Велика чистка
Велика чистка или Велики терор (рус. Большой террор), такође познато као Година '37 (рус. 37-ой год) и Јежовшина ('доба Јежова'),[1] низ је кампања политичке репресије и прогона који су се дешавали у Совјетском Савезу у периоду 1936—1938.[2] Ову кампању је замислио и њоме управљао Јосиф Стаљин. Почела је чишћењем Комунистичке партије и владиних званичника, репресијом сељака, а настављено са вођством Црвене армије, и прогон неподобних лица. Обележиле су је јак полицијски надзор, распрострањена параноја од „диверзаната“, затвора, и погубљења. У руској историографији се период најинтензивније чистке, 1937—1938, назива Јежовшчина по Николају Јежову, шефу совјетске тајне полиције, НКВД.[3] Историчари процењују да је укупан број смртних случајева услед стаљинистичке репресије 1937–38 између 950.000 и 1,2 милиона.[4]
„Операција кулак“ и злостављање националних мањина биле су главне компоненте Великог терора. Заједно су ове две акције чиниле девет десетина смртних пресуда и три четвртине осуда на затворске логоре Гулага.
У западном свету књига Роберта Конквеста из 1968. године The Great Terror популаризовала је ову фразу. Сам Конквестов наслов био је алузија на период Француске револуције познат као владавина терора (француски: la Terreur, „терор“; од јуна до јула 1794: la Grande Terreur, „велики терор“).[5]
Увод
[уреди | уреди извор]Израз репресија службено се користио за описивање кривичног гоњења људи које је тадашњи лидер Совјетског Савеза Јосиф Стаљин сматрао контрареволуционарима и непријатељима народа. Историчари расправљају о узроцима чишћења, попут Стаљинове параноје или његове жеље да уклони неистомишљенике из Комунистичке партије или да учврсти свој ауторитет. Чистке су почеле у Црвеној армији, и тамо развијене технике брзо су се прилагодиле чишћењу у другим секторима.[6] Највише пажње јавности било је усмерено на чишћење одређених делова руководства Комунистичке партије, као и владиних бирократа и вођа оружаних снага, од којих су већина били чланови партије. Те кампање су утицале и на многе друге категорије друштва: интелигенцију, сељаштво - посебно оне који позајмљују новац или богатство (кулаке) - и професионалце.[7]
Низ операција НКВД-а захватио је бројне националне мањине, оптужене да су заједнице „пете колоне”. Пољска војна организације је званично објаснила бројне чистке као елиминисање могућности саботаже и шпијунаже, и сходно томе, многе жртве чистке били су обични совјетски држављани пољског порекла.
Према говору Никите Хрушчова из 1956. године „О култу личности и његовим последицама“ и историчару Роберту Конквесту, велики број оптужби, посебно оних изнетих на Московским процесима, заснивао се на принудним признањима, често изнуђеним мучењем,[8] и слободним тумачењима Члана 58 Казненог закона РСФСР, који се бавио контрареволуционарним злочинима. Правни поступак, како га је дефинисао совјетски закон који је тада био на снази, често су углавном замењивали скраћени поступци НКВД тројки.[9]
Стотине хиљада жртава оптужено је за разне политичке злочине (шпијунажа, рушење поретка, саботажа, антисовјетска агитација, завере за припрему побуна и државних удара); они су стрељани по кратком поступку или послати у радне логоре Гулага. Многи су умрли у казненим радним логорима од глади, болести, изложености и прекомерног рада. Експериментално су коришћене и друге методе уклањања жртава. У Москви је документована употреба душегупки које су коришћене за убијање жртава током њиховог превоза до полигона Бутово.[note 1]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ This information was published first in 1990 in a Komsomolskaya Pravda article (October 28, 1990, p. 2). Later, it was cited by several sources, including: Albats, Yevgenia. 1995. KGB: The State Within a State. p. 101; Gellately, Robert. 2007. Lenin, Stalin, and Hitler: The Age of Social Catastrophe. Knopf. ISBN 1-4000-4005-1. стр. 460.; Merridale, Catherine. Night of Stone: Death and Memory in Twentieth-Century Russia. Penguin Books. 2002. стр. 200. ISBN 0-14-200063-9.; Colton, Timothy J. (1995). Moscow: Governing the Socialist Metropolis. Harvard University Press. стр. 286. ISBN 9780674587496.; and Alexandr Solzhenitsyn. Two Hundred Years Together.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ In Russian historiography, the period of the most intense purge, 1937–1938, is called Yezhovshchina (lit. 'Yezhov phenomenon'), after Nikolai Yezhov, the head of the NKVD.
