Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Веселин Вујовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Веселин Вујовић
Веселин Вујовић
Лични подаци
Пуно име Веселин Вујовић
Датум рођења (1961-01-18)18. јануар 1961. (63 год.)
Место рођења Цетиње, ФНРЈ
Висина 1,96 m
Информације о каријери
Позиција леви бек
Сениорска каријера
Године Клуб
0000—1979
1979—1988
1988—1993
1993—1995		 Ловћен
Металопластика
Барселона
Гранољерс
Репрезентативна каријера
Југославија 183 (738)[1]
Тренерска каријера

1998—1999
2000
2000
2000—2003
2003—2006
2006—2010
2010
2011—2013
2013—2014
2014—2016
2015—2019
2017—2018
2018—2019
2019—2020
2021
2021
2022—		 Металопластика
Ловћен
Партизан
СР Југославија
Сијудад Реал
Србија и Црна Гора
Вардар
Ал Сад Доха
Вардар
Ал Шабаб Дубаи
Загреб
Словенија
Копер 2013
Железничар Ниш
Загреб
Борац Бања Лука
Вардар
Иран
Медаље
Рукомет
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1984. Лос Анђелес Југославија
Бронзана медаља — треће место 1988. Сеул Југославија
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1982. Западна Немачка Југославија
Златна медаља — прво место 1986. Швајцарска Југославија
Европско првенство
Бронзана медаља — треће место 1996. Шпанија СР Југославија

Веселин Вујовић (Цетиње, 18. јануар 1961) бивши је југословенски и црногорски рукометаш, а садашњи рукометни тренер. Играо је на позицији левог бека.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Рукометну каријеру је започео у Ловћену, а наставио у шабачкој Металопластици. Са Металопластиком је освојио седам узастопних титула првака Југославије (1982–1988), четири Купа (1980, 1983, 1984, 1986) и две Лиге шампиона (1985, 1986). Након Металопластике одлази у Барселону где је четири пута узастопно био првак Шпаније (1982–1992), а поред тога има освојена два Купа Краља (1990, 1993), четири Суперкупа (1989–1992) и једну Лигу шампиона (1991). Каријеру је завршио у дресу Гранољерса са којим је освојио Куп Шпаније (1994) и ЕХФ куп (1995).[2]

Са репрезентацијом СФР Југославије је освојио две олимпијске медаље, злато 1984. у Лос Анђелесу и бронзу у Сеулу 1988. Са Светских првенстава има две медаље, злато 1986. у Швајцарској и сребро 1982. у Западној Немачкој. Такође има и освојено злато на Медитеранским играма 1983. у Казабланки. Са репрезентацијом СР Југославије је освојио бронзану медаљу на Европском првенству 1996. у Шпанији.[2]

Са 738 постигнутих голова најбољи је стрелац у историји репрезентације Југославије.[3] Био је и спортиста године Југославије (1986), рукометаш године у Југославији (1986, 1988) као и ИХФ играч године (1988).[2]

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Клубови

[уреди | уреди извор]

Вујовић је тренерску каријеру почео у Металопластици, а потом је водио Ловћен.[4] Током 2000. године је био тренер Партизана,[5] а исте године је преузео Сијудад Реал са којим је освојио ЕХФ Куп победника купова 2002. године.

Био је тренер Вардара од 2006. па до 2013. (изузев 2010. када је тренирао катарски Ал Сад). Ca њим на челу, Вардар је био први освајач СЕХА лиге 2012. у Загребу. Такође је по три пута освојио шампионат Македоније (2006/07, 2008/09 и 2011/12). и Куп Македоније (2007, 2008 и 2012).

У септембру 2014. је преузео хрватски РК Загреб.[6] Са Загребом је освојио по два пута хрватско првенство и Куп, а највећи успех било му је четвртфинале Лиге шампиона 2016. Напустио је клуб у октобру 2016.[7]

У сезони 2017/18. је водио словеначког прволигаша Копер 2013.[8][9]

У јулу 2018. је преузео Железничар из Ниша.[10] Са екипом Железничара није успео да одбрани Куп Србије док је у СЕХА лиги завршио у доњем делу табеле. На клупи нишког клуба се задржао до 25. априла 2019, када је поднео оставку. Као разлог је навео лоше резултате у последња 4 кола плеј-офа Суперлиге, као и лошу финансијску и организациону ситуацију у клубу.[11]

У септембру 2019. по други пут у каријери преузима Загреб.[12] Тренер Загреба је био до маја 2020, када је поднео оставку због личних разлога.[13] Током свог другог боравка у Загребу, Вујовић се са клубом пласирао на фајнал-фор СЕХА лиге, а групну фазу Лиге шампиона завршио је на седмом месту са пет освојених бодова. Због пандемије изазване вирусом КОВИД-19, хрватско првенство и Куп се нису играли.[13]

