеа Флоор”. Оцеанограпхy анд Марине Биологy: Ан Аннуал Ревиеw. 41: 311—354. 
• Масс, Алла; Супин, Алеxандер (21. 5. 2007). „Адаптиве феатурес оф аqуатиц маммалс' еyес”. Анатомицал Рецорд. 290 (6): 701—715. ПМИД 17516421. дои:10.1002/ар.20529. 
• Wатсон, К.К.; Јонес, Т. К.; Аллман, Ј. M. (2006). „Дендритиц арцхитецтуре оф тхе Вон Ецономо неуронс”. Неуросциенце. 141 (3): 1107—1112. ПМИД 16797136. дои:10.1016/ј.неуросциенце.2006.04.084. 
• Хоф, Патрицк Р.; Ван Дер Гуцхт, Естел (2007). „Струцтуре оф тхе церебрал цортеx оф тхе хумпбацк wхале, Мегаптера новаеанглиае (Цетацеа, Мyстицети, Балаеноптеридае)”. Тхе Анатомицал Рецорд. 290 (1): 1—31. ПМИД 17441195. дои:10.1002/ар.20407. 
• Wилеy, Давид; et al. (2011). „Ундерwатер цомпонентс оф хумпбацк wхале буббле-нет феединг бехавиоур”. Бехавиоур. 148 (5): 575—602. дои:10.1163/000579511X570893. 
• Леигхтон, Тим; Финфер, Дан; Гровер, Ед; Wхите, Паул (2007). „Ан ацоустицал хyпотхесис фор тхе спирал буббле нетс оф хумпбацк wхалес, анд тхе имплицатионс фор wхале феединг” (ПДФ). Ацоустицс Буллетин. 32 (1): 17—21. 
• Зербини, Алеxандре Н.; et al. (11. 5. 2006). „Сателлите-мониторед мовементс оф хумпбацк wхалес ин тхе Соутхwест Атлантиц Оцеан”. Марине Ецологy Прогресс Сериес. 313: 295—304. Бибцоде:2006МЕПС..313..295З. дои:10.3354/мепс313295. 
• Миллер, П. Ј. О.; Аоки, К.; Ренделл, L. Е.; Амано, M. (2008). „Стереотyпицал рестинг бехавиор оф тхе сперм wхале”. Цуррент Биологy. 18 (1): Р21—Р23. ПМИД 18177706. дои:10.1016/ј.цуб.2007.11.003. 
• Лyдерсен, Цхристиан; Wеслаwски, Јан Марцин; Øритсланд, Нилс (1991). „Стомацх цонтент аналyсис оф минке wхалес фром тхе Лофотен анд Вестерåлен ареас, Норwаy”. Ецограпхy. 1 (3): 219—222. дои:10.1111/ј.1600-0587.1991.тб00655.x. 
• Моррел, Виргиниа (30. 1. 2012). „Киллер Wхале Мену Финаллy Ревеалед”. Сциенце. Приступљено 29. 8. 2015. 
• Смитх, Тхомас Г.; Сјаре, Бецкy (1990). „Предатион оф Белугас анд Нарwхалс бy Полар Беарс ин Неарсхоре Ареас оф тхе Цанадиан Хигх Арцтиц”. Арцтиц. 43 (2): 99—102. дои:10.14430/арцтиц1597. 
• Роман, Ј.; МцЦартхy, Ј. Ј. (октобар 2010). „Тхе Wхале Пумп: Марине Маммалс Енханце Примарy Продуцтивитy ин а Цоастал Басин”. ПЛоС ОНЕ. 5 (10): е13255. Бибцоде:2010ПЛоСО...513255Р. ПМЦ 2952594 . ПМИД 20949007. дои:10.1371/јоурнал.поне.0013255. 
• Роман, Ј.; МцЦартхy, Ј. Ј. (2010). Роопнарине, Петер, ур. „Тхе Wхале Пумп: Марине Маммалс Енханце Примарy Продуцтивитy ин а Цоастал Басин”. ПЛоС ОНЕ. 5 (10): е13255. Бибцоде:2010ПЛоСО...513255Р. ПМЦ 2952594 . ПМИД 20949007. дои:10.1371/јоурнал.поне.0013255. 
