Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Википедија:Ауторска права

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због упитног доприноса истих.
С Википедије, слободне енциклопедије

Важна напомена: Фондација Викимедије није власник чланака и илустрација на Википедији. Стога је потпуно бесмислено слати нам писма у којима се од нас тражи дозвола за коришћење чланака и слика, без обзира да ли правила ваше компаније, школе или организације налажу да морате тражити дозволу од веб сајт оператера пре него што копирате његов садржај.

Једини садржај због ког треба да контактирате Фондацију Викимедије јесу патентирани логотипови Википедије и Викимедије, који се не могу користити слободно и без претходно дате дозволе.

Аутори Википедијиних чланака већ су дали дозволу свима и свуда за њихово коришћење и модификацију, уз једини услов да се то коришћење и модификација одвијају уз поштовање лиценце (види ниже и „мирора“ и „форкова“ за специфичне услове). Слике могу имати дозволу за коришћење и модификацију, али не морају; услови за коришћење сваке слике треба посебно да се провере. Једини изузеци су случаји у којима су сами уредници прекршили Википедијина правила о слању материјала заштићеног ауторским правима без одобрења, или са лиценцом која је некомпатибилна са Википедијиним лиценцама (пре него што се такав материјал примети и уклони), у којима ће копирање с Википедије представљати кршење ауторских права. Да бисте такав материјал могли да користите, морате контактирати носиоца ауторских права дотичног текста или илустрације; често, али не и увек, то је уједно и оригинални (првобитан) аутор дела.

Ако желите да користите материјал са Википедије, прво прочитајте део Права и обавезе корисника материјала са Википедије. Потом прочитајте Ауторство-Делити под истим условима 3.0 Unported (CC BY-SA 3.0) и ГНУ-ова лиценца за слободну документацију.

Википедијини уређивачи и корисници носиоци су ауторских права (аутоматски према Конвенцији из Берна) над свим текстовима на Википедији, која су формално лиценцирана једном од слободних лиценци. Већина текстова на Википедији и многе њене слике такође су и под лиценцом Ауторство-Делити под истим условима 3.0 Unported (CC BY-SA 3.0) (CC-BY-SA) и ГНУ-ове лиценце за слободну документацију (ГФДЛ). Неки текстови су само под лиценцом CC-BY-SA и другим лиценцама компатибилним са CC-BY-SA и не могу се користити под лиценцом ГФДЛ; такав текст ће јасно бити обележен на дну странице, у историји странице или на страници за разговор чланка који користи такав текст. Свака слика има сопствену страницу с описом лиценце под којом је послата на Википедију, или, уколико је неслободна, услови под којима се користи.

Лиценце које користи Википедија гарантују слободан приступ нашим садржајима на исти начин као и слободни софтвер. Википедијини садржаји могу се слободно копирати, мењати и редистрибуирати ако и само ако је копирана верзија стављена под исту лиценцу за друге и уз помињање аутора Википедијиног чланка (линк ка чланку на Википедији обично је довољан да се задовољи услов помињања аутора; види ниже за више детаља).

Копиран садржај са Википедије ће на тај начин остати слободан под одговарајућом лиценцом и може се и даље слободно користити под извесним ограничењима, од којих већина њих има за циљ да гарантује те слободе. Тај принцип је познат под именом копилефт, који је настао као супротност „копирајта“, тј. ауторског права.

С тим циљем,

Интегрални текст лиценце CC-BY-SA и ГФДЛ на енглеском језику једино је правно обавезујуће ограничење између аутора и корисника Википедијиних садржаја.

На овој страници налази се интерпретација лиценци CC-BY-SA и ГФДЛ, и спада у права и обавезе корисника и уредника.

Права и обавезе уредника Википедије

[уреди | уреди извор]

Уколико постављате текст директно на Википедију, тиме га објављујете под лиценцом за слободно коришћење Ауторство-Делити под истим условима 3.0 Unported и под ГНУ-овом лиценцом за слободну документацију. Нетекстуални медији могу се послати на Википедију под различитим слободним лиценцама којима је заједничка црта неограничена дозвола за коришћење и дистрибуцију. Види испод Смернице за слике и остале медијске датотеке.

Ако желите да пренесете текст с неког другог места, или сте ви један од аутора, то можете учинити само под условом да је тај текст доступан под условима који су компатибилни са лиценцом CC-BY-SA. Не морате да гарантујете да је тај текст доступан и под ГНУ лиценцом за слободну документацију, осим у случају када сте ви једини аутор текста. Даље, молимо вас да имате на уму да не можете уносити информацију која је доступна искључиво под ГФДЛ лиценцом. Другим речима, можете пренети искључиво текст који је: а) лиценциран условима компатибилним са лиценцом CC-BY-SA; б)лиценциран лиценцом ГФДЛ и још неком другом лиценцом чији су услови компатибилни са лиценцом CC-BY-SA. Ако сте једини аутор тог материјала, морате га лиценцирати обема лиценцама — CC-BY-SA и ГФДЛ.

