Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Џанел Моне

С Википедије, слободне енциклопедије
Џанел Моне
Џанел 2019.
Лични подаци
Пуно имеЏанел Моне Робинсон
Датум рођења(1985-12-01)1. децембар 1985. (38 год.)
Место рођењаКанзас Сити, Канзас, САД
Занимање
Музички рад
Активни период2003—данас
Жанр
Инструменти
Издавачке куће
Остало
Повезани чланци
Веб-сајтjmonae.com

Џанел Моне Робинсон (енгл. Janelle Monáe Robinson; Канзас Сити, 1. децембар 1985) америчка је певачица, реперка, музички продуцент, глумица и текстописац. Џанел има уговор са издавачком кућом Атлантик рекордс, као и сопственим предузећем Вондаленд. Каријеру је започела 2003. године када је објавила демо албум The Audition, а 2007. године ЕП под називом Metropolis: Suite I (The Chase), који је постигао умерен комерцијални успех. Године 2010. Џанел је објавила студијски албум под називом The ArchAndroid.[8][9]

Године 2011. гостовала је бенду Fun на синглу We Are Young који је забележио комерцијалан успех и био је на музичким листама у преко десет земаља. Други студијски албум под називом The Electric Lady објавила је 2013. године и он је такође постигао комерцијални успех.[10]

Поред музике, Џанел се опробала и као глумица, 2016. године први пут у филму Скривене бројке, за коју је добила Награду Удружења телевизијских филмских критичара за најбољу глумицу у споредној улози, а након тога и у филму Месечина.

Трећи студијски албум под називом Dirty Computer Џанел је објавила 2018. године, а он је по мишљењу неких критичара био најбољи албум године и доживео је велики комерцијал успех.[11][12]

Током каријере објавила је три студијска албума, један демо албум и 3 ЕП-а. Вишеструко је награђивана за рад на пољу музике.[13][14]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 1. децембра 1985. године у Кназас Ситију а одрасла је у насељу Квиндаро.[15] Њена мајка Џанет била је домарка, а отац Мајкл возач камиона.[16] Желела је да постане певачица још одмалена.[17] Студирала је на Америчкој музичкој и драмској академији у Њујорку и глумила у позоришту Freedom у Филаделфији.

Изјаснила се као пансекуалка и бисексуалка, као и да подржава ЛГБТ заједницу.[15] На њену музику велики утицај имали су Мајкл Џексон, Џенет Џексон, Принс, Ауткаст, Џејмс Браун, Грејс Џоунс, Стиви Вондер, Дејвид Боуи, Џими Хендрикс, Фанкаделик и други.[18]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Након што се преселила у Атланту, Џанел је спонзорисао и био јој ментор музичар Big Boi из групе Ауткаст, све док није основала сопствену издавачку кућу Вондаленд.[19] Први ЕП под називом Audition, са четрнаест песама поп жанра објавила је 2003. године.[20] Објављен је у само 400 примерака.[21][22][23]

Џанел се појавила на албуму Ауткаста под називом Idlewild, на песмама Call the Law и In Your Dreams.[24] Џанел је након тога потписала уговор са издавачком Bad boy.[24] Поред певања, Џанел се бави глумом и музичком продукцијом.[25][26]