• Роман, Јое; Естес, Јамес А.; Мориссетте, Лyне; Смитх, Цраиг; Цоста, Даниел; МцЦартхy, Јамес; Натион, Ј.Б.; Ницол, Степхен; Персхинг, Андреw; Сметацек, Вицтор (2014). „Wхалес ас марине ецосyстем енгинеерс”. Фронтиерс ин Ецологy анд тхе Енвиронмент. 12 (7): 377—385. дои:10.1890/130220. Архивирано из оригинала 11. 02. 2020. г. Приступљено 01. 11. 2019. 
• Нуммела, Сирпа; Тхеwиссен, Ј.Г.M; Бајпаи, Сунил; Хуссаин, Тасеер; Кумар, Кисхор (2007). „Соунд трансмиссион ин арцхаиц анд модерн wхалес: Анатомицал адаптатионс фор ундерwатер хеаринг” (ПДФ). Тхе Анатомицал Рецорд. 290 (6): 716—733. ПМИД 17516434. дои:10.1002/ар.20528. 
• Фујиwара, Yосхихиро; et al. (16. 2. 2007). „Тхрее-yеар инвестигатионс инто сперм wхале-фалл ецосyстемс ин Јапан”. Марине Ецологy. 28 (1): 219—230. Бибцоде:2007МарЕц..28..219Ф. дои:10.1111/ј.1439-0485.2007.00150.x. 
• Морсетх, C. Мицхеле (1997). „Тwентиетх-Центурy Цхангес ин Белуга Wхале Хунтинг анд Бутцхеринг бy тхе Каηиġмиут оф Буцкланд, Аласка”. Арцтиц. 50 (3): 241—255. ЈСТОР 40511703. дои:10.14430/арцтиц1106. 
• Роммел, С. А.; et al. (2006). „Елементс оф беакед wхале анатомy анд дивинг пхyсиологy анд соме хyпотхетицал цаусес оф сонар-релатед страндинг”. Јоурнал оф Цетацеан Ресоурце Манагемент. 7 (3): 189—209. 
• Сцхропе, Марк. (2003). „Wхале деатхс цаусед бy УС Навy'с сонар”. Натуре. 415 (6868): 106. Бибцоде:2002Натур.415..106С. ПМИД 11805797. дои:10.1038/415106а. 
• Пиантадоси, C. А.; Тхалманн, Е. D. (2004). „Патхологy: wхалес, сонар анд децомпрессион сицкнесс”. Натуре. 428 (6894): 716—718. ПМИД 15085881. дои:10.1038/натуре02527а. 
• „Нортх Атлантиц Ригхт Wхале Соурце Доцумент фор тхе Цритицал Хабитат Десигнатион: А ревиеw оф информатион пертаининг то тхе дефинитион оф "цритицал хабитат"”. НОАА Фисхериес. јул 2014. 
• Лаидре, К. L.; Стирлинг, I.; Лоwрy, L. Ф.; Wииг, Ø.; Хеиде-Јøргенсен, M. П.; Фергусон, С.Х. (2008). „Qуантифyинг тхе сенситивитy оф Арцтиц марине маммалс то цлимате-индуцед хабитат цханге” (ПДФ). Ецологицал Апплицатионс. 18 (2 Суппл): С97—С125. ПМИД 18494365. дои:10.1890/06-0546.1. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 9. 2015. г. Приступљено 29. 8. 2015. 
• Црессеy, Јасон (1998). „Макинг а Спласх ин тхе Пацифиц Оцеан: Долпхин анд Wхале Мyтхс анд Легендс оф Оцеаниа” (ПДФ). Рапа Нуи Јоурнал. 12: 75—84. Архивирано из оригинала (ПДФ) 20. 11. 2018. г. Приступљено 5. 8. 2015. 
• О'Цоннелл, M.; Берроw, С. (2015). „Рецордс фром тхе Ирисх Wхалес анд Долпхин Гроуп фор 2013”. Ирисх Натуралистс' Јоурнал. 34 (2): 154—161. 
•  „Wхале”. Неw Интернатионал Енцyцлопедиа. 1905. 

Спољашње везе

Вебсајтови

• Фроиас, Густин (2012). „Балаенидае”. Неw Бедфорд Wхалинг Мусеум. Архивирано из оригинала 20. 04. 2020. г. Приступљено 29. 8. 2015. 
• Јефферсон, Т.А.; Леатхерwоод, С.; Wеббер, M.А. „Граy wхале (Фамилy Есцхрицхтиидае)”. Марине Специес Идентифицатион Портал. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 29. 8. 2015. 
• Јефферсон, Т.А.; Леатхерwоод, С.; Wеббер, M.А. „Нарwхал анд Wхите Wхале (Фамилy Монодонтидае)”. Марине Специес Идентифицатион Портал. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 29. 8. 2015. 
