Трг
Трг је отворени простор окружен кућама који се обично налази у срцу традиционалног града и на којем се окупља заједница.[1] Често су на тргу важне установе, као што је или градска скупштина. Тргови су прикладни за трговину, концерте, политичке скупове и друге догађаје који требају широки и отворени простор. Како су обично у средишту града, тргови често имају продавнице и бутике. Трг често има фонтану,споменик или кип. У урбанизму, трг је планирано отворено подручје у граду, обично четвороугаоног облика. Неки су тргови довољно велики да служе као "народни тргови" на којима се дешавају историјски догађаји једне нације. Такви тргови у свету јесу, на пример, Црвени трг у Москви, Трг небеског мира у Пекингу, Натионал Малл у Wасхингтону и Трафалгар сквер у Лондону. Познати тргови у Србији су Трг Републике (Београд), Трг слободе (Нови Сад), Трг Краља Александра Ујединитеља (Ниш).
По земљи
[уреди | уреди извор]Аустралија
[уреди | уреди извор]Центар града Аделејда и суседно предграђе Северни Аделејд, у Јужној Аустралији, планирао је пуковник Вилијам Лајт 1837. Градске улице су биле постављене у мрежасти план, са центром града укључујући централни јавни трг, Викторијин трг, и четири јавна трга у центру сваке четврти града. Северни Аделејд има два јавна трга. Град је такође дизајниран да буде окружен парковским земљиштем, а све ове карактеристике постоје и данас, а тргови су одржавани као углавном зелене површине.[2][3]
Италија
[уреди | уреди извор]Пјаца је градски трг у Италији, на Малти, дуж далматинске обале и у околним регијама. Сан Марко у Венецији је можда најпознатији трг у свету. Термин је отприлике еквивалентан шпанском називу плаза. У Етиопији се користи за означавање дела града.
У Сједињеним Државама, почетком 19. века, пјаца је даље проширена постајући маштовито име за трем са колонадом. Неки су користили назив пјаца, посебно у области Бостона,[4] за означавање веранде или предњег трема куће или стана.[5]
Холандија и Белгија
[уреди | уреди извор]У Ниским Земљама, тргови се често називају „маркетима“ због њихове употребе као пијаце. Већина градова у Белгији и јужном делу Холандије има у свом историјском центру Гроте Маркт (дословно „Велика пијаца“) на холандском или Гранд-Плаце (дословно „Велики трг“) на француском (на пример Велики трг у Бриселу и Грот Маркт у Антверпену). Гроте Маркт или Гранд-Плаце је често локација градске скупштине, а самим тим и политички центар града. Холандска реч за трг је плеин, што је још једно уобичајено име за тргове у регионима у којима се говори холандски (на пример Хет Плеин у Хагу).
У 17. и 18. веку настаје још један тип трга, такозвани краљевски трг (фр. Place royale, хол. Koningsplein). Такви тргови нису служили као пијаца, већ су грађени испред великих палата или јавних зграда како би се истакла њихова величина, као и за смештај војних парада и церемонија, између осталог (на пример, Плас Ројал у Бриселу и Конингсплеин у Амстердаму) . Дворски тргови су обично симетричнији од својих старијих пијачних пандана.
Русија
[уреди | уреди извор]У Русији, централни трг (рус. центра́льная пло́щадь, романизовано: централна плошћађ) је уобичајен израз за отворени простор у срцу града. У великом броју градова, трг нема појединачно име и званично је означен као Централни трг, на пример Централни трг (Тољати).