2007—2011

[уреди | уреди извор]
Џанел током маступа 2009. године у Тексасу

Године 2007. Џанел је објавила први соло пројекат, под називом Metropolis. Првобитно је замишљен као концептуални албум у четири дела, који је требало да буде објављен на њеном веб-сајту. Након објављивања првог дела пројекта под називом Metropolis: Suite I (The Chase) средином 2007. године, ови планови су измењени јер је Џанел потписала уговор за са издавачку кућу Bad boy, чији је власник Шон Комбс.[27] Bad boy је у августу 2007. године објавио ЕП под називом The Chase Suite (Special Edition) и добио је позитивне критике од стране музичких критичара.[28] Џанел се појавила на летњој турнеји бенда Но даут, 2009. године.[29] Џанелин сингл Open Happiness представљен је у финалу Америчког идола, сезоне 2009. године.[30][31] У интервјуу у новембру 2009. године Џанел је открила наслов и концепт новог албума под називом The ArchAndroid. Објављен је 18. маја 2010. године и води се као први соло албум певачице.[32][33] На албуму се налази осамнаест песама укључујући два сингла, Tightrope, који је објављен 11. фебруара 2010. и Cold War објављеног 8. августа 2010. Песме које се налазе на албуму су нео соул, ритам и блуз, психоделик поп и соул жанра.[34][35][36]

Године 2010. Џанел је добила награду од стране Америчког удружења композитора, аутора и објављивача на Ритам и соул музичкој додели награда.[37] Током друге епизоде елиминације једанаесте сезоне ТВ емисије Плес са звездама, Џанел је извела песму Tightrope.[38][39] Наступала је на 53. додели Греми награда 2011. године заједно са Бруном Марсом и Боби Рејом. Извела је песму Боби Реја Nothin' on You као и своју песму Cold War, са Рејом на гитари и Бруном на бубњевима.[40]

У септембру 2011. године Џанел је била гост на сингу We Are Young групе Fun, а песма је доживела комерцијални успех и нашла се на десет музичких листа, а продата је у преко десет милион примерака широм света. Због ове песме Џанел је била номинована за Греми награду, на 55. додели Греми награда, у категорији „Издање године”.[41][42]

2012—2014

[уреди | уреди извор]

Током 2012. године, Џанел је гостовала на песми Do My Thing певачице Естел, која се нашла на њеном студијском албуму All of Me. У јуну 2012. године снимила је две нове песме, Electric Lady и Dorothy Dandridge Eyes.[43][44] У јулу 2012. године појавила се на џез фестивалу у Ротердаму. Од августа 2012. године била је заступница америчког козметничког бренда CoverGirl.[45] У септембру 2012. године Џанел је наступала на Каролина фестивалу у знак подршке Бараку Обами, непосредно пред Националне демократске конвенције 2012. године у Јужној Каролини.[46] У октобру 2012. године Џанел се појавила у реклами за Sonos Wireless, као и у реклами за Sonos са бендом Deep Cotton. Веће града Бостона именовало је 16. октобар 2013. године даном Џанел Моне у граду Бостону.

Први сингл под називом Q.U.E.E.N. са албума The Electric Lady Џанел је објавила на веб-сајту SoundCloud и за дигитално преузимање од 23. априла 2013. године.[47] Сингл је продат у 31.000 примерака, а имао је 4 милиона прегледа на сајту Јутјуб током прве недеље од објављивања.[48] На албуму The Electric Lady гостовали су Соланж Ноул, Принс, Мигел и Есперанза Спалдинг.[49][50] The Electric Lady објављен је 6. септембра 2013. године, на њему се налази двадесет и девет песама укључујући синглове Q.U.E.E.N, Dance Apocalyptic, PrimeTime и Electric Lady. Песме на албуму су госпел, хип хоп, рок, соул, џез и фанк жанра.[51]

Дана 14. септембра 2013. године Џанел је наступала са бендом Chic на Ајтјунс фестивалу у Лондону.[52] Четрнаест дана касније Џанел је наступала на фестивалу у Сентрал парку заједно са Стиви Вондером, а 26. октобра исте године гостовал је са Едвардом Нортоном у телевизијској емисији Уживо суботом увече.[53] Џанел је позајмила глас као ветеринарка у филму Рио 2, који је у Сједињеним Државама објављен 11. априла 2014. године, заједно са њеном песмом What Is Love која је била саундтрек филма.[54][55][56] У априлу 2014. године позвана је заједно са Тесан Чин, Пети Лабел, Аретом Френклин, Џил Скот, Аријаном Гранде и Мелисом Етериџ у Белу кућу као део Пи-Би-Ес-овог програма Women of Soul који слави америчке уметнице које су оставиле неизбрисив и дубок утицај на америчку музичку културу. Џанел је тада извела песме Goldfinger и Tightrope, а придружила се и представи под називом Поносна Марија.[57]