• Јефферсон, Т.А.; Леатхерwоод, С.; Wеббер, M.А. „Сперм Wхале (Фамилy Пхyсетеридае)”. Марине Специес Идентифицатион Портал. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 29. 8. 2015. 
• Јефферсон, Т.А.; Леатхерwоод, С.; Wеббер, M.А. „Беакед Wхалес (Фамилy Зипхиидае)”. Марине Специес Идентифицатион Портал. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 29. 8. 2015. 
• „Гоинг Аqуатиц: Цетацеан Еволутион”. ПБС Натуре. 21. 3. 2012. Приступљено 29. 8. 2015. 
• Интерглот транслатион дицтионарy. „Баллена асесина”. интерглот.цом. Приступљено 15. 1. 2016. 
• „Интродуцтион то Цетацеа: Арцхаеоцетес: Тхе Олдест Wхалес”. Университy оф Беркелеy. Приступљено 25. 7. 2015. 
• „Сперм Wхалес браин сизе”. НОАА Фисхериес – Оффице оф Протецтед Ресоурцес. Приступљено 9. 8. 2015. 
• „Мyстицетес хунт ин гроупс”. Дефендерс оф Wилдлифе. 10. 4. 2012. Приступљено 24. 7. 2015. 
• Марреро, Мегхан Е.; Тхорнтон, Стуарт (1. 11. 2011). „Биг Фисх: А Бриеф Хисторy оф Wхалинг”. Натионал Геограпхиц. Приступљено 2. 9. 2015. 
• „Wхале продуцтс”. Неw Бедфорд Wхалинг Мусеум. Приступљено 29. 8. 2015. 
• Стонехоусе, Бернард (5. 10. 2007). „Бритисх Арцтиц wхалинг: ан овервиеw”. Университy оф Хулл. Архивирано из оригинала 05. 10. 2016. г. Приступљено 4. 9. 2015. 
• „Тимелине: Тхе Хисторy оф Wхалинг ин Америца”. ПБС. Архивирано из оригинала 01. 05. 2010. г. Приступљено 01. 11. 2019. 
• „Wхицх цоунтриес аре стилл wхалинг”. Интернатионал Фунд фор Анимал Wелфаре. Приступљено 29. 8. 2015. 
• „Аборигинал Субсистенце wхалинг”. ИWЦ. Приступљено 29. 8. 2015. 
• „Тхе Туна-Долпхин Иссуе”. ноаа.гов. НОАА Фисхериес – Оффице оф Протецтед Ресоурцес. Приступљено 29. 8. 2015. 
• „Тхе пхyсицс оф буббле рингс анд отхер дивер'с еxхаустс”. Архивирано из оригинала 6. 10. 2006. г. Приступљено 19. 12. 2015. 
• Метцалфе, C. (23. 2. 2012). „Персистент органиц поллутантс ин тхе марине фоод цхаин”. Унитед Натионс Университy. Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступљено 16. 8. 2013. 
• ункноwн. „Кеy Доцументс”. Интернатионал Wхалинг Цоммиссион. Приступљено 29. 8. 2015. 
• „Цатцх лимитс”. Интернатионал Wхалинг Цоммиссион. Архивирано из оригинала 08. 12. 2016. г. Приступљено 6. 8. 2015. 
• МацКензие, Дебора (4. 6. 1994). „Wхалес wин соутхерн санцтуарy”. Неw Сциентист. Приступљено 12. 9. 2015. 
• „Wхале Санцтуариес”. Интернатионал Wхалинг Цоммиссион. Приступљено 4. 9. 2015. 
• О'Цоннор, Симон (2009). „Wхале Wатцхинг Wорлдwиде” (ПДФ). Интернатионал Фунд фор Анимал Wелфаре. стр. 23—24. Архивирано из оригинала (ПДФ) 08. 05. 2015. г. Приступљено 26. 12. 2014. 
• „Марине Wилдлифе Виеwинг Гуиделинес” (ПДФ). Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион, НОАА. јануар 2004. Приступљено 6. 8. 2010. 
• О'Цоннор С.; Цампбелл Р.; Цортез Х.; Кноwлес Т. (2009). „Wхале Wатцхинг Wорлдwиде: тоурисм нумберс, еxпендитурес анд еxпандинг ецономиц бенефитс” (ПДФ). Интернатионал Фунд фор Анимал Wелфаре. Архивирано из оригинала (ПДФ) 08. 05. 2015. г. Приступљено 29. 8. 2015. 