У јануару 2021. године је постављен за тренера бањалучког Борца.[14] Вујовић је са Борцем сезону 2020/21. у Премијер лиги БиХ завршио на другом месту са 49 освојених бодова, два мање од Извиђача који је освојио титулу првака. У јуну 2021. је напустио Борац и вратио се у Вардар.[15] Тренер Вардара је био до децембра исте године када је добио отказ након седам узастопних пораза у Лиги шампиона.[16]

Репрезентације

[уреди | уреди извор]

Као селектор репрезентације СР Југославије је освојио 4. место на Олимпијским играма 2000 у Сиднеју.[17] Након тог такмичења је напустио место селектора, а 2003. године преузима опет исту функцију.[18] Водио је селекцију СЦГ на Европском првенству 2004. у Португалу где је освојено осмо место,[19] затим на Светском првенству 2005. у Тунису где је освојено пето место[20] као и на Европском првенству 2006. у Швајцарској где је освојено девето место.[21]

Након првенства у Швајцарској 2006, неколико репрезентативаца је оптужило селектора Вујовића да је тражио од њих да пусте Хрватску у мечу који није имао резултатски значај за СЦГ.[22][23][24] Неки од играча који су јавно изнели ове оптужбе су били Штербик, Милосављевић, Суџум, Анђелковић...[25][26][27][28] Након овог првенства голмани Штербик и Шарић су одлучили да не играју више за национални тим,[28][29] а касније су променили држављанство и наступали за друге репрезентације. Вујовић је ове оптужбе демантовао,[24] а на позицији селектора је остао до маја 2006. када је поднео оставку.[30]

У мају 2015. је постављен за селектора репрезентације Словеније.[31] Прво велико такмичење на којем је водио репрезентацију Словенију је било Европско првенство 2016. у Пољској где је освојено тек 14. место.[32] Исте године је преко квалификација успео да одведе Словенце на Олимпијске игре у Рију.[33] На Олимпијском турниру са Словенцима осваја шесто место, а недуго затим продужује уговор до 2020. године.[34] На Светском првенству 2017. у Француској са Словенцима осваја бронзану медаљу,[35] а наредне године на Европском првенству 2018. у Хрватској осваја осмо место.[36] Крајем новембра 2019. смењен је са места селектора Словеније.[37]

У марту 2022. је постављен за селектора репрезентације Ирана.[38]

Породица

[уреди | уреди извор]