Дана 14. априла 2014. године Џанел је добила награду од женског центра Харвард колеџа за уметност и истрајност у феминизму.[58][59][60] Средином 2014. године Џанел је у интервјуу за Фјуз објавила информацију да ради на новом албуму.[61] Током 2014. сарађивала је са Серхио Мендесом на песми Visions of You, која се појавила на његовом албуму Magic.[62] Џанел се појавила у једној епизоди америчког ТВ серијала за децу Улица Сезам.[63][64]

2015—данас

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2015. године Џанел је уз помоћ Епик рекорса основала издавачку кућу Вонделенд, која има за циљ да промовише музичаре.[65][66][67] Крајем марта 2015. године објавила је сингл Yoga, који се нашао на другом ЕП-у Џанеле под називом Wondaland Presents: The Eephus.[68] ЕП је дебитовао на двадесет и другом месту музичке листе Билборд 200 и петом месту листе Топ ритам и блуз/хип-хоп албума, а продат је у 47.000 примерака.[69] Средином 2015. године Џанел се појавила на Недељи моде у Лондону.[70][71] Сарађивала је са музичаром Нилом Роџерсом на новом албуму његове групе Chic, као и са Дјуран Дјуран, на синглу Pressure Off који се нашао на њиховом албуму Paper Gods. Дана 14. августа 2015. године Џанел је извела протестну песму Hell You Talmbout, која је подигла свест о убијању људи црне расе од стране полиције у Сједињеним Америчким Државама.[72][73][74] У октобру 2016. године Џанел се појавила у филму Месечина заједно са Махершала Алијем, Наоми Харис и Андре Холандом.[75][76][77] Такође се појавила у филму Скривене бројке заједно са Октејвијом Спенсер и Тараји Пенда Хенсон, а филм је објављен у децембру 2016. године.[78]

У периоду док се бавила глумом, Џанел је остала активна у музици, снимила је песму Venus Fly која се нашла на албуму Art Angels, певачице Грајмс, као и на саундтреку Нетфликсове серије The Get Down.[79][80] Џанел је такође снимила песме Isn't This the World и Jalapeño, које су биле саундтрек за филм Скривене бројке.[81] У интервјуу за часопис Пипл 2017. године, Џанел је изјавила да увелико ради на трећем студијском албуму.[82] Дана 16. фебруара 2018. Џанел је најавила свој трећи студијски албум под називом Dirty Computer, објављујући тизер видео на сајту Јутјуб.[83][84] Први албумски синглови Make Me Feel и Django Jane објављени су 22. фебруара 2018. године, а за оба је снимљен и видео спот.[85][86][87] Након објављивања сингла Make Me Feel, Џанел је потврдила да је Принс учествовао на њеном новом албуму.[19][88]

Џанел се појавила у једној епизоди ТВ серије Autofac, 2017. године.[89] Албум Dirty Computer објављен је 27. априла 2018. године и на њему се налази четрнаест песама поп, фанк, хип хоп, ритам и блуз и нео соул жанра.[90][91][92] Албум је дебитовао на шестом месту листе Билборд 200 и налазио се међу десет најбољих албума музичких листа у Канади, Уједињеном Краљевству и Ирској.[93][94] Асошијетед прес, Њујорк тајмс и Национални јавни радио Сједињених Држава изабрали су албум Dirty Computer за албум године.[95][96][97] Албум је био номинован за Греми награду у категорији за „Албум године”, на 61. додели Греми награда. Дана 15. новембра 2018. године Џанел је добила награду „Пионир године” на Билборд манифестацији 6. децембра 2018. године.[98] Такође током 2018. Џанел је глумила у филму Добродошли у Марвен.[99][100][101] Током 2019. године Џанел је позајмила глас за анимирани филм Ружне лутке, а током исте године глумила је у филму Харијет, који говори о америчкој активисткињи Харијет Табман.