Шпанско говорно подручје
[уреди | уреди извор]
Израз на шпанском језику за јавни трг је плаза ([ˈplasa] ili [ˈplaθa] у зависности од дијалекатске разноликости). Потиче од латинског израза платеа, са значењем 'широка улица' или 'јавни трг'.[6] Он ултиматно потиче од грчког израза πλατεῖα (ὁδός) платеиа (ходос), сродно је италијанском пиазза и француском плаце (што је такође позајмљено у енглеском).[7]
Деминутиви од плаза укључују плазуела и двоструки деминутив плазолета, који се повремено може користити као део у властитој именици.[8]
Попут италијанског пиазза и португалског праçа, плаза остаје центар живота заједнице који је упоредив само пијаци. Плаза де торос је арена за бикове. Тржни центри могу укључити 'плаза' у своја имена, а плаза цомерциал се у неким земљама користи као синоним за центро цомерциал, тј. „шопинг центар”.[9]
Велика Британија
[уреди | уреди извор]У Уједињеном Краљевству, а посебно у Лондону и Единбургу, „сqуаре” има шире значење. Постоје јавни тргови горе описаног типа, али се термин такође користи за формалне отворене просторе окружене кућама са приватним баштама у центру, понекад познате као баштенски тргови. Већина њих је изграђена у 18. и 19. веку. У неким случајевима баште су сада отворене за јавност. Поред тога, многи јавни тргови створени су у градовима широм Велике Британије као део урбане обнове након Блица. Тргови такође могу бити прилично мали и подсећати на дворишта, посебно у Лондонском Ситију. У Лондону најупечатљивији пример који нема баште и који је окружен историјским зградама је вероватно Трафалгар сквер. У Халифаксу, недавно рестаурирани Пис Хол је трг који је ривал многих европских тргова.
Сједињене Државе
[уреди | уреди извор]У неким градовима, посебно у Новој Енглеској, термин „сqуаре“ (као и његов шпански еквивалент, плаза) се примењује на комерцијалну област (попут Централног трга у Кембриџу, Масачусетс), која се обично формира око раскрснице три или више улица, и који се првобитно састојао од неког отвореног простора (од којих су многи попуњени саобраћајним острвима и другим видовима смиривања саобраћаја). Многе од ових раскрсница су неправилне, а не квадратне.[10]
Плацита (на шпанском за „мали трг”), како је познат у југозападним Сједињеним Државама, уобичајена је карактеристика унутар граница бившег провинцијског краљевства Санта Фе де Нуево Мексико. Они су мешавина стилова дизајна хиспано и пуебло, од којих су неки и даље средишта градова и места у Новом Мексику, укључујући Санта Фе Плазу, Стари град Албукеркија, трг Акома Пуебло, историјски округ у центру Таоса, Месила Плазу, Мору и Лас Вегас Плазу.
Данашњи градски пејзажи често укључују трг као елемент дизајна, или као резултат зонских прописа, буџетских ограничења и слично. Социолог Вилијам Х. Вајт спровео је опсежну студију о трговима у Њујорку: његова студија је хуманизовала начин на који се концептуализују савремени урбани тргови и помогла је да се уведу значајне промене дизајна у прављењу плаза. Они се могу користити за отварање простора за насеља са ниским приходима, а такође могу допринети укупној естетици околног подручја подстичући економску виталност, мобилност и безбедност пешака.[11] Већина плаза је створена из сарадње између локалних непрофитних подносиоца захтева и градских званичника за шта је потребно одобрење града.[12]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Дyер, Хадлеy (2010). Wатцх тхис Спаце: Десигнинг, Дефендинг анд Схаринг Публиц Спацес. Иллустратед бy Марц Нгуи. Торонто: Кидс Цан Пресс. стр. 8–3, 78. ИСБН 978-1-55453-293-3.
- ^ Тхе Аделаиде Парк Ландс анд Цитy Лаyоут (ПДФ). Аустралиан Херитаге Датабасе: Плацес фор Децисион: Цласс: Хисториц. Фор цонсидератион фор Натионал Херитаге Лист. Аустралиан Говернмент. Депт фор тхе Енвиронмент, Wатер, Херитаге & тхе Артс. 9. 7. 2007. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2019-10-22. г. Приступљено 29. 11. 2019.
- ^ Андерсон, Маргарет (31. 12. 2013). „Лигхт'с План оф Аделаиде 1837”. Аделаидиа. Архивирано из оригинала 18. 08. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2019.
- ^ Гаффин, Адам (1995—1997). „Тхе Wицкед Гоод Гуиде то Бостон Енглисх”. Бостон Университy. Архивирано из оригинала 30. 11. 2017. г. Приступљено 16. 11. 2022.
- ^ „Пиазза”. Оxфорд Америцан Дицтионарy. 2001.
- ^ Лодарес Марродáн, Јуан Рамóн (2005). „Авентурас y десвентурас етимолóгицас де Цердá ен торно а су "индицадор урбано" де ла урбанизациóн”. Циудад y Территорио: Естудиос Территориалес. Мадрид: Министерио де Фоменто. 37 (144): 583. ИССН 1133-4762.
