Кумани — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
(Нису приказане 43 међуизмене 11 корисника) | |||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:East-Hem 1200ad.jpg|мини|Мапа Евроазије око 1200.]] |
[[Датотека:East-Hem 1200ad.jpg|мини|250px|Мапа [[Евроазија|Евроазије]] око 1200.]] |
||
'''Кумани''' ({{јез-мађ|Kunok}}, {{јез-рус|Половцы}}, {{јез-буг|Кумани}}, {{јез-рум|Cumani}}),<ref name="EI3">{{EI3|last=Kovács|first=Szilvia|title=Kumans|url=https://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-3/kumans-COM_35723?s.num=13&s.f.s2_parent=s.f.book.encyclopaedia-of-islam-3&s.q=georgia|year=2020}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.lexico.com/definition/polovtsy |title=Polovtsy | Meaning of Polovtsy by Lexico |access-date=2020-03-25 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200325093102/https://www.lexico.com/definition/polovtsy |archive-date=2020-03-25 |url-status=dead }}</ref> такође познати и као западни део народа {{ill|uk|Кипчаци{{!}}Кипчак|Кипчаки|v=sup}} (''Кумани''), били су народ [[туркијски народи|туркијског]] порекла<ref>{{cite journal|author=Robert Lee Wolff |title= The 'Second Bulgarian Empire'. Its Origin and History to 1204|journal= Speculum|date= |volume=24|issue=2|pages=}} (April 1949), 179. "Thereafter, the influx of Pechenegs and Cumans turned Bulgaria into a battleground between Byzantium and these Turkish tribes ..."</ref><ref name="Bartusis 1997">{{cite book|last=Bartusis|first=Mark C.|title=The Late Byzantine Army: Arms and Society, 1204–1453|url=https://archive.org/details/latebyzantinearm0000mark|date=1997|publisher=University of Pennsylvania Press|isbn=978-0-8122-1620-2|pages=[https://archive.org/details/latebyzantinearm0000mark/page/26 26]–27}}</ref><ref name="Spinei 2009">{{cite book|last=Spinei|first=Victor|title=The Romanians and the Turkic Nomads North of the Danube Delta from the Tenth to the Mid-Thirteenth Century|place=Leiden|publisher=Brill|year=2009|url=https://books.google.com/books?id=2vl538CMBsAC|isbn=978-9004175365|access-date=2015-10-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20161207092327/https://books.google.com/books?id=2vl538CMBsAC|archive-date=2016-12-07|url-status=live}}</ref><ref name="EI3"/> који су живели у {{ill|en|Куманско-кипчачка конфедерација{{!}}Кипчачком канату|Kimek–Kipchak confederation|v=sup}}. Кумани су били номадско племе које је настањивало пределе северно од [[Црно море|Црног мора]], дуж реке [[Волга|Волге]] познатог под именом „[[Куманија]]”. После [[Mongol invasion of Rus'|монголске инвазије]] (1237), многи су тражили уточиште у [[Kingdom of Hungary|Краљевини Угарској]], пошто се много Кумана населило у Угарској, [[Second Bulgarian Empire|Другом бугарском царству]] у којој су играли важну улогу у развоју државе и [[Anatolia|Анадолији]] пре инвазије.<ref>{{Cite journal|last=Golev|first=Konstantin|title=The Bulgarophilia of the Cumans in the Times of the First Asenids of Bulgaria.|journal=Golden Horde Review|date=2018|volume=6|issue=3|pages=455|doi=10.22378/2313-6197.2018-6-3.452-471|doi-access=free}}</ref><ref name="goliath.ecnext.com">{{cite web|url=http://goliath.ecnext.com/coms2/gi_0199-5359391/Mitochondrial-DNA-of-ancient-Cumanians.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20100124105240/http://goliath.ecnext.com/coms2/gi_0199-5359391/Mitochondrial-DNA-of-ancient-Cumanians.html|archive-date=2010-01-24|title=Mitochondrial-DNA-of-ancient-Cumanians |publisher=Goliath.ecnext.com|access-date=1 March 2014}}</ref><ref name="Vasary 2005">{{cite book|last=Vásáry|first=István|title=Cumans and Tatars Oriental Military in the Pre-Ottoman Balkans 1185–1365|url=https://archive.org/details/cumanstatarsorie0000vasa|date=2005|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-5218-3756-9}}</ref>{{rp|2}}<ref name="Sinor 1990">{{cite book|editor-last=Sinor|editor-first=Sinor|title=The Cambridge History of Early Inner Asia, Volume 1|date=1990|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-5212-4304-9}}</ref>{{rp|283}} |
|||
'''Кумани''' ({{Јез-мађ|Kunok}}, {{Јез-рус|Половцы}}, {{Јез-буг|Кумани}}, {{Јез-рум|Cumani}}), такође познати и као западни део народа {{ill|uk|Кипчаци{{!}}Кипчак|Кипчаки}} (''Кумани''), били су народ [[туркијски народи|туркијског]] порекла који су живели у Кипчанском канату. |
|||