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Cover Story: Janelle Monáe | Features”. Pitchfork Media. Архивирано из оригинала 21. 02. 2014. г. Приступљено 11. 2. 2014. 
  2. ^ Garcia, Carlos (6. 4. 2014). „Janelle Monae Songs, Net Worth, Boyfriend News: 'Electric Lady' R&B Singer Pays Tribute To David Bowie, Covers 'Heroes'”. Latin Post. Приступљено 11. 4. 2014. 
  3. ^ Martens, Todd (19. 3. 2009). „SXSW Day 2 afternoon report: Get to know Janelle Monae”. Los Angeles Times. Приступљено 12. 5. 2013. 
  4. ^ Ellis, Stacy-Ann (19. 2. 2015). „The Future of Janelle Monae's Wondaland Records Is Very Bright”. Vibe. Приступљено 26. 6. 2015. 
  5. ^ „Janelle Monáe's Wondland Records and Epic Records Launch Landmark Joint Venture Partnership!”. EpicRecords.com. Архивирано из оригинала 21. 4. 2015. г. Приступљено 21. 4. 2015. 
  6. ^ „Janelle Monae Signs to Bad Boy Records”. Whudat.com. Приступљено 17. 8. 2012. 
  7. ^ „Artists”. Atlantic Records. Приступљено 17. 8. 2012. 
  8. ^ Bailey, Rachel (11. 2. 2010). „Janelle Monáe to (Finally!) Release Debut Album in May”. Paste (magazine). Архивирано из оригинала 19. 02. 2010. г. Приступљено 17. 8. 2012. 
  9. ^ „Janelle Monáe, 'The ArchAndroid'”. Billboard. 14. 9. 2009. Приступљено 17. 8. 2012. 
  10. ^ Lewis, Pete. Janelle Monáe: Funky Sensation. Blues & Soul. Retrieved on July 12, 2010.
  11. ^ „2019 GRAMMY Awards: Complete Nominations List”. Grammy.com. 7. 12. 2018. Приступљено 10. 12. 2018. 
  12. ^ „Janelle Monáe announces Dirty Computer tour dates, plus video for 'I Like That': Watch”. Consequence of Sound (на језику: енглески). 23. 4. 2018. Приступљено 14. 3. 2019. 
  13. ^ „Janelle Monae”. GRAMMY.com (на језику: енглески). 17. 3. 2014. Приступљено 21. 1. 2019. 
  14. ^ „61st GRAMMY Awards: Full Nominees List”. GRAMMY.com (на језику: енглески). 7. 12. 2018. Приступљено 8. 12. 2018. 
  15. ^ а б Spanos, Brittany (26. 4. 2018). „Janelle Monáe Frees Herself”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 26. 04. 2018. г. Приступљено 26. 4. 2018. 
  16. ^ Alexander, Danny (21. 10. 2010). „Janelle Monae's roots in one of Kansas City's most historic – and troubled – neighborhoods”. Pitch. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 21. 4. 2015. 
  17. ^ „Who is Janelle Monae?”. randb.about.com. 1. 12. 1985. Архивирано из оригинала 28. 12. 2010. г. Приступљено 23. 2. 2011. 
  18. ^ Lynskey, Dorian (26. 8. 2010). „Janelle Monáe: sister from another planet”. The Guardian. London. 
  19. ^ а б „Behind the Sound of Janelle Monáe: It Takes a Village [Beats & Bars]”. CentralSauce (на језику: енглески). 26. 12. 2018. Архивирано из оригинала 31. 05. 2019. г. Приступљено 10. 1. 2019. 
  20. ^ Safar, David (18. 5. 2010). „Album Review: Janelle Monae - The ArchAndroid”. The Current. Приступљено 1. 3. 2018. 
