Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Јармук

С Википедије, слободне енциклопедије
Јармук
اليرموك
Рушевине железничког моста Св. Матеја преко реке Јармук.
Опште информације
Дужина57 km
Водоток
УшћеЈордан
Географске карактеристике
Држава/е Сирија,  Јордан,  Израел
Језерајезеро Музејриб
Река на Викимедијиној остави

Река Јармук (арап. نهر اليرموك [Nahr Al-Yarmūk], или شريعة المناذرة [Šarīʿat el Menāḏira]; хебр. נהר הירמוך [Nahar HaYarmukh]; лат. Hieromices)[1][2] највећа је притока реке Јордан.[3] Она тече кроз Јордан, Сирију и Израел и натапа велики део висоравни Хауран. Њене главни извори су долине Алан и Рукад са севера, као и Ехреир и Зеизун са истока.[4] Иако је уска и плитка целим својим током, на крају постаје широка попут реке Јордан, достижући тридесет стопа у ширину и пет у дубину. Некада је чувени мост Св. Матеја служио за прелазак реке Јармук, код њеног спајања са реком Јордан.[5]

Историја

[уреди | уреди извор]

Преисторија

[уреди | уреди извор]

Јармучка култура је неолитско-керамичка култура која је насељавала делове Палестине и Јордана. Њено пребивалиште је у Sha'ar HaGolan, на ушћу реке. Рано бронзано доба заступљено је око Голана само у области реке.[6]

Старо доба

[уреди | уреди извор]

Јармук представља природну границу између равница на северу - Хауран, Башан и Голан - и Гилеад планинама на југу. Кроз читаву своју историју, Јармук је често служио као гранична линија између политичких ентитета. Арамејска краљевства и Краљевство Израел (Самарија), из Библије на хебрејском, вероватно су се на овом месту насељавала. Под влашћу Асираца и Персијског царства, провинција Астарот Карнајимски настала је на северу, а провинција Gal'azu (Гилеад) на југу. У време хеленизма, територија Хипос налазила се у близини реке Гадаре и Абиле на југу, док је Дион водио источне притоке. Абила (Тел Абил) се помиње још у 14. веку п. н. е. у писмима из Амарне. Ово вероватно важи и за Гешура, за кога се претпоставља да се налазио северно од реке.[7] Други историјски градови на току реке су Дара'а, Хит и Џалин; а могу се видети и археолошка налазишта у близини Тел Шихаба и Хирбет ел-Дувеира.[7]

Битка на Јармуку, где су муслиманске снаге поразиле византијску војску и стекле контролу над Сиријом, одржана је северно од реке током 636. године.

Ново доба

[уреди | уреди извор]

Данас реком управљају Израел и Јордан на подручју долине Јордана, и Сирија и Јордан даље узводно (граница је у великој мери усвојена по плану Француско-британског пограничног споразума из 1923. године). Област Ал-Хама, или Хамат Гадер у долини је под управом Израела, али Сирија полаже право на њу.

Један крак Хеџаске железнице (који се надовезује на пругу Џезрел долине у Самаху), саобраћао је у долини реке између 1905. и 1946.[8] Он је искључен након што је бомбардован у Ноћи мостова. Операција Markolet била је подухват у ноћи између 16. и 17. јуна 1946. године, у британском мандату Палестини. Његов циљ је био да се уништи једанаест мостова који су повезивали Палестину са суседним државама, Либаном, Сиријом, Јорданом и Египтом, како би зауставили интернационални саобраћај. Хидроелектрана Нахарајим, на ушћу у реку Јордан, радила је у Палестини од 1932. до 1948. Брана Ал-Вехда су изградили Јордан и Сирија током 2000-их.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Schürer, Emil (30. 01. 2014). The History of the Jewish People in the Age of Jesus Christ. A&C Black. pp. 133, note 243. ISBN 9781472558299. [мртва веза]
  2. ^ На грчком језку се понекад изговара као грч. Ἱερομύαξ, Hieromyax, или грч. Ιερμουχάς,Iermouchas
  3. ^ Ова река је једна од три најважније притоке Јордана између Галилејског мора и Мртвог мора; јужно од ње су реке Зарка и Муџиб (Арнон).
  4. ^ Хидро-геолошки подаци о реци Јармук[мртва веза]
  5. ^ 1906 Jewish Encyclopedia
  6. ^ Ma'oz 1997, стр. 418.
  7. ^ а б Ma'oz 1997, стр. 420.
  8. ^ Yarmuk River railway bridges, 1933 aerial photographs. Aerial Photographic Archive for Archaeology in the Middle East / National Archives, London.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ma'oz, Zvi Uri (1997). „Golan”. The Oxford Encyclopedia of Archaeology in the Near East. ISBN 978-0-19-511215-3.