У вези са [[Pechenegs|Печенезима]],<ref>{{cite web|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/pages/C/U/Cumans.htm|title=Cumans|publisher=Encyclopediaofukraine.com|access-date=13 April 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110805132827/http://www.encyclopediaofukraine.com/pages/C/U/Cumans.htm|archive-date=5 August 2011|url-status=live}}</ref> они су насељавали променљиво подручје северно од [[Black Sea|Црног мора]] и дуж реке [[Volga River|Волге]] познато као [[Cumania|Куманија]], одакле су се Кумано-кипчаци мешали у политику [[Caucasus|Кавказа]] и [[Khwarazmian Empire|Хорезмијског царства]].<ref name="Vasary 2005" />{{rp|7}} Кумани су били жестоки и страшни номадски ратници [[Eurasian Steppe|евроазијске степе]] који су извршили трајни утицај на [[medieval Balkans|средњовековни Балкан]].<ref name="Bartlett 2012">{{cite book|last=Bartlett|first=W. B.|title=The Mongols: From Genghis Khan to Tamerlane|year=2012|publisher=Amberley Publishing Limited|isbn=978-1-4456-0791-7}}</ref>{{rp|116}}<ref name="Prawdin1940">{{cite book|last=Prawdin|first=Michael|title=The Mongol Empire: Its Rise and Legacy|url=https://books.google.com/books?id=1xOTdQWlpGYC&pg=PA212|access-date=14 June 2015|year=1940|publisher=Transaction Publishers|isbn=978-1-4128-2897-0|pages=212–15|archive-url=https://web.archive.org/web/20160108160027/https://books.google.com/books?id=1xOTdQWlpGYC&pg=PA212|archive-date=8 January 2016|url-status=live}}</ref> Они су били бројни, културно софистицирани и војно моћни.<ref name="NicolleShpakovsky 2001" />{{rp|13}} |
|||
Кумани су били номадско племе које је настањивало пределе северно од [[Црно море|Црног мора]], дуж реке [[Волга|Волге]] познатог под именом „[[Куманија]]”. |
|||
Многи су се на крају населили западно од Црног мора, утичући на политику [[Kievan Rus'|Кијевске Русије]], [[Kingdom of Galicia–Volhynia|Галичко-волинске кнежевине]], каната [[Golden Horde|Златне Хорде]], [[Second Bulgarian Empire|Другог бугарског царства]], [[Kingdom of Serbia (medieval)|Краљевине Србије]], [[Kingdom of Hungary|Краљевине Угарске]], [[Moldavia|Молдавије]], [[Kingdom of Georgia|Краљевине Грузије]], [[Byzantine Empire|Византијско царство]], [[Empire of Nicaea|Никејско царство]], [[Latin Empire|Латинско царство]] и [[Wallachia|Влашку]], са куманским имигрантима који су се интегрисали у елиту сваке земље.<ref name="Sinor 1990" />{{rp|281}} Кумани су такође играли истакнуту улогу у [[Fourth Crusade|Четвртом крсташком рату]] и у стварању Другог бугарског рата. Царство.<ref name="Vasary 2005" /><ref name="Grumeza 2010">{{cite book|last=Grumeza|first=Ion|title=The Roots of Balkanization: Eastern Europe C.E. 500–1500|url=https://books.google.com/books?id=DTxu6RxdecUC&pg=PA51|date=4 August 2010|publisher=University Press of America|isbn=978-0-7618-5135-6|access-date=19 October 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20160108160027/https://books.google.com/books?id=DTxu6RxdecUC&pg=PA51|archive-date=8 January 2016|url-status=live}}</ref>{{rp|50}} Куманска и [[Кипчаци|кипчачка]] племена су се политички удружила да би створила {{ill|en|Куманско-кипчачка конфедерација{{!}}Куманско-кипчачку конфедерацију|v=sup}}.<ref name="NicolleShpakovsky 2001">{{cite journal|last1=Nicolle|first1=David|last2=Shpakovsky|first2=Victor|title=Kalka River 1223: Genghiz Khan's Mongols Invade Russia|isbn=978-1-84176-233-3|url= |date=2001|publisher=Osprey Publishing}}</ref>{{rp|7}} |
|||
[[Кумански језик|Кумански језик]] је посведочен у неким средњовековним документима и најпознатији је од раних [[туркијски језици|туркијских језика]].<ref name="Spinei 2009" />{{rp|186}} ''[[Codex Cumanicus]]'' је био лингвистички приручник написан да помогне [[Catholic missions|католичким мисионарима]] да комуницирају са куманским народом. |
|||
== Историја == |
== Историја == |
||
[[Датотека:Biliwar.jpg|мини|лево|220п|Кумани у степи, слика изложена у [[Дњепропетровск]]у |
[[Датотека:Biliwar.jpg|мини|лево|220п|Кумани у степи, слика изложена у [[Дњепропетровск]]у]] |
||
[[Датотека:State of Cuman-Kipchak (13.) en.png|мини|[[Куманија]] у 13. веку]] |
[[Датотека:State of Cuman-Kipchak (13.) en.png|мини|[[Куманија]] у 13. веку]] |
||
[[Датотека:Khwarezmian Empire 1190 - 1220 (AD).svg|мини|Харезимско царство]] |
[[Датотека:Khwarezmian Empire 1190 - 1220 (AD).svg|мини|Харезимско царство]] |
||
[[Датотека:Куманска статуа у Харкову.jpg|мини|180п|Куманска статуа у [[Харков]]у, [[Украјина]] |
[[Датотека:Куманска статуа у Харкову.jpg|мини|180п|Куманска статуа у [[Харков]]у, [[Украјина]]]] |
||
