Гетеборг
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Гетеборг Göteborg (шведски) | |
|---|---|
Знаменитости Гетеборга | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Шведска |
| Округ | Вестра Јеталанд |
| Основан | 1603. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2012. | 521.587 |
| — густина | 2.560,94 ст./km2 |
| Агломерација (2010.) | 549.839 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 57° 42′ 25″ С; 11° 57′ 59″ И / 57.706944° С; 11.966389° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 0-60 m |
| Површина | 203,67 km2 |
  Гетеборг Гетеборг на карти Шведске | |
| Позивни број | +46 031 |
| Веб-сајт | |
| goteborg | |
.jpg)
Гетеборг (швед. Göteborg) други је по величини и значају град Шведске и средиште њеног југозападног дела.[1] Град има значај изван граница државе, па се сматра петим по значају градом у Нордијским државама. Гетеборг је истовремено и једна од општина у оквиру Вестра Јеталанд округа. Данас Гетеборг има око 550 хиљада становника, а шире градско окружење има близу милион.
Гетеборг је данас космополитски град и културно, привредно и управно средиште северне Европе.
Порекло назива
[уреди | уреди извор]Назив града води порекло од старогерманског племена Гота. Од њих је прво настао назив области око града, Готске (швед. Gothia, Götland) и реке на којој се град налази (швед. Göta älv). На савременом шведском име града се изговара Јтебури.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Гетеборг се налази у југозападном делу Шведске и Скандинавског полуострва.
Град се налази на средокраћи путева између најближа три главна града:
- од главног града Шведске, Стокхолма, град је удаљен 470 км југозападно;
- од главног града Норвешке, Осла, град је удаљен 290 км јужно;
- од главног града Данске, Копенхагена, град је удаљен 320 км северно.
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје Гетеборга било је насељено још у време праисторије. Прво стално насеље на датом подручју јавља се у средњем веку, али је било без већег значаја.
У 16. и 17. веку ширење граница Шведске ка западу допринело је њеном изласку на обалу Северног мора између Норвешке и Данске (тада у заједничком краљевству). Како се дати излаз јавио у области Гетеборга, положај града постаје изванредно повољан, као „прозор Шведске на Запад”. У складу са потребама, шведски краљ Густав Адолф II започео оснивање новог града на датом месту 1603. године[1], да би после одређених немира то и успео 1621. године.
Првих 50-ак година главна опасност по град била је од холандских надзорника, чији је утицај отклоњен 1652. године. У исто време поседи Шведске на Северном мору се шире, па град више није угрожен од блиских суседа. После тога град се полако развија у највећу шведску луку на Северном мору, а потом и у велики град и средиште власти и културе.
Нови полет Гетеборг доживљава у другој половини 19. века са доласком индустрије и железнице. Ово благостање траје и дан-данас.
Географски положај
[уреди | уреди извор]Рељеф
[уреди | уреди извор]Гетеборг се развио око ушћа реке Јете Олв (швед. Göta), која се овде улива у море. Град се развио са обе стране реке, у невеликој долини, која се брзо претвара у брегове. Стога је градско подручје бреговито, а надморска висина се креће 0—60 м.
Воде
[уреди | уреди извор]Гетеборг се развио на ушћу реке Јета Олв, која је отока језера Ветерн у море. Река се улива у Категат, пространи залив Северног мора. Ушће је широко, па је имало одлике природне луке, што створило услове за развој великог и важног града.
Испред Гетеборга се налази низ малих острва. Она су махом каменита, али су близу града и са изванредним условима за спортове на води. Стога су она важна викенд-одредишта градског становништва жељног одмора.
Клима
[уреди | уреди извор]У Гетеборгу клима је континентална са утицајем мора и крајњих огранака Голфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на дату географску ширину.