  21. ^ „Janelle Monae on new album, The Arch Android”. YouTube. 11. 11. 2009. Приступљено 16. 5. 2010. 
  22. ^ DeLuca, Dan (4. 6. 2010). „Janelle Monae bringing a diverse pop platter to the Tower”. The Philadelphia Inquirer. Архивирано из оригинала 11. 6. 2010. г. 
  23. ^ Colter Walls, Seth (28. 5. 2010). „Music Review: Janelle Monáe – Newsweek and The Daily Beast”. Newsweek. Приступљено 17. 8. 2012. 
  24. ^ а б „Interview With Daniel 'Skid' Mitchell”. HitQuarters. 25. 10. 2010. Архивирано из оригинала 15. 12. 2010. г. Приступљено 10. 11. 2010. 
  25. ^ „Janelle Monae Celebrity Interview”. 16. 6. 2011. Приступљено 28. 6. 2013 — преко YouTube. 
  26. ^ Brown, Marisa. „Janelle Monáe: Biography”. Allmusic. Приступљено 8. 4. 2013. 
  27. ^ Carroll, Jim (9. 7. 2010). „Minority report”. The Irish Times. Приступљено 17. 8. 2012. 
  28. ^ „Janelle Monáe Interview – 51st Grammy Awards Blog post”. Grammy.com. Архивирано из оригинала 29. 7. 2010. г. Приступљено 5. 10. 2016. 
  29. ^ „Janelle Monáe opening for of Montreal and No Doubt (dates)”. Brooklynvegan.com. 10. 4. 2009. Приступљено 16. 5. 2010. 
  30. ^ „'Open Happiness' Featured on the Season Finale of American Idol! van Janelle Monae op Myspace”. Myspace. Архивирано из оригинала 7. 2. 2009. г. Приступљено 17. 8. 2012. 
  31. ^ „Janelle Monae Talks To Our Urban Blog”. MTV. 13. 5. 2010. Архивирано из оригинала 05. 10. 2010. г. Приступљено 23. 4. 2013. 
  32. ^ Dacks, David (22. 5. 2010). „Janelle Monae Buys into Independence”. Exclaim!. Приступљено 17. 8. 2012. 
  33. ^ Anon. (9. 12. 2011). „Janelle Monae: ‘I’m releasing two albums in 2012’”. NME. Приступљено 1. 3. 2018. 
  34. ^ Abebe, Nitsuh (14. 8. 2011). „R&B Records With an Indie Affect”. New York. Приступљено 18. 11. 2012. 
  35. ^ Scholtes, Peter S. (15. 9. 2011). „Janelle Monae”. City Pages. Minneapolis. Архивирано из оригинала 20. 2. 2014. г. Приступљено 12. 5. 2013. 
  36. ^ Wood, Mikael (6. 4. 2010). „Do the Tightrope”. The Village Voice. New York. Архивирано из оригинала 02. 02. 2014. г. Приступљено 28. 6. 2013. 
  37. ^ „Janelle Monae | Monae To Receive Ascap Award”. Contactmusic.com. 8. 6. 2010. Приступљено 17. 8. 2012. 
  38. ^ „Dancing with the Stars”. TV Guide. 28. 9. 2010. 
  39. ^ „Janelle Monáe”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 19. 4. 2017. 
  40. ^ Melinda (13. 2. 2011). „Janelle Monae, Bruno Mars & B.O.B. Grammy Awards 2011 Set”. Rnbmusicblog.com. Архивирано из оригинала 13. 9. 2012. г. Приступљено 17. 8. 2012. 
  41. ^ „Grammy Awards 2013: Major Nominees List”. Billboard. Приступљено 9. 4. 2019. 
  42. ^ Fueled By Ramen (4. 11. 2011), Fun.: We Are Young ft. Janelle Monáe (ACOUSTIC), Приступљено 9. 4. 2019 
  43. ^ „New Janelle Monae Music”. Oh No They Didn't!. 26. 6. 2012. 