Веселинову породицу чине, супруга Љиљана, син Марко (1983), ћерка Бојана (1992) и најмлађи члан унука Кристина (2010).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „VESELIN VUJOVIĆ O DEBAKLU NA SP NEMA SPASA ZA SRPSKI RUKOMET!”. republika.rs. 22. 1. 2019. Приступљено 16. 11. 2019. 
  2. ^ а б в „Novi Vuja trener - teško, novi Vuja igrač - nikad!”. mondo.me. 19. 1. 2019. Приступљено 23. 10. 2019. 
  3. ^ „"Ako sam već prodao svoj narod... I Hrvate ću, ali..."”. sportklub.rs. 1. 1. 2018. Архивирано из оригинала 03. 11. 2019. г. Приступљено 18. 11. 2019. 
  4. ^ „Intervju: Veselin Vujović”. vreme.com. 12. 8. 2000. Архивирано из оригинала 04. 04. 2010. г. Приступљено 18. 11. 2019. 
  5. ^ „Usvojena ostavka Veselina Vujovića”. blic.rs. 31. 10. 2000. Приступљено 18. 11. 2019. 
  6. ^ „Веселин Вујовић нови тренер Загреба”. b92.net. 21. 9. 2014. Приступљено 19. 10. 2015. 
  7. ^ „Вујовић: Довољно су ме трпели овако лудог”. novosti.rs. 18. 10. 2016. Приступљено 19. 10. 2015. 
  8. ^ „Veselin Vujović preuzeo Koper 2013!”. balkan-handball.com. 28. 6. 2017. Приступљено 23. 10. 2019. 
  9. ^ „Vujović ni več trener Kopra 2013”. rtvslo.si. 13. 6. 2018. Приступљено 23. 10. 2019. 
  10. ^ „Веселин Вујовић представљен у Нишу: Биће тешких момената, али и много весеља”. zurnal.rs. 4. 7. 2018. Приступљено 23. 10. 2019. 
  11. ^ „Вујовић напустио “Жељу”: Деградиран сам и као човек и као тренер”. juznevesti.com. 25. 4. 2019. Приступљено 23. 10. 2019. 
  12. ^ „Veselin Vujović se vratio u Zagreb”. mozzartsport.com. 24. 9. 2019. Приступљено 18. 11. 2019. 
  13. ^ а б „Веселин Вујовић напустио РК Загреб”. zurnal.rs. 22. 5. 2020. Приступљено 18. 11. 2019. 
  14. ^ „Веселин Вујовић представљен у РК Борац”. РТРС. 11. 1. 2021. Приступљено 11. 1. 2021. 
  15. ^ „Vujović nakon pola godine i bez titule napustio Borac i vratio se u Vardar”. klix.ba. 6. 6. 2021. Приступљено 18. 1. 2022. 
  16. ^ „Kriza učinila svoje: Vujović više nije trener Vardara!”. mozzartsport.com. 11. 12. 2021. Приступљено 18. 1. 2022. 
  17. ^ „JUGOSLAVIJA - Španija 22:26”. srbija-info.gov.rs. 30. 9. 2000. Архивирано из оригинала 23. 05. 2020. г. Приступљено 18. 11. 2019. 
  18. ^ „Veselin Vujović, savezni trener rukometaša, podmladio ekipu uoči kvalifikacija sa Finskom”. glas-javnosti.rs. 4. 6. 2003. Архивирано из оригинала 23. 05. 2020. г. Приступљено 18. 11. 2019. 
  19. ^ „SCG - Švedska 34:35”. arhiva.srbija.gov.rs. 31. 1. 2004. Приступљено 18. 11. 2019. 
  20. ^ „Vujović:"Žao mi je,mogli smo bolje"”. b92.net. 6. 2. 2005. Приступљено 16. 11. 2019. 
  21. ^ „Vujović: "Kriv sam ali ostajem"”. b92.net. 9. 2. 2006. Приступљено 18. 11. 2019. 
  22. ^ „Veselin Vujović za "Blic": Još me boli priča da smo pustili Hrvate”. sport.blic.rs. 28. 4. 2015. Приступљено 18. 11. 2019. 
  23. ^ „Вујовић: И на самртном часу прогањаће ме 2006.”. zurnal.rs. 18. 4. 2015. Приступљено 18. 11. 2019. 
  24. ^ а б „Vujović: Šterbik laže!”. mondo.rs. 12. 2. 2006. Приступљено 18. 11. 2019. 
  25. ^ „Šterbik: Tražili su da namestimo”. b92.net. 12. 2. 2006. Приступљено 18. 11. 2019. 
  26. ^ „Igrali smo za kladionicu!?”. novosti.rs. 13. 2. 2006. Приступљено 16. 11. 2019. 
  27. ^ „RUKOMET: I Sudžum optužuje Vujovića”. mondo.rs. 13. 2. 2006. Приступљено 18. 11. 2019. 
  28. ^ а б „Nikad više sa Vujovićem!”. novosti.rs. 12. 2. 2006. Приступљено 16. 11. 2019. 
  29. ^ „Збогом заувек”. novosti.rs. 27. 2. 2006. Приступљено 18. 11. 2019. 
  30. ^ „Veselin Vujović više nije selektor!”. b92.net. 20. 5. 2006. Приступљено 18. 11. 2019. 
  31. ^ „Vujović novi selektor Slovenije”. mozzartsport.com. 27. 5. 2015. Приступљено 18. 11. 2019. 
  32. ^ „2016 Men's European Championship”. eurohandball.com. Архивирано из оригинала 30. 01. 2016. г. Приступљено 18. 11. 2019. 
  33. ^ „RUKOMETNI GENIJALAC: Veselin Vujović vodi Slovence u Rio!”. telegraf.rs. 10. 4. 2016. Приступљено 18. 11. 2019. 
  34. ^ „Slovenci veruju Vujoviću”. mondo.rs. 27. 10. 2016. Приступљено 18. 11. 2019. 
  35. ^ „Веселин Вујовић са Словенцима "отео" светску бронзу Хрватима (ВИДЕО)”. zurnal.rs. 28. 1. 2017. Приступљено 18. 11. 2019. 
  36. ^ „2018 Men's EHF EURO”. eurohandball.com. Архивирано из оригинала 10. 02. 2018. г. Приступљено 18. 11. 2019. 
  37. ^ „Играчи се побунили, нису хтели на ЕП, Веселин Вујовић смењен”. zurnal.rs. 27. 11. 2019. Приступљено 28. 11. 2019. 
  38. ^ „Vujović opet selektor, vodi Iran na Mundijalu”. mozzartsport.com. 18. 3. 2022. Приступљено 28. 3. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Веселин_Вујовић&oldid=28835513”