У пределе јужне [[Украјина|Украјине]], некадашње [[Молдавија|Молдавије]] и [[Влашка|Влашке]] и дела [[Трансилванија|Трансилваније]] Кумани су ушли у 11. веку. Једном када су запосели ове пределе и учврстили се, наставили су да упадају у на територије [[ |
У пределе јужне [[Украјина|Украјине]], некадашње [[Молдавија|Молдавије]] и [[Влашка|Влашке]] и дела [[Трансилванија|Трансилваније]] Кумани су ушли у 11. веку. Једном када су запосели ове пределе и учврстили се, наставили су да упадају у на територије [[Византија|Византијског царства]], [[Краљевина Угарска|Краљевине Угарске]] и [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]]. Мађарски краљ Ладислав први их је поразио 1089. године. |
||
Своју државу Кумани су прогласили у 11. веку под именом [[Куманија]]. То су биле територије где се данас налазе Молдавија и Влашка. |
Своју државу Кумани су прогласили у 11. веку под именом „[[Куманија]]”. То су биле територије где се данас налазе Молдавија и Влашка. |
||
[[Печенези]], полуномадски народ који је живео у југозападним деловима [[Евроазија|Евроазије]] је долазио у сукоб са Куманима. Последњи познати сукоб су имали [[1094]]. када су их Кумани поразили. Многи Печењези су убијени, а остали су асимиловани од стране Кумана. |
[[Печенези]], полуномадски народ који је живео у југозападним деловима [[Евроазија|Евроазије]] је долазио у сукоб са Куманима. Последњи познати сукоб су имали [[1094]]. када су их Кумани поразили. Многи Печењези су убијени, а остали су асимиловани од стране Кумана. |
||
Ред 19: | Ред 23: | ||
У Влашко-бугарском устанку против Византије, Кумани су играли значајну улогу у победи побуњеника и поновног проглашења [[Бугарска|бугарске]] независности [[1185]]. године. |
У Влашко-бугарском устанку против Византије, Кумани су играли значајну улогу у победи побуњеника и поновног проглашења [[Бугарска|бугарске]] независности [[1185]]. године. |
||
Кумани су такође у 12. веку поразили |
Кумани су такође у 12. веку поразили великог кнеза Кијевске Русије [[Владимир Мономах|Владимира Мономаха]] у бици код реке Стугне, али су их разбили [[Монголи]] [[1238]]. године, после чега су се разишли по околним државама Влашке, Молдавије, Мађарске, Бугарске и Византије. |
||
После много сукоба са [[Мађари]]ма, већина Кумана, заједно са [[Јаси (Мађарска)|Јасима]], напустила је Мађарску и придружила се својим избеглим племенима у Бугарској. Кумани који су пребегли у руске степе су се придружиле монголским Златним хордама. |
После много сукоба са [[Мађари]]ма, већина Кумана, заједно са [[Јаси (Мађарска)|Јасима]], напустила је Мађарску и придружила се својим избеглим племенима у Бугарској. Кумани који су пребегли у руске степе су се придружиле монголским Златним хордама. |
||
Ред 25: | Ред 29: | ||
Мађарски краљеви су присвајали територије на којима су се налазили Кумани, тако да су мађарски краљеви династије [[Арпадовићи|Арпад]] и [[Анжујци|Анжуј]] имали и титуле краља Куманије (''-{rex Cumaniae}-''). |
Мађарски краљеви су присвајали територије на којима су се налазили Кумани, тако да су мађарски краљеви династије [[Арпадовићи|Арпад]] и [[Анжујци|Анжуј]] имали и титуле краља Куманије (''-{rex Cumaniae}-''). |
||
У 13. веку западни Кумани су прихватили [[католицизам]],<ref>{{Cite web |url=http://www.eliznik.org.uk/RomaniaHistory/csango_cumman.htm |title=Католици и Кумани |access-date=22. 07. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060302132546/http://www.eliznik.org.uk/RomaniaHistory/csango_cumman.htm |archive-date=02. 03. 2006 |url-status=dead |df= }}</ref> у Мађарској су постали [[Калвинизам|калвинисти]], у Молдавији ([[Гагаузи]]) су прихватили [[Православље|православну веру]], док су источни Кумани прихватили [[ислам]]. |
У 13. веку западни Кумани су прихватили [[католицизам]],<ref>{{Cite web |url=http://www.eliznik.org.uk/RomaniaHistory/csango_cumman.htm |title=Католици и Кумани |access-date=22. 07. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060302132546/http://www.eliznik.org.uk/RomaniaHistory/csango_cumman.htm |archive-date=02. 03. 2006 |url-status=dead |df= }}</ref> у Мађарској су постали [[Калвинизам|калвинисти]], у Молдавији ([[Гагаузи]]) су прихватили [[Православље|православну веру]], док су источни Кумани прихватили [[ислам]]. |
||
Утицај Кумана у почетку је био толики да су у Молдавији и Влашкој преузимали куманска имена, не само обичан народ него чак и владари. Међутим, временом су се асимиловали и преовладао је румунски утицај и већина се у тим крајевима почела изјашњавати као Румуни. |