  44. ^ „Janelle Monae Featured in Vanity Fair”. Necole Bitchie. 4. 8. 2012. Архивирано из оригинала 9. 8. 2012. г. 
  45. ^ Steinman, Alex (15. 8. 2012). „Janelle Monáe is the newest Cover Girl spokesmodel”. New York Daily News. 
  46. ^ Tran, Vivyan (7. 9. 2012). „Celebrities spotted at the Democratic National Convention”. Politico. 
  47. ^ „Special Announcement – Janelle Monáe Latest News”. Jmonae.com. Архивирано из оригинала 15. 4. 2013. г. Приступљено 23. 4. 2013. 
  48. ^ Benjamin, Jeff. „Janelle Monae Says 'Q.U.E.E.N.' Is for the 'Ostracized & Marginalized'”. Fuse.tv. Приступљено 10. 10. 2017. 
  49. ^ Lewis, Pete (јул 2013). „Janelle Monae: Visionary Express”. Blues & Soul. Архивирано из оригинала 11. 11. 2014. г. Приступљено 26. 6. 2014. 
  50. ^ „Janelle Monáe Enlists Prince and Miguel for 'The Electric Lady': Exclusive”. Billboard. 7. 6. 2013. Приступљено 7. 6. 2013. 
  51. ^ Dolan, Jon (10. 9. 2013). „The Electric Lady”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 13. 09. 2013. г. Приступљено 10. 9. 2013. 
  52. ^ „Chic & Nile Rodgers Delight at iTunes Festival”. MTV UK. Архивирано из оригинала 18. 09. 2013. г. Приступљено 16. 9. 2013. 
  53. ^ Fitzpatrick, Kevin (14. 10. 2013). „'SNL' Taps Edward Norton to Host, with Musical Guest Janelle Monae”. ScreenCrush. Приступљено 15. 10. 2013. 
  54. ^ Rutherford, Kevin (4. 3. 2014). „'Rio 2' Soundtrack Out March 25, Features Janelle Monae, Bruno Mars”. Billboard. 
  55. ^ THECOMPLEX (21. 2. 2014). „Photo: Janelle Monáe Voicing as the Doctor in 'Rio 2'”. Sinuous Magazine. Архивирано из оригинала 21. 02. 2014. г. Приступљено 14. 11. 2019. 
  56. ^ Newman, Melinda (4. 3. 2014). „Check out Janelle Monaes irresistible new track, What is Love from Rio 2”. HitFix. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 14. 11. 2019. 
  57. ^ „Video: Women of Soul”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 8. 4. 2014. 
  58. ^ Le, Quynh-Nhu; Moreno, Yasmin; Schacter, Joanna R. (15. 4. 2014). „Janelle Monáe Honored as Artist and Advocate”. The Harvard Crimson. 
  59. ^ Khayla (16. 4. 2014). „Janelle Monáe Receives Two Honors From Harvard”. SoulBounce. Приступљено 21. 4. 2015. 
  60. ^ Janelle Monáe, Cindi [JanelleMonae] (14. 4. 2014). „Headed to #Harvard to meet the beautiful ladies in the Women's Center. Can't believe I'm the honoree today. Just So thankful.” (твит). Приступљено 21. 4. 2015 — преко Twitter-а. 
  61. ^ „Janelle Monae Teases New Project 'Eephus'”. Fuse. Приступљено 21. 4. 2015. 
  62. ^ Cohen, Sandy (13. 9. 2014). „Sergio Mendes keeps the 'magic' alive on his latest album”. Washington Post. Приступљено 21. 4. 2015. 
  63. ^ Watch Janelle Monae's 'Power'-ful 'Sesame Street' Visit
  64. ^ [ https://pitchfork.com/news/53583-janelle-monae-sings-the-power-of-yet-on-sesame-street/ Janelle Monáe Sings "The Power of Yet" on "Sesame Street"]
