Битка код Сентле
| Битка код Сентле | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део шпанског освајања Мексика | |||||||||
 Битка код Табаска, слика из 19. века. | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Шпанија | Kраљевина Табаско | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
|
Ернан Кортес Педро де Алварадо | кацик Табаско | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| 14 коњаника, 400 пешака[1] | око 40.000 ратника[2] | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| 2 мртва и 70 рањених[1] | 300[3]-800 мртвих[1] | ||||||||
Битка код Сентле (шп. Batalla de Centla), вођена 25. марта 1519, прва битка шпанског освајања Мексика. Кортесова експедиција потукла је војску мајанског краљевства Табаско на ушћу реке Грихалва и заузела њихову престоницу, Потончан.
Историјски извори
[уреди | уреди извор]Најстарији извори за ову битку јесу хроника О новом свету Пјетра Мартира (писана 1520, а штампана 1530), заснована на извештајима двојице учесника,[2] Историја освајања Мексика коју је написао Кортесов секретар Франсиско Лопез де Гомара (штампана 1552)[3] и Права историја освајања Нове Шпаније (написана 1568, а објављена 1630) Кортесовог пешадинца Бернала Дијаза дел Кастиља, који је учествовао у бици.[1]
Супротстављене снаге
[уреди | уреди извор]По Мартиру, Индијанци су били наоружани украшеним штитовима, луковима, великим дрвеним мачевима и дрвеним копљима са врховим ојачаним у ватри. Он наводи број од чак 40.000 индијанских ратника.[2] По Берналу Дијазу, Индијанци су имали и праћке и каменице, а већи део и оклопе, дебеле, чврсто прошивене постављене прслуке од памука, који су сезали до колена.[1]
Битка
[уреди | уреди извор]Бернал Дијаз наводи да су се војске судариле на пространој равници обраслој травом, недалеко од градића Сентла, који је био потчињен Потончану. Велики одреди Индијанаца, у збијеним редовима, бесно су навалили на Шпанце са свих страна и засули их пројектилним оружјем. У првом нападу рањено је преко 70[а] Шпанаца, али Индијанци нису дуго издржали борбу прса у прса са боље наоружаним и оклопљеним Шпанцима. Шпанска пешадија, већином наоружана мачем и штитом, држала се у збијеној формацији и постепено је потискивала нападаче, који су узмицали изван досега мачева и нападали стрелама, копљима и каменицама, док им је са друге стране шпанска артиљерија и стрелци, гађајући из непосредне близине, наносила тешке губитке. Иако су наносили Индијанцима тешке губитке, шпански пешадинци нису успевали да их разбију и натерају у бекство. Битка је трајала читав час, а двојица Шпанаца су погинула, када је битку одлучио долазак шпанских коњаника са Кортесом на челу, који су напали Индијанце с леђа. Појава коњице, у свему само 14 коњаника, изазвала је панику код индијанских ратника и натерала их у бекство, готово без отпора, пошто су први пут видели коње, и поверовали да су коњи и коњаници једно биће. Колико је отпор коњаницима био слаб види се по томе што је 14 коњаника напало и разбило одред од више хиљада ратника, који се више од сата храбро борио са шпанском пешадијом, при чему су рањена само 3 коњаника и 5 коња.[1]
Последице
[уреди | уреди извор]По Гомари, град Потончан освојен је пре битке, пошто су га становници напустили током окршаја са Шпанцима приликом искрцавања. По Берналу Дијазу[б] и Мартиру, Потончан је освојен после битке, иако потпуно празан, пошто је сво становништво избегло у шуме. Шпанци су ушли у град и послали заробљене Индијанце да позову све локалне поглавице на преговоре. Након неколико дана, 40 поглавица покорило се Кортесу у Потончану, доневши као данак дарове мале вредности и 20 робиња, међу којима је била и Малинче, каснија госпађа Марина, коју Бернал Дијаз помиње са великим поштовањем. По Кортесовом наређењу, све присутне поглавице признале су власт шпанског краља, у градском храму подигнут је крст и одслужена хришћанска миса. За узврат, становницима Потончана дозвољено је да се врате у своје домове, а име града промењено је у Света Марија од Победе (шп. Santa María de la Victoria).
У популарној култури
[уреди | уреди извор]Битка је приказана у првој епизоди шпанске серије Ернан (2021).
Напомене
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ дел Кастиљо 2012, стр. 38-51.
- ^ а б в Мартир 1912, стр. 32-35.
- ^ а б Гомара 1964, стр. 38-52.
Литература
[уреди | уреди извор]- Díaz del Castillo, Bernal; Burke, Janet; Humphrey, Ted (2012). The true history of the conquest of New Spain [Права историја освајања нове Шпаније]. Indianapolis, Indiana: Hackett Pub. Co. ISBN 978-1-60384-290-7.
- d’Anghiera, Pietro Martire (1912). De Orbe Novo, The Eight Decades of New World [О новом свету]. 2. Превод: MacNutt, Francis Augustus. New York: G. P. Putnam's Sons. OCLC 1043023930.
- LÖPEZ DE GÖMARA, FRANCISCO (1964). CORTES, The Life of the Conqueror (translated from the Istoria de la Conquista de Mexico, Printed in Zaragoza, 1552) [Кортес, живот освајача, од његовог секретара Франсиска Лопеза де Гомере]. Превод: SIMPSON, LESLEY BYRD. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. стр. 41—42.
- Brinton, Daniel Garrison (1896). The battle and the ruins of Cintla. Chicago.
- Miraljes Ostos, Huan (2009). Ernan Kortes tvorac Meksika. Čigoja. ISBN 9788675586906.
- Nova opšta istorija Meksika. Akademska knjiga. 2022. ISBN 9788662633712.
- Paligorić, Ljubomir (2003). Istorija Latinske Amerike. Institut za međunarodnu politiku i privredu. ISBN 86-7307-148-8.