Вараждински апостол
Изглед
Вараждински апостол је ћирилични рукопис на српско-словенском језику, настао 1454. године у Вараждину, на подручју старе Славоније, по наруџбини грофице Катарине Бранковић, супруге грофа Урлиха II Цељског, и кћерке српског деспота Ђурђа Бранковића. Чува се у Музеју Српске православне цркве у Београду.[1][2][3][4]
Први део рукописа овог важног српског писаног споменика одликује ресавски правопис, са примесама рашке ортографије, док други део има карактеристике светогорске редакције. Највероватније су плод рада тројице преписивача.
Фототипско издање је објављено 2005. године, поводом 550 година од писања књиге. Издавачи су Музеј Српске православне цркве у Београду, и Музеј Епархије загребачко-љубљанске у Загребу.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Милеуснић 2005, стр. 7-18.
- ^ Спремић 2005, стр. 19-47.
- ^ Јовановић 2005, стр. 49-60.
- ^ Стефановић 2005, стр. 61-90.
- ^ Вараждински апостол, СПЦ 4. јул 2005.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јовановић, Томислав (2005). „Српска књижевност и писменост у доба настанка Вараждинског апостола”. Вараждински апостол: Поводом 550 година од настанка. Београд-Загреб: Музеј Српске православне цркве. стр. 49—60.
- Милеуснић, Слободан (2005). „Срби у Славонији у предтурском периоду”. Вараждински апостол: Поводом 550 година од настанка. Београд-Загреб: Музеј Српске православне цркве. стр. 7—18.
- Спремић, Момчило (2005). „Кантакузина (Катарина) Бранковић”. Вараждински апостол: Поводом 550 година од настанка. Београд-Загреб: Музеј Српске православне цркве. стр. 19—47.
- Стефановић, Димитрије Е. (2005). „Вараждински апостол из 1454. године” (PDF). Вараждински апостол: Поводом 550 година од настанка. Београд-Загреб: Музеј Српске православне цркве. стр. 61—90.
- Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.