Утицај Кумана у почетку је био толики да су у Молдавији и Влашкој преузимали куманска имена, не само обичан народ него чак и владари. Међутим, временом су се асимиловали и преовладао је румунски утицај и већина се у тим крајевима почела изјашњавати као Румуни. |
||
Ред 31: | Ред 35: | ||
Басараб први, син влашког принца Тихомира Влашког, одржао је независност од Мађарске све до почетка 14. века. Басараб се сматра куманским именом и има значење „отац краљ”. |
Басараб први, син влашког принца Тихомира Влашког, одржао је независност од Мађарске све до почетка 14. века. Басараб се сматра куманским именом и има значење „отац краљ”. |
||
Од средине 13. века када су дошли на простор Баната, населили су земљиште у троуглу између данашњих насеља: Валкањ-Наково-Падеј. Средиште ове територије налазило се у средњовековном насељу Сентеш, од којег се сачувао истоимени назив потеса, југозападно од Мокрина.<ref>"Гласник музеја Баната", Панчево, 9/10. 2000. године</ref> У 16. веку, за време [[Велики турски рат|најезде Турака]] подручје Кумана је бивало све мање, на подручју између Дунава и Тисе Кумани су били протерани и уништени. У ово време (у попису из 1558 |
Од средине 13. века када су дошли на простор Баната, населили су земљиште у троуглу између данашњих насеља: Валкањ-Наково-Падеј. Средиште ове територије налазило се у средњовековном насељу Сентеш, од којег се сачувао истоимени назив потеса, југозападно од Мокрина.<ref>"Гласник музеја Баната", Панчево, 9/10. 2000. године</ref> У 16. веку, за време [[Велики турски рат|најезде Турака]] подручје Кумана је бивало све мање, на подручју између Дунава и Тисе Кумани су били протерани и уништени. У ово време (у попису из 1558) се та подручја први пут називају „мали” Кумани (Кишкуншаг) и „велики” Кумани (Нађкуншаг) у зависности од њихове преостале бројности.<ref>Korai magyar történeti lexikon: 9–14. század. Főszerk. Kristó Gyula. Akadémiai Kiadó, Budapest. {{page|year=1994|isbn=978-963-05-6722-0|pages=}}</ref> |
||
Утицај Кумана је веома дуго остао у Мађарској, све до краја 17. века. То се огледало у [[ |
Утицај Кумана је веома дуго остао у Мађарској, све до краја 17. века. То се огледало у [[Кумански језик|куманском језику]] и обичајима који су се одржали у Мађарској краљевској жупанији Куншаг (''-{Kunság}-'') |
||
Генерално је прихваћено да бугарске династије [[Асен]], Шишман и Тертер имају куманске корене. |
Генерално је прихваћено да бугарске династије [[Асен]], Шишман и Тертер имају куманске корене. |
||
== Оставштина == |
== Оставштина == |
||
Док је сам кумански народ био асимилован од стране осталих народа, њихово име се може срести и данас у различитим облицима и крајевима. Изврсни примери за то су место [[Куманово]] у [[Северна Македонија|Северној Македонији]] (чији житељи себе називају Кумани), затим у [[Румунија|Румунији]] [[Команешти]] (''-{Comăneşti}-'') и у Бугарској [[Комана]], као и |
Док је сам кумански народ био асимилован од стране осталих народа, њихово име се може срести и данас у различитим облицима и крајевима. Изврсни примери за то су место [[Куманово]] у [[Северна Македонија|Северној Македонији]] (чији житељи себе називају Кумани), затим у [[Румунија|Румунији]] [[Команешти]] (''-{Comăneşti}-'') и у Бугарској [[Комана]], као и села [[Кумане (Нови Бечеј)|Кумане]] у општини [[Нови Бечеј]] и село Куманица у општини [[Ивањица]] у Србији. У Мађарској су приликом насељавања на Мађарске територије у [[1238]]. године имали своју сопствену управу и територија где су били колонизирани добила је име по њима Куншаг (Kunság) и у том облику је територија остала позната све до 19. века. |
||
Име Кумана (''-{Kun}-'') је и данас присутно у Мађарској у жупанијама [[Бач-Кишкун (жупанија)|Бач-Кишкун]] и [[Јас-Нађкун-Солнок (жупанија)|Јас-Нађкун-Солнок]] и у именима градова [[Кишкунхалаш]] и [[Кунсентмиклош]]. |
Име Кумана (''-{Kun}-'') је и данас присутно у Мађарској у жупанијама [[Бач-Кишкун (жупанија)|Бач-Кишкун]] и [[Јас-Нађкун-Солнок (жупанија)|Јас-Нађкун-Солнок]] и у именима градова [[Кишкунхалаш]] и [[Кунсентмиклош]]. |
||
У Мађарској Кумани су били организовани у четири племена (Колбас/Олаш у великој Куманији близу места Карцаг а остале три у јужном делу запоседнуте територије). |
У Мађарској Кумани су били организовани у четири племена (Колбас/Олаш у великој Куманији близу места Карцаг а остале три у јужном делу запоседнуте територије). |
||
Друга група Кумана је [[Палоци|Палоцка]] група. Ова група живи у северној Мађарској и јужној |