  65. ^ Records, Epic [EpicRecords] (13. 2. 2015). „WELCOME. TO. THE. FUTURE. bit.ly/1CoScue #Wondaland #BeEpic” (твит). Приступљено 17. 5. 2018 — преко Twitter-а. 
  66. ^ Reid, L.A. [LA_Reid] (13. 2. 2015). „.@Wondaland Records partners w/ @Epic_Records Courtesy of @JanelleMonae bit.ly/1Ja5txa #TheFuture #BeEpic” (твит). Приступљено 17. 5. 2018 — преко Twitter-а. 
  67. ^ Aswad, Jem (13. 2. 2015). „Janelle Monae Becomes a Mini-Mogul With Her Revamped Label”. Billboard.com. Приступљено 14. 2. 2015. 
  68. ^ Goble, Corban (31. 3. 2015). „Janelle Monáe Shares 'Yoga' Featuring Jidenna”. Pitchfork.com. Pitchfork Media. Приступљено 20. 4. 2015. 
  69. ^ „Chart III. 1 Various cases of return migration”. doi:10.1787/428281631410. 
  70. ^ Loum, Noretta (25. 2. 2015). „Janelle Monae at Antonio Berardi Show During London Fashion Week”. Afro Cosmopolitan. Приступљено 7. 5. 2015. 
  71. ^ Monaé, Ashley (5. 5. 2015). „Celebrity Hairstylist Caprice Green Dishes on Janelle Monáe's Met Gala WondaBraid”. Vibe. Приступљено 7. 5. 2015. 
  72. ^ Van Nguyen, Dean (28. 4. 2015). „Elton John and Janelle Monáe to appear on new Chic album”. NME. Приступљено 7. 5. 2015. 
  73. ^ Gallagher, Natalie (27. 3. 2015). „Janelle Monáe collaborates with Duran Duran on the band's forthcoming album”. Pitch.com. Архивирано из оригинала 6. 5. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2015. 
  74. ^ Weiner, Natalie (17. 8. 2015). „Monae's Police Brutality Speech Cut Off on 'Today' Show”. Billboard. Приступљено 10. 10. 2017. 
  75. ^ Mendelson, Scott. „Why It's A Big Deal That 'Hidden Figures' Topped $200M Worldwide”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 12. 3. 2019. 
  76. ^ „Janelle Monáe Lands First Big Screen Role”. Vibe. 23. 10. 2015. Архивирано из оригинала 25. 10. 2015. г. Приступљено 26. 10. 2015. 
  77. ^ Anderson, Tre'vell (24. 10. 2016). „Songstress Janelle Monae stretches her dramatic muscles in 'Moonlight'”. Los Angeles Times. Приступљено 27. 10. 2016. 
  78. ^ Jefferson, J'na (9. 3. 2016). „Janelle Monáe & Taraji P. Henson To Star in Film About Black Women in NASA”. Vibe. Приступљено 9. 3. 2016. 
  79. ^ Roth, Madeline (10. 8. 2016). „Janelle Monáe Channels the '70s with New Song 'Hum Along and Dance'”. MTV News. Архивирано из оригинала 11. 08. 2016. г. Приступљено 19. 2. 2017. 
  80. ^ Barnes, Tom (2. 2. 2017). „Grimes, Janelle Monáe smash patriarchy symbols as warrior queens in 'Venus Fly' video”. Mic. Приступљено 19. 2. 2017. 
  81. ^ Itzkoff, Dave (3. 1. 2017). „Pharrell Williams, Making Noise for 'Hidden Figures' Everywhere”. The New York Times. Приступљено 19. 2. 2017. 
  82. ^ Miller, Mike (16. 2. 2017). „Why Janelle Monáe Put Her Music on Hold to Take Hollywood by Storm”. People. Приступљено 19. 2. 2017. 