- ^ Gellately 2007.
- ^ Figes 2007, стр. 227–315.
- ^ Ellman, Michael (2002). „Soviet Repression Statistics: Some Comments” (PDF). Europe-Asia Studies. 54 (7): 1151—1172. S2CID 43510161. doi:10.1080/0966813022000017177. „The best estimate that can currently be made of the number of repression deaths in 1937–38 is the range 950,000–1.2 million, i.e. about a million. This is the estimate which should be used by historians, teachers and journalists concerned with twentieth century Russian—and world—history”
- ^ Rappaport, Helen (1999). Joseph Stalin: A Biographical Companion. ABC-CLIO. стр. 110. ISBN 978-1576070840. Приступљено 29. 9. 2015.
- ^ Whitewood, Peter. 2015. "The Purge of the Red Army and the Soviet Mass Operations, 1937–38." Slavonic & East European Review 93(2)) 286–314.
- ^ Conquest 2008, стр. 250, 257–8.
- ^ Conquest 2008, стр. 121 which cites his secret speech.
- ^ Conquest 2008, стр. 286.
Литература
[уреди | уреди извор]- Rappaport, Helen (1999). Joseph Stalin: A Biographical Companion. ABC-CLIO. стр. 110. ISBN 978-1576070840. Приступљено 29. 9. 2015.
- WHEATCROFT, STEPHEN G. (1999). „Victims of Stalinism and the Soviet Secret Police: The Comparability and Reliability of the Archival DataÐ Not the Last Word” (PDF). Europe-Asia Studies. 51 (2): 339. doi:10.1080/09668139999056.
- Homkes, Brett (2004). „Certainty, Probability, and Stalin's Great Party Purge”. McNair Scholars Journal. 8 (1).
- Andrew, Christopher; Mitrokhin, Vasili (2000) [1999]. The Sword and the Shield: The Mitrokhin Archive and the Secret History of the KGB. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-00312-9.
- A. Artizov, Yu. Sigachev, I. Shevchuk, V. Khlopov under editorship of acad. A. N. Yakovlev. Rehabilitation: As It Happened. Documents of the CPSU CC Presidium and Other Materials. Vol. 2, February 1956–Early 1980s. Moscow, 2003.
- Chase, William J. (2001). Enemies within the Gates?: The Comintern and the Stalinist Repression, 1934–1939. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08242-5.
- Colton, Timothy J. (1998). Moscow: Governing the Socialist Metropolis. Belknap Press. ISBN 978-0-674-58749-6.
- Conquest, Robert (1973) [1968]. The Great Terror: Stalin's Purge of the Thirties (Revised изд.). London: Macmillan. ISBN 978-0-02-527560-7.
- —— (1987). Stalin and the Kirov Murder. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505579-5.
- —— (2008) [1990]. The Great Terror: A Reassessment. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-531700-8.
- Courtois, Stéphane (1999). The Black Book of Communism: Crimes, Terror, Repression. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-07608-2.
- Figes, Orlando (2007). The Whisperers: Private Life in Stalin's Russia. London: Allen Lane. ISBN 978-0-7139-9702-6.
- Gellately, Robert (2007). Lenin, Stalin, and Hitler: The Age of Social Catastrophe. Knopf. ISBN 978-1-4000-4005-6.
- Harris, James (2017). The Great Fear: Stalin's Terror of the 1930s. Oxford University Press. ISBN 978-0198797869.
- Haynes, John Earl; Klehr, Harvey (2003). In Denial: Historians, Communism, and Espionage. Encounter Books. ISBN 978-1-893554-72-6.
- Hill, Alexander (2017), The Red Army and the Second World War, Cambridge University Press, ISBN 978-1-1070-2079-5.
- Hoffman, David L., ур. (2003). Stalinism: The Essential Readings. Oxford: Blackwell Publishers. ISBN 978-0-631-22890-5.
- Ilic, Melanie, ур. (2006). Stalin's Terror Revisited. Basingstoke: Palgrave Macmillan.
- Karlsson, Klas-Göran; Schoenhals, Michael (2008). Crimes against humanity under communist regimes – Research review (PDF). Forum for Living History. ISBN 978-91-977487-2-8. Архивирано из оригинала (PDF) 2010-08-24. г.
- Koestler, Arthur (1940). Darkness at Noon.