Друга група Кумана је [[Палоци|Палоцка]] група. Ова група живи у северној Мађарској и јужној Словачкој и има специфичан дијалекат. Њихово Куманско порекло није документовано али ја говор потпуно исти па их лингвисти сврставају у исту групу народа. |
||
Језик Кумана је најдуже остао сачуван у Мађарској, али је по доласку Турака у 17. веку заувек изгубљен. |
Језик Кумана је најдуже остао сачуван у Мађарској, али је по доласку Турака у 17. веку заувек изгубљен. |
||
[[Датотека:Igorsvyat.jpg|мини|250п|Битка [[Игор Свјатославић|Игора Свјатославића]] против Кумана]] |
[[Датотека:Igorsvyat.jpg|мини|250п|Битка [[Игор Свјатославић|Игора Свјатославића]] против Кумана]] |
||
Топоними са основом [[ |
Топоними са основом [[кумански језик|куманског језика]] се још могу наћи у Румунији у жупанијама ''-{Vaslui}-'' и ''-{Galaţi}-''. |
||
У крајевима где је постојала асимилација Кумана, честа су и презимена које у основи имају назив „Кумани” као што су „Куман”, „Коман” или „Кун” ([[Нађа Команечи]] (''-{Nadia Comăneci}-''), Отилија Коман (''Otilia Coman'') и Николај Команеску (''-{Nicolai Comănescu}-'')). У Бугарској презиме |
У крајевима где је постојала асимилација Кумана, честа су и презимена које у основи имају назив „Кумани” као што су „Куман”, „Коман” или „Кун” ([[Нађа Команечи]] (''-{Nadia Comăneci}-''), Отилија Коман (''-{Otilia Coman}-'') и Николај Команеску (''-{Nicolai Comănescu}-'')). У Бугарској презиме „Куманов” и македонска варијанта „Кумановски” и најзад у Мађарској презиме „Кун” ([[Бела Кун]]). |
||
Кумани односно Половци се појављују у старом [[Руси|руском]] епу „[[Слово о Игоровом походу|Спев о Игоровом походу]]” у коме је описан поход [[Игор Свјатославић|Игора Свјатославића]] против њих. По мотивима овог епа [[Александар Бородин]] је написао оперу [[Кнез Игор (опера)| |
Кумани односно Половци се појављују у старом [[Руси|руском]] епу „[[Слово о Игоровом походу|Спев о Игоровом походу]]” у коме је описан поход [[Игор Свјатославић|Игора Свјатославића]] против њих. По мотивима овог епа [[Александар Бородин]] је написао оперу „[[Кнез Игор (опера)|Кнез Игор]]” (довршио ју је [[Николај Римски-Корсаков|Николај Римски Корсаков]]), чији засебан балетски део чине тзв. „Половачке игре”. |
||
[[Датотека:Radzivill Chronicle Cumans.jpg|мини|250п|Кумани – слика из Рађивилске хронике |
[[Датотека:Radzivill Chronicle Cumans.jpg|мини|250п|Кумани – слика из Рађивилске хронике]] |
||
[[Датотека:Hungary 13th century.png|600п|мини|центар|Положај средњоевропских Кумана у 13. веку (жута боја)]] |
[[Датотека:Hungary 13th century.png|600п|мини|центар|Положај средњоевропских Кумана у 13. веку (жута боја)]] |
||
{{-}} |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
== Види још == |
== Види још == |
||
Ред 77: | Ред 70: | ||
* [[Палоци]] |
* [[Палоци]] |
||
* [[Јаси (Мађарска)|Јаси]] |
* [[Јаси (Мађарска)|Јаси]] |
||
* [[Codex Cumanicus]][http://vlib.iue.it/carrie/texts/carrie_books/paksoy-2/cam2.html] |
* [[Codex Cumanicus]][http://vlib.iue.it/carrie/texts/carrie_books/paksoy-2/cam2.html] {{Wayback|url=http://vlib.iue.it/carrie/texts/carrie_books/paksoy-2/cam2.html |date=20170320170239 }} |
||
* [[ |
* [[Кумански језик]] |
||
* [[Кипчак]] |
|||
* [[Кумане (Нови Бечеј)]] |
* [[Кумане (Нови Бечеј)]] |
||
== Данашњи Кумани == |
|||
<gallery> |
|||
Датотека:Kun man black.jpg|Ношња Кумана |
|||
Датотека:K.Atilla.jpg|Кумански коњаник |
|||
Датотека:Kun horseman.jpg|Кумански коњаник показује вештину |
|||
Датотека:Ivan Bilibin 179.jpg|Ношња 1930. |
|||
</gallery> |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
{{Литература|30em}} |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
* {{cite web|url=https://archive.org/details/history-of-the-cumans-to-the-mongol-invasion|title=History of the Cumans to the Mongol invasion|work=Szilvia Kovács|publisher=Chronica. {{page2|date=2017|volume=13|issue=|pages=99-104}}.}} |
|||
* Golubovsky Peter V. (1884) [http://www.runivers.ru/lib/book3143/10047/ Pechenegs, Torks and Cumans before the invasion of the Tatars. History of the South Russian steppes in the 9th-13th Centuries] (Печенеги, Торки и Половцы до нашествия татар. История южно-русских степей IX–XIII вв.) |
|||
* Golubovsky Peter V. (1889) [http://www.runivers.ru/lib/book3557/18625/ Cumans in Hungary. Historical essay] (Половцы в Венгрии. Исторический очерк) |
|||
* István Vásáry (2005) "Cumans and Tatars", Cambridge University Press. |
|||
* [http://vfek.vfmk.hu/00000097/toc/index.html Gyárfás István: A Jászkunok Története] |
|||
* Györffy György: A Codex Cumanicus mai kérdései |