| Клима Гетеборг, 1981—2010 (сун. 1961—1990; екст. 1901—) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 10,8 (51,4) |
11,2 (52,2) |
18,9 (66) |
28,5 (83,3) |
29,8 (85,6) |
32,0 (89,6) |
33,8 (92,8) |
33,5 (92,3) |
28,5 (83,3) |
20,7 (69,3) |
14,5 (58,1) |
12,7 (54,9) |
33,8 (92,8) |
| Максимум, °C (°F) | 2,0 (35,6) |
2,2 (36) |
5,2 (41,4) |
10,6 (51,1) |
16,0 (60,8) |
18,6 (65,5) |
21,1 (70) |
20,4 (68,7) |
16,4 (61,5) |
11,5 (52,7) |
6,4 (43,5) |
3,2 (37,8) |
11,2 (52,2) |
| Просек, °C (°F) | −0,5 (31,1) |
−0,5 (31,1) |
1,9 (35,4) |
6,3 (43,3) |
11,2 (52,2) |
14,3 (57,7) |
16,8 (62,2) |
16,4 (61,5) |
12,6 (54,7) |
8,3 (46,9) |
3,8 (38,8) |
0,6 (33,1) |
7,7 (45,9) |
| Минимум, °C (°F) | −3,0 (26,6) |
−3,2 (26,2) |
−1,4 (29,5) |
2,0 (35,6) |
6,4 (43,5) |
10,1 (50,2) |
12,6 (54,7) |
12,3 (54,1) |
8,8 (47,8) |
5,1 (41,2) |
1,2 (34,2) |
−2,0 (28,4) |
4,1 (39,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −26,0 (−14,8) |
−22,8 (−9) |
−19,2 (−2,6) |
−11,0 (12,2) |
−4,3 (24,3) |
1,8 (35,2) |
5,3 (41,5) |
3,5 (38,3) |
−2,5 (27,5) |
−8,5 (16,7) |
−13,5 (7,7) |
−21,9 (−7,4) |
−26,0 (−14,8) |
| Количина падавина, mm (in) | 84,2 (3,315) |
57,1 (2,248) |
58,5 (2,303) |
48,6 (1,913) |
54,0 (2,126) |
73,1 (2,878) |
75,2 (2,961) |
83,7 (3,295) |
73,2 (2,882) |
95,9 (3,776) |
84,8 (3,339) |
86,5 (3,406) |
874,8 (34,442) |
| Дани са падавинама | 12 | 9 | 9 | 8 | 8 | 10 | 9 | 11 | 10 | 12 | 12 | 12 | 122 |
| Сунчани сати — месечни просек | 44 | 69 | 167 | 211 | 239 | 256 | 234 | 196 | 168 | 99 | 47 | 32 | 1.762 |
| Извор #1: NOAA[2] | |||||||||||||
| Извор #2: Météo Climat[3] | |||||||||||||
Становништво
[уреди | уреди извор]Гетеборг је данас други по величини град. Град има око 550.000 становника (податак из 2010. г.), а шире градско подручје око 950 хиљада становника. Последњих деценија број становника у граду брзо расте.
До средине 20. века Гетеборг су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво града је постало шароликије. По последњим подацима око 78% чине етнички Швеђани, док су остало усељеници. Најстарију досељеничку скупину чине Финци (7%), чије је досељавање трајало до током прве половине 20. века. Последњих година њих су претекли усељеници из Ирана (9%) и Ирака (8%).
Привреда
[уреди | уреди извор]
Данас је Гетеборг савремени град, који по привредном значају припада самом врху међу градовима северне Европе, као једног од најразвијенијих делова Света.
- Индустрија
Индустрија у Гетеборгу има корене још у преради рибе и бродоградњи из 18. века. Крајем 19. века дошло до савремене индустријализације у граду. Мада данас индустрија не игра толико пресудну улогу градској привреди као до пре пар деценија, она је и данас веома присутна и високо развијена. Најважнија предузећа су "Волво"[1], "Ериксон" и "СКФ".
- Саобраћај
Саобраћај је веома важан део градске привреде. Гетеборг је већ вековима важна лука Шведске, а данас и највећа у целој Скандинавији, као најближа Атлантику и западној Европи. Поред тога, град је и важно путно чвориште, раскршће путева од Стокхолма, Осла и Копенхагена. 30 км источно од града налази се и савремени аеродром Ландветер.
- Терцијарни и квартарни сектор
Ови сектори играју све већу улогу у градској привреди. Последњих деценија посебно се развијају трговина, услуге и туризам, као и област банкарства и стручних услуга.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Гетеборг, као и сваки велики град Европе, има низ знаменитости, које су неизоставан део градске културе, а значајно доприносе и градској привреди (туризам, трговина).
Град има добро очувано старо градско језгро, које је до почетка 19. века било окружено зидинама. И данас је оно смештено на вештачки насталом острву.
Од појединачних грађевина потребо је споменути:
- Градска саборна црква из прве половине 19. века, у стилу северњачког класицизма,
- Здање старог суда, зграда из 1874. године, у стилу академизма,
- Рибља пијаца, један од симбола града,
- Главна железничка станица, спој више стилова из свих епоха од 1850. године,
- Гетеборшка опера, савремено здање, завршено 1994. године,
- Универзитет у Гетеборгу, основан крајем 19. века, данас један од највећих у Скандинавији,
- Стадион Улеви, највећи стадион у Скандинавији.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Поглед на Гетеборг -
Градска саборна црква -
Градска кућа Гетеборга -
Универзитет у Гетеборгу -
Нови део средишњег Гетеборга -
Главна железничка станица -
Гетеборшка опера -
Улеви стадион
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 107. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ „Climate Gothenburg”. Приступљено 21. 10. 2014.
- ^ „Météo Climat stats for Gothenburg 1981–2010”. Météo Climat. Приступљено 16. 3. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