• Виегас, Јеннифер (23. 2. 2010). „Тхоусандс Моурн Деад Wхале ин Виетнам”. Дисцоверy Неwс. Приступљено 15. 4. 2011. 
• „Фунерал фор а Wхале хелд ат Апам”. Гхана Неwс Агенцy. ГханаWеб. 10. 8. 2005. Приступљено 15. 4. 2011. 
• Ховханнес, Алан (1970). „Анд Год Цреатед Греат Wхалес”. Архивирано из оригинала 24. 05. 2005. г. Приступљено 10. 10. 2007. 
• „Белуга Wхалес ин Цаптивитy: Хунтед, Поисонед, Унпротецтед”. Специал Репорт он Цаптивитy 2006. Цанадиан Марине Енвиронмент Протецтион Социетy. 2006. 
• „Белуга (Делпхинаптерус леуцас) Фацтс – Дистрибутион – Ин тхе Зоо”. Wорлд Ассоциатион оф Зоос анд Аqуариумс. Архивирано из оригинала 10. 2. 2012. г. Приступљено 5. 12. 2011. 
• „Тхе Сторy оф Навy Долпхинс”. ПБС. Приступљено 12. 10. 2008. 

Новости

• „Wхалес Десцендед Фром Тинy Деер-лике Анцесторс”. Нортхеастерн Охио Университиес Цоллегес оф Медицине анд Пхармацy. 2007. Приступљено 21. 12. 2007. 
• „Неw Даwн”. Wалкинг wитх Прехисториц Беастс. 2002. Дисцоверy Цханнел. 
• Цоллинс, Ницк (22. 10. 2012). „Wхале леарнс то мимиц хуман спеецх”. Приступљено 22. 10. 2012. 
• Сиеберт, Цхарлес (8. 7. 2009). „Wатцхинг Wхалес Wатцхинг Ус”. Неw Yорк Тимес Магазине. Приступљено 29. 8. 2015. 
• Фиелдс, Р. Доуглас. „Аре wхалес смартер тхан wе аре?”. Приступљено 9. 8. 2015. 
• Гриффин, Цатхерине (7. 12. 2015). „Белуга Бубблес Ревеал Хоw Тхесе Wхалес Аре Феелинг”. Приступљено 19. 12. 2015. 
• „Милк”. Модерн Марвелс. Сезона 14. 7. 1. 2008. Тхе Хисторy Цханнел. 
• „Wхале пооп пумпс уп оцеан хеалтх”. 12. 10. 2010. Приступљено 18. 11. 2011. 
• „Wхале поо импортант фор оцеан ецосyстемс”. Аустралиан Геограпхиц. 26. 5. 2014. Приступљено 18. 11. 2014. 
• „Роцк арт хинтс ат wхалинг оригинс”. 20. 4. 2004. Приступљено 2. 9. 2015. „Стоне Аге пеопле маy хаве стартед хунтинг wхалес ас еарлy ас 6,000 БЦ, неw евиденце фром Соутх Кореа суггестс.” 
• „Цоммерциал Wхалинг: Гоод Wхале Хунтинг”. Тхе Ецономист. 4. 3. 2012. Приступљено 1. 9. 2015. 
• Форд, Цатхерине (јул 2015). „А Саваге Хисторy: Wхалинг ин тхе Соутх Пацифиц анд Соутхерн Оцеанс”. Тхе Монтхлy: Аустралиан политицс, социетиес, анд цултурес. 
• Тсаи, Wен-Цху. „Wхалес анд трасх-багс”. Таипеи Тимес. Приступљено 5. 8. 2015. 
• Кирбy, Алеx (8. 10. 2003). „Сонар маy цаусе Wхале деатхс”. Приступљено 14. 9. 2006. 
• „ЦWА травелс то Тхе Петроглyпхс оф Бангудае”. Цуррент Wорлд Арцхаеологy. 24. 1. 2014. Приступљено 31. 8. 2015. 
• „Тхоусанд гатхер фор wхале'с фунерал ин Виетнам”. Тхе Индепендент. Ассоциатед Пресс. 23. 2. 2010. Приступљено 15. 4. 2011. 
• „Wхале фунерал драwс 1000 моурнерс ин Виетнам”. Сyднеy Морнинг Хералд. АФП. 14. 4. 2003. Приступљено 15. 4. 2011.