Грађење речи
Грађење или творба речи је део науке о језику који проучава правила грађења нових речи.[1][2] Грађење речи је један од начина на који се богати речник језика. Грађење речи је везано за три језичке дисциплине: морфологијом, лексикологијом и стилистиком, а предмет изучавања је јединство облика речи, са њиховим значењем и употребом у одређеном контексту.[3]
Подела речи према постанку
[уреди | уреди извор]У грађењу речи могу да учествују[2]:
- корен речи, као најмањи значењски део, носилац је основног значења речи
- основа за даљу творбу речи
- суфикси, односно наставци за творбу речи
- префикси, односно творбене морфеме се додају на почетак речи
Према свом постанку, све речи се могу поделити на[2]:
- просте речи — ако нису настале од других речи нити могу да се раставе на мање делове који би имали значењску или обличку везу са другим речима. То су немотивисане речи и њихови гласовни скупови који не садрже друге речи, нису у вези материјом. Служе за грађење других речи.[1]
- изведене речи су мотивисане речи које у себи садрже основе других речи и могу се довести у везу с предметом или предметима које означавају.[1] Настају додавањем суфикса.
- сложене речи су мотивисане речи које у себи садрже основе других речи и могу се довести у везу с предметом или предметима које означавају.[2][1] Настају додавањем префикса на основу или спајањем две или више речи[4]
У новије време се као заједнички назив за сваку реч добијену творбом употребљава термин „твореница“, неологизам настао пре више деценија као синоним за творбену реч.[5][а]
Породица речи
[уреди | уреди извор]Изведене и сложене речи, заједно са кореном речи од које су постале, чине „породицу речи“. На пример[б][6]:
- род, родбина, родитељ, родити, породилиште, народ, рођендан
- вод, водити, наводити, изводити, вођа, разводити, разводник, водитељ, одвод
Неке речи могу да имају заједнички корен, али да не припадају истој породици:
- вода, воден, водњикав, низводно, узводно, разводњено, водостај, водомер
Начини грађења речи
[уреди | уреди извор]Речи које су саграђене од других речи могу настати различитим начинима грађења[2].
- извођење — за добијање изведених речи
- слагање — за добијање сложеница
- комбинована творба — истовремено слагање и извођење речи
- творба претварањем једне речи у другу
Извођење
[уреди | уреди извор]Извођење или деривација речи врши се додавањем наставака, односно суфикса на творбену основу. Речи које настају извођењем речи називају се изведене речи[2] или изведенице[4]. Додавање наставака извођењем, реч може да добије ново значење, које је везано за творбену основу, а новонастала реч може да припада истој или сасвим другој врсти речи.[2]
Слагање
[уреди | уреди извор]Слагање је творба речи којом се добијају сложене речи или сложенице. Врши се срастањем двеју или више посебних речи или додавањем префикса. Разликују се два начина слагања речи[7]:
- просто срастање:
- спајањем двеју именица (бео + град -> Београд)
- спајањем именице и глагола (дан + губити -> дангубити)
- додавање различитих префикса (до-, из-, на-, не-, о-, об-, од-, по -, с-, уз-) испред глагола гради се велики број нових глагола:
- до + писати -> дописати, до + купити -> докупити, по + купити -> покупити
- на + писати -> написати, на + купити -> накупити, по + купити -> покупити
- по + писати -> пописати, по + купити -> покупити, по + цепати -> поцепати
- срастање творбених основа са спојним самогласником (вокалом):
- слова о (север + о + запад -> северозапад, нов + о + градња -> новоградња)
- слова е (оц + е + убица -> оцеубица
Комбинована творба
[уреди | уреди извор]Комбинована творба је комбинација (деривација) и слагања (композиција).[4]:
- риб + о + лов + ац -> риболовац
- миш + о + лов + ка -> мишоловка
- Јоксим (мушко име) + о + вић -> Јоксимовић
- тро + бој + ка -> тробојка
Претварање
[уреди | уреди извор]Претварање једне у другу врсту речи најчешће се врши на више начина[8]:
- поименчавањем придева, односно претварањем придева у именице
- попридевљавањем глаголских придева и прилога
- додавањем суфикса -ла, -ло (избледео -> избледела, избледело)
- додавањем суфикса -на, -но (печен -> печена, печено )
- додавањем суфикса -ћа, -ће (растући -> растућа, растуће)
- додавањем суфикса -вша, -вше (бивши -> бивша + бивше)
- претварањем придева у прилоге (Река тихо тече.)
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Према увиду Друштва за српски језик и књижевност термин „твореница“ сачинио је хрватски лингвиста Стјепан Бабић.[5]
- ^ У речима рођендан и вођа слово д је гласовном променом прешло у ђ
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Милош Милошевић 2007, стр. 39.
- ^ а б в г д ђ е Радојко Гачевић, Милан Тасић 2009, стр. 98.
- ^ Гордана Штасни 2008, стр. 27.
- ^ а б в „Творба речи”. srpskijezik.rs. Портал ”Српски језик”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 26. 10. 2013.
- ^ а б Божо Ћорић 2008, стр. 11.
- ^ „Творба речи - примери породица речи”. boske.rs. Крагујевац. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 26. 10. 2013.
- ^ Радојко Гачевић, Милан Тасић 2009, стр. 100.
- ^ Радојко Гачевић, Милан Тасић 2009, стр. 101.
Литература
[уреди | уреди извор]- Милошевић, Милош (2007). Велимировић, Светлана, ур. Граматика српског језика (2. измењено и допуњено изд.). Нови Сад: Змај д.о.о. стр. 39. ISBN 978-86-489-0598-7.
- Радојко Гачевић; Милан Тасић (2009). Јевтић, Милош, ур. Српски језик, приручник за основну школу. Београд: Београдска књига. стр. 98—101. ISBN 9788675902362.
- Штасни, Гордана (2008). „1. Творба речи као лингвистичка дисциплина”. Творба речи у настави српског језика. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. стр. 27. ISBN 978-86-84885-31-1. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 27. 10. 2013.
- Ћорић, Божо (2008). „1. Појмовно терминолошки апарат”. Творба именица у српском језику. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. стр. 11. ISBN 978-86-84885-27-4.