|||
* Györffy György: A magyarság keleti elemei |
|||
* Hunfalvy: Etnographia |
|||
* Perfecky (translator): Galician-Volhynian Chronicle |
|||
* {{cite book|last1=Stephenson |first1=Paul |title=Byzantium's Balkan Frontier: A Political Study of the Northern Balkans, 900–1204|location= |publisher=Cambridge University Press |year=2000 |isbn=}} |
|||
{{Литература крај}} |
|||
== Додатна литература == |
|||
* {{cite journal|title=Mitochondrial DNA of ancient Cumanians: culturally Asian steppe nomadic immigrants with substantially more western Eurasian mitochondrial DNA lineages |url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16596944?dopt=AbstractPlus|journal= Human Biology|date=2005|volume=77|issue=5|pages=639–662|doi=10.1353/hub.2006.0007|pmid=16596944 |last1=Bogácsi-Szabó |first1=E. |last2=Kalmár |first2=T. |last3=Csányi |first3=B. |last4=Tömöry |first4=G. |last5=Czibula |first5=A. |last6=Priskin |first6=K. |last7=Horváth |first7=F. |last8=Downes |first8=C. S. |last9=Raskó |first9=I. }} |
|||
* [http://www.eliznik.org.uk/EastEurope/History/migration-map/cumman-migration.htm Map of migration] {{Wayback|url=http://www.eliznik.org.uk/EastEurope/History/migration-map/cumman-migration.htm |date=20160303181911 }} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Cumans}} |
{{Commonscat|Cumans}} |
||
*[https://www.youtube.com/watch?v=BZ6hBwXq6D8 Предавање Александра Узелца у Народном музеју Бечеј: Ко су Кумани? (ТВ Бечеј - Званични јутјуб канал)] |
|||
* [https://web.archive.org/web/20160303231448/http://www.christusrex.org/www1/pater/JPN-cuman-hungary.html Молитва на |
* [https://web.archive.org/web/20160303231448/http://www.christusrex.org/www1/pater/JPN-cuman-hungary.html Молитва на куманско-мађарском језику] |
||
* [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?db=pubmed&cmd=Retrieve&dopt=AbstractPlus&list_uids=16596944&query_hl=10&itool=pubmed_docsum Митохондриални ДНА старих Кумана] |
|||
* [https://web.archive.org/web/20180814063139/http://cumanroyalhouse.us/ Cuman Royal House] |
|||
{{Уралски народи}} |
{{Уралски народи}} |
Тренутна верзија на датум 22. новембар 2024. у 05:45
Кумани (мађ. Kunok, рус. Половцы, буг. Кумани, рум. Cumani),[1][2] такође познати и као западни део народа Кипчак [uk] (Кумани), били су народ туркијског порекла[3][4][5][1] који су живели у Кипчачком канату [en]. Кумани су били номадско племе које је настањивало пределе северно од Црног мора, дуж реке Волге познатог под именом „Куманија”. После монголске инвазије (1237), многи су тражили уточиште у Краљевини Угарској, пошто се много Кумана населило у Угарској, Другом бугарском царству у којој су играли важну улогу у развоју државе и Анадолији пре инвазије.[6][7][8]:2[9]:283
У вези са Печенезима,[10] они су насељавали променљиво подручје северно од Црног мора и дуж реке Волге познато као Куманија, одакле су се Кумано-кипчаци мешали у политику Кавказа и Хорезмијског царства.[8]:7 Кумани су били жестоки и страшни номадски ратници евроазијске степе који су извршили трајни утицај на средњовековни Балкан.[11]:116[12] Они су били бројни, културно софистицирани и војно моћни.[13]:13
Многи су се на крају населили западно од Црног мора, утичући на политику Кијевске Русије, Галичко-волинске кнежевине, каната Златне Хорде, Другог бугарског царства, Краљевине Србије, Краљевине Угарске, Молдавије, Краљевине Грузије, Византијско царство, Никејско царство, Латинско царство и Влашку, са куманским имигрантима који су се интегрисали у елиту сваке земље.[9]:281 Кумани су такође играли истакнуту улогу у Четвртом крсташком рату и у стварању Другог бугарског рата. Царство.[8][14]:50 Куманска и кипчачка племена су се политички удружила да би створила Куманско-кипчачку конфедерацију [en].[13]:7
Кумански језик је посведочен у неким средњовековним документима и најпознатији је од раних туркијских језика.[5]:186 Codex Cumanicus је био лингвистички приручник написан да помогне католичким мисионарима да комуницирају са куманским народом.
Историја
[уреди | уреди извор]У пределе јужне Украјине, некадашње Молдавије и Влашке и дела Трансилваније Кумани су ушли у 11. веку. Једном када су запосели ове пределе и учврстили се, наставили су да упадају у на територије Византијског царства, Краљевине Угарске и Кијевске Русије. Мађарски краљ Ладислав први их је поразио 1089. године.
Своју државу Кумани су прогласили у 11. веку под именом „Куманија”. То су биле територије где се данас налазе Молдавија и Влашка.
