Алекса Ивић

Алекса Ивић
Алекса Ивић
Лични подаци
Датум рођења	23. децембар 1881.
Место рођења	Буђановци, Аустроугарска
Датум смрти	23. новембар 1948. (66 год.)
Место смрти	Београд, ФНРЈ

Алекса Ивић (Буђановци, 23. децембар 1881 — Београд, 23. новембар 1948) био је српски историчар и универзитетски професор.

Биографија

Историју и славистику студирао у Бечу код познатих стручњака Ватрослава Јагића и Константина Јиречека.^[1] Докторирао 1905. године. По завршетку студија остао је у Бечу пет година.

Године 1910. изабран је за заступника (посланика) у Хрватском сабору, те исте године одлази у Загреб.^[2] Од 1912. године ради у Земаљском архиву у Загребу.

После Првог светског рата предаје југословенску дипломатску и политичку историју на Правном факултету у Суботици,^[1] који је у то време био испостава Правног факултета Универзитета у Београду..

Био је предан архивски истраживач и историчар Срба у Хабзбуршкој монархији. Издао је доста грађе везане за Србе из бечких архива. Најзначајније му је дело Историја Срба у Војводини, објављено 1929. године.

У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” налазе се два писма и једна дописница коју је Алекса Ивић упутио Јоци Вујићу.^[3]

Његов син је лингвиста Павле Ивић.^[4]

Одабрана дела

Написао је неколико стотина чланака и бележака на тему националне историје у бројним листовима.^[2]

Ивић, Алекса (1905). „Кад је и од кога је Стјепан Вукчић добио титулу "Херцег од св. Саве"?”. Летопис Матице српске. 230 (2): 80—94.
Ivić, Aleksa (1907). „Dolazak uskoka u Žumberak”. Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskoga arkiva. 9: 115—147.
Ивић, Алекса (1909). Сеоба Срба у Хрватску и Славонију: Прилог испитивању српске прошлости током 16. и 17. века. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија.
Ивић, Алекса (1910). Споменици Срба у Угарској, Хрватској и Славонији током XVI и XVII столећа. Нови Сад: Матица српска.
Ивић, Алекса (1910). Стари српски печати и грбови: Прилог српској сфрагистици и хералдици. Нови Сад: Матица српска.
Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690). Загреб: Привредникова књижара и штампарија.
Ivić, Aleksa (1916). „Prilozi za povijest Hrvatske i Slavonije u XVI. i XVII. vijeku”. Starine JAZU. 35: 295—374.
Ivić, Aleksa (1916). „Iz istorije crkve hrvatsko-slavonskih Srba tokom XVII. veka”. Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskog arkiva. 18: 88—167.
Ивић, Алекса (1917). „Аустрија према устанку Срба под Милошем Обреновићем (Од марта до децембра 1815. године)”. Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskog arkiva. 19: 137—160.
Ивић, Алекса (1918). „О првој српској сеоби у Жумберак (1530-1535)”. Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskog arkiva. 20: 245—279.
Ивић, Алекса (1919). Родословне таблице српских династија и властеле (1. изд.). Загреб: Земаљска тискара.
- Ивић, Алекса (1923) [1919]. Родословне таблице српских династија и властеле (2. доп. изд.). Београд: Цвијановић.
- Ивић, Алекса (1928) [1919]. Родословне таблице српских династија и властеле (3. доп. изд.). Нови Сад: Матица српска.
Ивић, Алекса (1922). О српском и хрватском имену. Београд: Цвијановић.
Ивић, Алекса (1922). „Досељавање Срба у Славонију током XVI столећа”. Гласник Географског друштва. 7—8: 90—112.
Ивић, Алекса (1922). „Грађа за српску историјску географију”. Гласник Географског друштва. 7—8: 197—207.
Ивић, Алекса (1922). „Грађа за историјску географију српске цркве”. Гласник Географског друштва. 7—8: 207—218.
Ивић, Алекса (1923). „Из прошлости Срба Жумберчана”. Споменик СКА. 58: 1—103.
Ивић, Алекса (1923). „Миграције Срба у Хрватску током 16., 17. и 18. столећа”. Српски етнографски зборник. 28: 1—158.
Ивић, Алекса (1923). „Марчанска епископија од Симеона Вретање до Гаврила Предојевића (1609-1642)”. Браство. 17: 156—165.
Ивић, Алекса (1924). „Марчанска епископија од Гаврила Предојевића до Гаврила Мијакића (1642-1660)”. Браство. 18: 86—100.
Ивић, Алекса (1925). „Марчанска епископија од 1662 до 1670”. Браство. 19: 196—216.
Ивић, Алекса (1926). „Марчанска епископија: Трагедија епископа Мијакића и његових калуђера”. Браство. 20: 68—82.
Ивић, Алекса (1926). „Миграције Срба у Славонију током 16., 17. и 18. столећа”. Српски етнографски зборник. 36: 1—228.
Ивић, Алекса (1926). Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.

Референце

^ ^а ^б „Алекса Ивић - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА”. www.istorijskabiblioteka.com. Приступљено 2020-12-26.
^ ^а ^б Marković, Saša. „Vojvodjanski Bunjevci u Kraljevini SHS u svetlu srpsko-hrvatskih odnosa” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 05. 2021. г. Приступљено 29. 12. 2020.
^ Лазић, Виктор (фебруар 2018). „Алекса Ивић”. Србија међу књигама: 15.
^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Preminuo akademik Aleksandar Ivić”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2020-12-29.

Литература

Енциклопедија Југославије, четврти том Хил-Југос (1960. год.), чланак написао Јован М. Милићевић.
Електронски каталог Народне библиотеке Србије.
Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.

Спољашње везе

Историјска библиотека: Алекса Ивић

[ib-1] а ^б „Алекса Ивић - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА”. www.istorijskabiblioteka.com. Приступљено 2020-12-26.

[sm-2] а ^б Marković, Saša. „Vojvodjanski Bunjevci u Kraljevini SHS u svetlu srpsko-hrvatskih odnosa” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 05. 2021. г. Приступљено 29. 12. 2020.

[3] Лазић, Виктор (фебруар 2018). „Алекса Ивић”. Србија међу књигама: 15.

[4] Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Preminuo akademik Aleksandar Ivić”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2020-12-29.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Међународне	ISNI VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Сједињене Државе Чешка Холандија Ватикан
Остале	COBISS.SR COBISS.SI IdRef