- Kuromiya, Hiroaki (2007). The Voices of the Dead: Stalin's Great Terror in the 1930s. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-12389-0.
- Lyons, Eugene (1937). Assignment in Utopia. Harcourt Brace and Company.
- McLoughlin, Barry; McDermott, Kevin (2002). Stalin's Terror: High Politics and Mass Repression in the Soviet Union. Basingstoke: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-0119-4.
- Merridale, Catherine (2002). Night of Stone: Death and Memory in Twentieth-Century Russia. London: Penguin. ISBN 978-0-14-200063-2.
- Naimark, Norman M. (2010). Stalin's Genocides (Human Rights and Crimes against Humanity). Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-14784-0.
- Parrish, Michael (1996). The Lesser Terror: Soviet state security, 1939–1953. Westport, CT: Praeger Press. ISBN 978-0-275-95113-9.
- Rogovin, Vadim (1996). Two Lectures: Stalin's Great Terror: Origins and Consequences—Leon Trotsky and the Fate of Marxism in the USSR. Mehring books. ISBN 978-0-929087-83-2.
- —— (1998). 1937: Stalin's Year of Terror. Mehring Books. ISBN 978-0-929087-77-1.
- Rosefielde, Steven (2009). Red Holocaust. London: Routledge. ISBN 978-0-415-77757-5.
- Snyder, Timothy (2005). Sketches from a Secret War: A Polish Artist's Mission to Liberate Soviet Ukraine. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10670-1.
- —— (2010). Bloodlands: Europe Between Hitler and Stalin. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-00239-9.
- Solzhenitsyn, Aleksandr I. (1973). The Gulag Archipelago, 1918–1956: In Three Volumes.. New York: Harper and Row.
- Thurston, Robert (1998) [1996]. Life and Terror in Stalin's Russia, 1934–1941. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-07442-0.
- Tzouliadis, Tim (2008). The Forsaken: An American Tragedy in Stalin's Russia. London: Penguin. ISBN 978-1-59420-168-4.
- Watt, Donald Cameron (1990). „Who plotted against whom? Stalin's purge of the soviet high command revisited.”. Journal of Soviet Military Studies. 3 (1): 46—65..
- Wheatcroft, Stephen (1996). „The Scale and Nature of German and Soviet Repression and Mass Killings, 1930–45” (PDF). Europe-Asia Studies. 48 (8): 1319—1353. JSTOR 152781. doi:10.1080/09668139608412415.
- —— (2000). „The Scale and Nature of Stalinist Repression and its Demographic Significance: On Comments by Keep and Conquest” (PDF). Europe-Asia Studies. 52 (6): 1143—1159. PMID 19326595. S2CID 205667754. doi:10.1080/09668130050143860.
- Whitewood, Peter (2015). The Red Army and the Great Terror: Stalin’s Purge of the Soviet Military.
- Whitewood, Peter. „The Purge of the Red Army and the Soviet Mass Operations, 1937–38.” (PDF). Slavonic & East European Review. 93 (2): 286—314. 2015.
- —— „Subversion in the Red Army and the Military Purge of 1937–1938.”. Europe-Asia Studies. 67 (1): 102—122. 2015..
- —— "In the shadow of the war: Bolshevik perceptions of polish subversive and military threats to the Soviet Union, 1920–32." Journal of Strategic Studies (2019): 1-24.
- Yakovlev, Alexander N., ур. (1991). Реабилитация. Политические процессы 30-50-х годов [Rehabilitation: Political Trials of the 1930s–50s]. Moscow: ROSSPEN.
- —— (2004) [2002]. A Century of Violence in Soviet Russia. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10322-9.
Филм
[уреди | уреди извор]- Pultz, David, dir. 1997. Eternal Memory: Voices from the Great Terror [81:00, documentary film]. Narrated by Meryl Streep. USA.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Историјска библиотека: Саботажа Стаљиновог гласа
- The Case of Bukharin—Transcript of Nikolai Bukharin's testimonies and last plea; from "The Case of the Anti-Soviet Block of Rights and Trotskyites", Red Star Press, 1973, pages 369–439, 767–779
- Actual video footage from Third Moscow Trial на сајту YouTube
- Nicolas Werth Case Study: The NKVD Mass Secret Operation n° 00447 (August 1937 – November 1938)
- "Documenting the Death Toll: Research into the Mass Murder of Foreigners in Moscow, 1937–38" by Barry McLoughlin, American Historical Association, 1999