Печенези, полуномадски народ који је живео у југозападним деловима Евроазије је долазио у сукоб са Куманима. Последњи познати сукоб су имали 1094. када су их Кумани поразили. Многи Печењези су убијени, а остали су асимиловани од стране Кумана.
У Влашко-бугарском устанку против Византије, Кумани су играли значајну улогу у победи побуњеника и поновног проглашења бугарске независности 1185. године.
Кумани су такође у 12. веку поразили великог кнеза Кијевске Русије Владимира Мономаха у бици код реке Стугне, али су их разбили Монголи 1238. године, после чега су се разишли по околним државама Влашке, Молдавије, Мађарске, Бугарске и Византије.
После много сукоба са Мађарима, већина Кумана, заједно са Јасима, напустила је Мађарску и придружила се својим избеглим племенима у Бугарској. Кумани који су пребегли у руске степе су се придружиле монголским Златним хордама.
Мађарски краљеви су присвајали територије на којима су се налазили Кумани, тако да су мађарски краљеви династије Арпад и Анжуј имали и титуле краља Куманије (rex Cumaniae).
У 13. веку западни Кумани су прихватили католицизам,[15] у Мађарској су постали калвинисти, у Молдавији (Гагаузи) су прихватили православну веру, док су источни Кумани прихватили ислам.
Утицај Кумана у почетку је био толики да су у Молдавији и Влашкој преузимали куманска имена, не само обичан народ него чак и владари. Међутим, временом су се асимиловали и преовладао је румунски утицај и већина се у тим крајевима почела изјашњавати као Румуни.
Басараб први, син влашког принца Тихомира Влашког, одржао је независност од Мађарске све до почетка 14. века. Басараб се сматра куманским именом и има значење „отац краљ”.
Од средине 13. века када су дошли на простор Баната, населили су земљиште у троуглу између данашњих насеља: Валкањ-Наково-Падеј. Средиште ове територије налазило се у средњовековном насељу Сентеш, од којег се сачувао истоимени назив потеса, југозападно од Мокрина.[16] У 16. веку, за време најезде Турака подручје Кумана је бивало све мање, на подручју између Дунава и Тисе Кумани су били протерани и уништени. У ово време (у попису из 1558) се та подручја први пут називају „мали” Кумани (Кишкуншаг) и „велики” Кумани (Нађкуншаг) у зависности од њихове преостале бројности.[17]
Утицај Кумана је веома дуго остао у Мађарској, све до краја 17. века. То се огледало у куманском језику и обичајима који су се одржали у Мађарској краљевској жупанији Куншаг (Kunság)
Генерално је прихваћено да бугарске династије Асен, Шишман и Тертер имају куманске корене.
Оставштина
[уреди | уреди извор]Док је сам кумански народ био асимилован од стране осталих народа, њихово име се може срести и данас у различитим облицима и крајевима. Изврсни примери за то су место Куманово у Северној Македонији (чији житељи себе називају Кумани), затим у Румунији Команешти (Comăneşti) и у Бугарској Комана, као и села Кумане у општини Нови Бечеј и село Куманица у општини Ивањица у Србији. У Мађарској су приликом насељавања на Мађарске територије у 1238. године имали своју сопствену управу и територија где су били колонизирани добила је име по њима Куншаг (Kunság) и у том облику је територија остала позната све до 19. века.
Име Кумана (Kun) је и данас присутно у Мађарској у жупанијама Бач-Кишкун и Јас-Нађкун-Солнок и у именима градова Кишкунхалаш и Кунсентмиклош.
У Мађарској Кумани су били организовани у четири племена (Колбас/Олаш у великој Куманији близу места Карцаг а остале три у јужном делу запоседнуте територије).
Друга група Кумана је Палоцка група. Ова група живи у северној Мађарској и јужној Словачкој и има специфичан дијалекат. Њихово Куманско порекло није документовано али ја говор потпуно исти па их лингвисти сврставају у исту групу народа.
Језик Кумана је најдуже остао сачуван у Мађарској, али је по доласку Турака у 17. веку заувек изгубљен.
Топоними са основом куманског језика се још могу наћи у Румунији у жупанијама Vaslui и Galaţi.
У крајевима где је постојала асимилација Кумана, честа су и презимена које у основи имају назив „Кумани” као што су „Куман”, „Коман” или „Кун” (Нађа Команечи (Nadia Comăneci), Отилија Коман (Otilia Coman) и Николај Команеску (Nicolai Comănescu)). У Бугарској презиме „Куманов” и македонска варијанта „Кумановски” и најзад у Мађарској презиме „Кун” (Бела Кун).
Кумани односно Половци се појављују у старом руском епу „Спев о Игоровом походу” у коме је описан поход Игора Свјатославића против њих. По мотивима овог епа Александар Бородин је написао оперу „Кнез Игор” (довршио ју је Николај Римски Корсаков), чији засебан балетски део чине тзв. „Половачке игре”.
Види још
[уреди | уреди извор]- Куманија
- Секељи
- Осети
- Алани
- Хајду (Мађари)
- Мађари
- Палоци
- Јаси
- Codex Cumanicus[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2017)
- Кумански језик
- Кумане (Нови Бечеј)
Данашњи Кумани
[уреди | уреди извор]-
Ношња Кумана
-
Кумански коњаник
-
Кумански коњаник показује вештину
-
Ношња 1930.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Kovács, Szilvia (2020). „Kumans”. Ур.: Fleet, Kate; Krämer, Gudrun; Matringe, Denis; Nawas, John; Rowson, Everett. Encyclopaedia of Islam, THREE. Brill Online. ISSN 1873-9830.
