Антонов Ан-24

Антонов Ан-24
	; Авион Антонов Ан-24Б у лету
Општи подаци
Намена	Путнички авион
Посада	3-4 (2 пилота, инжењер лета, опционо радио оператер)
Број путника	50 путника
Порекло	СССР;
Произвођач	АНТК Антонов;
Пробни лет	29.10.1959.
Уведен у употребу	1959.
Повучен из употребе	1962.
Статус	активан
Први оператер	СССР Аерофлот
Број примерака	1.367
Димензије
Дужина	23,53 m
Висина	8,32 m
Распон крила	29,20 m
Површина крила	75,00 m²
Маса
Празан	13.300 kg
Нормална полетна	21.000 kg
Погон
Број мотора	2
Физичке особине
Турбоелисни мотор	2 × Ивченко АИ-24А
Снага ТЕМ-а	2 x 1.887 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hопт.	500 km/h
Економска брзина	450 km/h
Радијус кретања	1.200 km
Долет	2.400 km
Плафон лета	8.400 m
Портал Ваздухопловство

Антонов Ан-24 (Antonov An-24) је совјетски путнички двомоторни авион, висококрилац са турбоелисним моторима, намењен за путнички саобраћај на кратким и средњим линијама. Поред цивилне, овај авион је нашао и војну примену за транспорт војника и падобранаца^[1].

Пројектовање и развој

Историјат пројекта Ан-24

18.12.1957. - Објављен је акт Савета министара СССР бр. 1417-656 о развоју авиона носивости 4000 kg и домета до 400 km са крстарећом брзином од 450 km/h.
20.10.1959. - Ан-24 је извршио свој први лет. Авионом је управљала посада: Георгиј Лисенко – капетан, Јуриј Курлин – копилот, Володимир Попов – навигатор, Петро Мелниченко – радио-оператер, Афанасиј Круц – инжењер лета, Јаков Рижик – водећи инжењер испитивања.
19.08.1961. - Објављена је Резолуција ЦК КПСС и Савета министара СССР-а о покретању серијске производње Ан-24 у Кијевској фабрици авиона број 473.
Септембра 1962. - Ан-24 је извршио свој први лет са путницима на релацији Кијев – Херсон.
20.12.1964. - Војноиндустријска комисија донела је Решење о развоју леденог патролног авиона АН-24ЛП (Ан-24 Торос).
Године 1965. - покренута је серијска производња авиона Ан-24Б у фабрици авиона број 99 у Улан-Удеу.
16.11.1965. - извршен је пробни лет авиона Ан-24Т (транспортна верзија авиона Ан-24).
Јануару 1966. - први пут је полетео први серијски авион Ан-24Т произведен у фабрици авиона у Иркутску број 39.
Године 1968. - у Иркутску је изграђен Ан-24 Тројанда (Ан-24ВМФ), авион за тестирање опреме за откривање подморница.
25.12.1970. - полетео је први пут авион Y-7 (кинеска реплика Ан-24).
У мају-јуну 1982. - На авиону Ан-24РВ постављено је 39 светских рекорда за жене. Међу њима је 7. маја 1982. достигнут плафон од 11.050 m, а 7. јула 1982. године терет од 8.096 kg подигнут је на висину од 2.000 m^[2].

Технички опис

Труп

Погонска група

Крила

Репне површине:

Стајни трап: На точкове стајног трапа су уграђене гуме већег профила због повећаног оптерећења при полетању, слетању и вожњи по земљи. Главни точкови се налазе испод мотора и увлаче се у гондолу мотора током лета. Обезбеђено је управљање носном ногом, при вожњи по земљи и њено увлачење у кљун авиона током лета. На свим ногама стајног трапа точкови су удвојени.

Верзије

Преглед направљен на основу литературе^[3] овде су изостављени неуспели пројекти а у литератури поменути.

Ан-24 - Прототипови и предсерија (1959.).
Ан-24А - серијски авион са 44 путника (1959.)
Ан-24АТ - лаки војно транспортни авион на бази авиона Ан-24А (1962.)
Ан-24Б - основни серијски авион са 48 до 52 путника (1960.)
Ан-24В - експортна верзија авиона Ан-24Б (1961.)
Ан-24К - салонска верзија авиона Ан-24Б са 16 до 18 путника ВИП (1963.)
Ан-24ЛР - (Ан-24 Торос) специјални авион намењен за Арктичке услове (1964.)
Ан-24Т - лаки војно транспортни авион на бази авиона Ан-24Б (1965.)
Ан-24ФК - фотокартографски авион (1965—1967)
Ан-24ПС - авион за претрагу и спашавање (1969.)
Ан-24Д - серијски авион са 60 путника (1967.)
Ан-24РР - авион лабораторија за радиационо зрачење (1967.)
Ан-24ВМФ - "Тројанда" специјални авион за откривање подморница (1968.)
Ан-24ШТ - штабски авион за управљање војском у лету и на земљи (1968.)
Ан-24УШ - авион учионица за обуку навигатора (1970.)
Ан-24ЛП - авион чија је намена да патролира и открива шумске пожаре (1971.)
Y-7 - кинеска производња авиона Ан-24 (1970.)

Оперативно коришћење

Авион АН-24 је пројектован у ОКБ "Антонов" из Кијева а серијски су се производили у Кијевској фабрици авиона (1961–1979, 1028 авиона), у фабрици авиона у Улан-Удеу (1965–1971, 174 авиона), у фабрици авиона у Иркутску (1965– 1971, 165 авиона Ан-24Т)^[2].

Земље које су користиле авион

СССР

Поред Совјетског Савеза овај авион је коришћен у преко 40 земаља широм света.

Види још

Референце

^ http://www.airwar.ru/enc/craft/an24.html
^ ^а ^б https://antonov.com/en/history/an-24
^ Арсениев Е.В, Берне Л.П и др. История конструкций Самолетов в СССР 1951-1965 гг. Москва: Машинострение. 2002. ISBN 5-217-02918-8.

Литература

Арсениев Е.В, Берне Л.П и др. История конструкций Самолетов в СССР 1951-1965 гг. Москва: Машинострение. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
Alexander, Jean. Russian Aircraft since 1940. London: Purnell Book Services, 1975.
Gordon,Yefim & Komissarov, Dmitry. Antonov An-12. Midland. Hinkley. 2007. ISBN 978-1-85780-255-9.
Gunston, Bill. The Osprey Encyclopedia of Russian Aircraft 1875–1995. . London: Osprey. 1995. ISBN 1-85532-405-9. .
Lake, Jon. "Antonov's An-8 Camp: The Little Known Pioneer". Air International, September 2004, Vol 67 No 3. pp. 24–27.
Simpson, Rod. Airlife's World Aircraft. Airlife Publishing Ltd. London. 2001. ISBN 1-84037-115-3.

Спољашње везе

[airwar-1] ttp://www.airwar.ru/enc/craft/an24.html

[ant-2] а ^б https://antonov.com/en/history/an-24

[икс-3] Арсениев Е.В, Берне Л.П и др. История конструкций Самолетов в СССР 1951-1965 гг. Москва: Машинострение. 2002. ISBN 5-217-02918-8.

[1]

[2]

[3]