- ^ „Плаза”. Референце.цом. плаза. „плаза”. Референце.цом. πλατεῖα. Лидделл, Хенрy Георге; Сцотт, Роберт; А Греек–Енглисх Леxицон ат тхе Персеус Пројецт.
- ^ Регúнага, Алејандра (2005). „Морфологíа дериватива: цонсидерационес ен торно ал усо де диминутивос ен ла циудад де Санта Роса (Ла Пампа-Аргентина)” (ПДФ). Анцлајес. Санта Роса: Универсидад Национал де Ла Пампа. 9: 261. ИССН 1851-4669.
- ^ „плаза цомерциал”. Лингуее (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-22.
- ^ Wоодруфф, Андy (16. 6. 2010). „Бостон Сqуаред”. Андy Wоодруфф. Приступљено 30. 7. 2013.
- ^ „Публиц Плазас”. Неw Yорк Цитy ДОТ. Архивирано из оригинала 7. 9. 2015. г. Приступљено 30. 8. 2015.
- ^ Блоомекатз, Ари (11. 3. 2012). „Силвер Лаке Гетс ан Унусуал Неw Парк Спаце”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 10. 10. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- „Буилт енвиронмент, урбан виталитy анд социал цохесион: До вибрант неигхборхоодс фостер стронг цоммунитиес?”. Ландсцапе анд Урбан Планнинг. децембар 2020.
- Íндице де виталидад урбана. Ла авентура дел сабер. РТВЕ. 7. 2. 2019.
- Јане Јацобс y ла виталидад урбана ен Барцелона. ТЕДxБарцелона. 8. 9. 2021.
- „Ла импортанциа де ла виталидад урбана”. Циудадес. новембар 2017.
- „Лоокинг ат Барцелона тхроугх Јане Јацобс'с еyес: Маппинг тхе басиц цондитионс фор урбан виталитy ин а Медитерранеан цонурбатион”. Ланд Усе Полицy. јун 2018.
- „Тхе урбан виталитy цондитионс оф Јане Јацобс ин Барцелона: Ресидентиал анд смартпхоне-басед трацкинг меасурементс оф тхе буилт енвиронмент ин а Медитерранеан метрополис”. Цитиес. март 2019.
- „Јане Јацобс ен Барцелона: лас цондиционес пара ла виталидад урбана y су релациóн цон ла мовилидад цотидиана”. Доцументс д'Анàлиси Геогрàфица. јануар 2021.
- „Плаза”. Мерриам-Wебстер Дицтионарy.
- А Револутион фром Абове; Тхе Поwер Стате оф 16тх анд 17тх Центурy Сцандинавиа; Едитор: Леон Јесперсон; Оденсе Университy Пресс; Денмарк; 2000
- Тхе Макинг оф тхе Цоммон Лаw, Паул Бранд, (Хамбледон Пресс 1992)
- Тхе Оxфорд Хисторy оф Медиевал Енгланд, (ед.) Нигел Саул, (ОУП 1997)
- Хогг, Гаррy, Маркет Тоwнс оф Енгланд, Неwтон Аббот, Девон, Давид & Цхарлес, 1974. ISBN 0-7153-6798-6
- Дyер, Цхристопхер, "Тхе Цонсумер анд тхе Маркет," Цхаптер 13 ин Еверyдаy Лифе ин Медиевал Енгланд, Лондон, Хамбледон & Лондон, 2000 ISBN 1-85285-201-1ISBN 1-85285-112-0
- „Натионал Маркет Традерс' Федератион”. Росиеwинтертон.цо.ук. Архивирано из оригинала 16. 11. 2022. г. Приступљено 3. 1. 2011.
- „Маркетс анд Фаирс”. Тхе Натионал Арцхивес. Приступљено 9. 7. 2012.
- Газеттеер оф Маркетс анд Фаирс ин Енгланд анд Wалес то 1516. Университy оф Лондон Институте оф Хисторицал Ресеарцх. Приступљено 9. 7. 2012.
- „Брацтон: Тхорне Едитион: Енглисх. Волуме 3, Паге 198”. амесфоундатион.лаw.харвард.еду. Приступљено 2022-05-23.