  83. ^ Marine, Brooke (16. 2. 2018). „Janelle Monáe's Dirty Computer Trailer is Full of Symbolic Looks You May Have Missed”. W Magazine. Приступљено 17. 2. 2018. 
  84. ^ Kim, Michelle (16. 2. 2018). „Janelle Monáe Announces New Album Dirty Computer”. Pitchfork.com. Приступљено 17. 2. 2018. 
  85. ^ „Janelle Monae Announces First Album in Five Years, 'Dirty Computer,' With Teaser Video”. Variety. 16. 2. 2018. Приступљено 16. 2. 2018. 
  86. ^ „This week's new releases”. Official Charts Company. Приступљено 22. 2. 2018. 
  87. ^ Strauss, Matthew (22. 2. 2018). „Janelle Monáe Details New Album, Drops New Song and Video 'Django Jane'”. Pitchfork.com. Приступљено 22. 2. 2018. 
  88. ^ Jefferson, J'na (27. 2. 2018). „Legendary: Prince helped Janelle Monaé with her new album”. MSN.com. Архивирано из оригинала 22. 7. 2018. г. Приступљено 28. 2. 2018. 
  89. ^ Zach, Dionne. „Android Queen Janelle Monáe Lands Perfect Sci-Fi Role on 'Philip K. Dick's Electric Dreams'”. Fuse. Приступљено 6. 6. 2017. 
  90. ^ Kellman, Andy. „Dirty Computer – Janelle Monáe”. AllMusic. Приступљено 27. 4. 2018. 
  91. ^ Reilly, Nick. „Listen to 'I Like That', the new single from Janelle Monae”. NME. Приступљено 27. 4. 2018. 
  92. ^ McCormick, Neil (27. 4. 2018). „It sounds like 2018 distilled into a sci-fi funk pop extravaganza – Janelle Monáe, Dirty Computer, review”. The Daily Telegraph. Приступљено 27. 4. 2018. [мртва веза]
  93. ^ „Janelle Monae releases sci-fi film companion to new album Dirty Computer”. The Independent (на језику: енглески). 27. 4. 2018. Приступљено 1. 5. 2018. 
  94. ^ „Post Malone's 'Beerbongs & Bentleys' Breaks Streaming Record, Debuts at No. 1 on Billboard 200 Albums Chart”. Billboard. Приступљено 20. 11. 2018. 
  95. ^ Fekadu, Mesfin (11. 12. 2018). „AP's top 2018 albums: Janelle Monae, Kacey Musgraves, J Cole”. AP NEWS. Приступљено 13. 3. 2019. 
  96. ^ Pareles, Jon; Caramanica, Jon (6. 12. 2018). „The 28 Best Albums of 2018”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 13. 3. 2019. 
  97. ^ „The 50 Best Albums Of 2018 (10–1)”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 13. 3. 2019. 
  98. ^ „Janelle Monáe and Cyndi Lauper to Be Honored at Billboard's Women in Music Event”. Billboard. 2018. Приступљено 15. 11. 2018. 
  99. ^ Muhammad, Latifah (22. 5. 2017). „Janelle Monae Lands Role in Robert Zemeckis Film”. Vibe. Приступљено 6. 6. 2017. 
  100. ^ Shaffer, Claire; Shaffer, Claire (23. 7. 2019). „Janelle Monae Will Star in Amazon’s ‘Homecoming’ Season Two”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 16. 9. 2019. 
  101. ^ „The third Glastonbury headliner has just been revealed”. Evening Standard (на језику: енглески). 7. 1. 2019. Приступљено 7. 1. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Џанел Моне на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џанел_Моне&oldid=28532280”