- ^ „Polovtsy | Meaning of Polovtsy by Lexico”. Архивирано из оригинала 2020-03-25. г. Приступљено 2020-03-25.
- ^ Robert Lee Wolff. „The 'Second Bulgarian Empire'. Its Origin and History to 1204”. Speculum. 24 (2). (April 1949), 179. "Thereafter, the influx of Pechenegs and Cumans turned Bulgaria into a battleground between Byzantium and these Turkish tribes ..."
- ^ Bartusis, Mark C. (1997). The Late Byzantine Army: Arms and Society, 1204–1453. University of Pennsylvania Press. стр. 26–27. ISBN 978-0-8122-1620-2.
- ^ а б Spinei, Victor (2009). The Romanians and the Turkic Nomads North of the Danube Delta from the Tenth to the Mid-Thirteenth Century. Leiden: Brill. ISBN 978-9004175365. Архивирано из оригинала 2016-12-07. г. Приступљено 2015-10-19.
- ^ Golev, Konstantin (2018). „The Bulgarophilia of the Cumans in the Times of the First Asenids of Bulgaria.”. Golden Horde Review. 6 (3): 455. doi:10.22378/2313-6197.2018-6-3.452-471 .
- ^ „Mitochondrial-DNA-of-ancient-Cumanians”. Goliath.ecnext.com. Архивирано из оригинала 2010-01-24. г. Приступљено 1. 3. 2014.
- ^ а б в Vásáry, István (2005). Cumans and Tatars Oriental Military in the Pre-Ottoman Balkans 1185–1365. Cambridge University Press. ISBN 978-0-5218-3756-9.
- ^ а б Sinor, Sinor, ур. (1990). The Cambridge History of Early Inner Asia, Volume 1. Cambridge University Press. ISBN 978-0-5212-4304-9.
- ^ „Cumans”. Encyclopediaofukraine.com. Архивирано из оригинала 5. 8. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2011.
- ^ Bartlett, W. B. (2012). The Mongols: From Genghis Khan to Tamerlane. Amberley Publishing Limited. ISBN 978-1-4456-0791-7.
- ^ Prawdin, Michael (1940). The Mongol Empire: Its Rise and Legacy. Transaction Publishers. стр. 212—15. ISBN 978-1-4128-2897-0. Архивирано из оригинала 8. 1. 2016. г. Приступљено 14. 6. 2015.
- ^ а б Nicolle, David; Shpakovsky, Victor (2001). „Kalka River 1223: Genghiz Khan's Mongols Invade Russia”. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-233-3.
- ^ Grumeza, Ion (4. 8. 2010). The Roots of Balkanization: Eastern Europe C.E. 500–1500. University Press of America. ISBN 978-0-7618-5135-6. Архивирано из оригинала 8. 1. 2016. г. Приступљено 19. 10. 2015.
- ^ „Католици и Кумани”. Архивирано из оригинала 02. 03. 2006. г. Приступљено 22. 07. 2007.
- ^ "Гласник музеја Баната", Панчево, 9/10. 2000. године
- ^ Korai magyar történeti lexikon: 9–14. század. Főszerk. Kristó Gyula. Akadémiai Kiadó, Budapest. 1994. ISBN 978-963-05-6722-0.
Литература
[уреди | уреди извор]- Vasary, Istvan (2005) "Cumans and Tatars", Cambridge University Press.
- Gyarfas Istvan: A Jaszkunok Törtenete: Кумани
- Györffy György: A Codex Cumanicus mai kerdesei
- Györffy György: A magyarsag keleti elemei
- Hunfalvy: Etnographia
- „History of the Cumans to the Mongol invasion”. Szilvia Kovács. Chronica. 13 99-104.
- Golubovsky Peter V. (1884) Pechenegs, Torks and Cumans before the invasion of the Tatars. History of the South Russian steppes in the 9th-13th Centuries (Печенеги, Торки и Половцы до нашествия татар. История южно-русских степей IX–XIII вв.)
- Golubovsky Peter V. (1889) Cumans in Hungary. Historical essay (Половцы в Венгрии. Исторический очерк)
- István Vásáry (2005) "Cumans and Tatars", Cambridge University Press.
- Gyárfás István: A Jászkunok Története
- Györffy György: A Codex Cumanicus mai kérdései
- Györffy György: A magyarság keleti elemei
- Hunfalvy: Etnographia
- Perfecky (translator): Galician-Volhynian Chronicle
- Stephenson, Paul (2000). Byzantium's Balkan Frontier: A Political Study of the Northern Balkans, 900–1204. Cambridge University Press.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Bogácsi-Szabó, E.; Kalmár, T.; Csányi, B.; Tömöry, G.; Czibula, A.; Priskin, K.; Horváth, F.; Downes, C. S.; Raskó, I. (2005). „Mitochondrial DNA of ancient Cumanians: culturally Asian steppe nomadic immigrants with substantially more western Eurasian mitochondrial DNA lineages”. Human Biology. 77 (5): 639—662. PMID 16596944. doi:10.1353/hub.2006.0007.
- Map of migration Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016)