Ако је материјал, текст и ли медиј био претходно објављен и ви желите да га дате Википедији под одговарајућом лиценцом, мораћете да потврдите дозволу за коришћење кроз једну од утврђених процедура. Видети Википедија:Донирање материјала са ауторским правима за више детаља. Ако нисте ви носилац ауторских права, и у том случају ћете ипак морати да потврдите дозволу за коришћење; погледајте следећи одељак, Коришћење туђег материјала заштићеног ауторским правима

Ви задржавате своја ауторска права над материјалом који дајете Википедији, било да је текст, било да је медиј. Ауторско право ни у ком случају и никада се не преноси на Википедију. Уколико то желите, касније га можете поново објавити и ставити под неку другу лиценцу. Међутим, не можете повући или променити лиценцу за копије материјала који сте поставили овде; те копије ће остати под истом лиценцом све док се не стекну услови да пређе у јавно власништво, када ваше ауторско право истиче (тренутно је то неколико деценија након смрти аутора).

Коришћење туђег материјала заштићеног ауторским правима

[уреди | уреди извор]

Према међународном договору, свако креативно дело заштићено је ауторским правима осим у случајима када је у јавном власништву или се аутор јасно одрекао ауторских права. Генерално гледано, Википедија мора да има дозволу за коришћење дела заштићених ауторским правима. Постоје одређене ситуације у којима се дело заштићено АП може легално користити без дозволе (види Википедија:Неслободан садржај за детаље у вези са тим како и када се може користити такав материјал). Међутим, наш је циљ да можемо да дистрибуирамо што више Википедијиног материјала, тако да су оригиналне слике и звучни снимци под лиценцама CC-BY-SA и ГФДЛ, или у јавном власништву далеко пожељније од материјала под поштеном употребном и сл.

Ако желите да укључите у Википедију неки материјал (медиј или текст) који сте нашли негде другде, а он не задовољава критеријуме за коришћење неслободног материјала, можете то учинити само уколико је тај материјал у јавном власништву или је доступан под условима који су компатибилни са лиценцом CC-BY-SA. Ако укључујете материјал под компатибилном лиценцом која захтева помињање аутора, морате га поменути на уобичајени начин. Такође, у највећем броју случаја, мораћете да прво проверите да ли је материјал под лиценцом која је компатибилна са Википедијином, или да ли је у јавном власништву. Ако оригинални извор публикације садржи изјаву аутора да се одриче ауторских права, или нешто друго што може потврдити да је материјал слободан, довољно је поставити линк ка томе у опису датотеке уколико је у питању неки медиј, или на страници за разговор чланка, уколико је у питању текст. Ако сте од носиоца ауторских права добили посебну дозволу да користите материјал заштићен ауторским правима под условима компатибилним са лиценцом CC-BY-SA, морате то да назначите (са релевантним информацијама о имену и датуму) и да то потврдите кроз један од уобичајених процеса. Детаљније информације о томе како се тражи дозвола од носиоца ауторских права и како се та дозвола поставља на Википедију као гаранција за коришћење дотичног материјала под компатибилном лиценцом са CC-BY-SA можете наћи у текстовима Википедија:Дозволе за објављивање и Википедија:Писмо вебмастерима.

Немојте НИКАДА користити материјал који крши ауторска права других. Такав поступак би могао да проузрокује правне проблеме пројекту и да озбиљно нанесе штету Википедијином угледу. Ако нисте сигурни, боље напишите сами текст, чиме ћете сами створити ново дело са ауторским правима које се може укључити у Википедију без апсолутно икаквих проблема.

Имајте на уму да закон о заштити ауторских права штити креативно изражавање идеја, али НЕ и саме идеје или информације. Стога је сасвим законито прочитати енциклопедијски чланак, или неки други рад, преформулисати концепт својим речима и тако прерађен, послати текст на Википедију, под јединим условом да не следите извор превише дословно. Ипак, било би врло неетички, иако потпуно легално, урадити тако нешто а не цитирати оригинал као референцу.


Линковање ка материјалима заштићеним ауторским правима

[уреди | уреди извор]

Пошто су сви скоро створени радови заштићени ауторским правима, скоро сваки чланак на википедији који наводи изворе има везе ка материјалу заштићеном ауторским правима. Није неопходно добити дозволу од аутора и/или носиоца ауторских права за постављање линка ка материјалу заштићеном ауторским правима, баш као што аутору књиге није потребна дозвола кад наводи туђе радове у библиографији свог рада. Стога, Википедија се не ограничава на линковање само ка слободним садржајима под лиценцом CC-BY-SA.

Међутим, ако имате основане сумње да веб страница до које води спољашња веза садржи материјал који крши ауторска права, немојте постављати везу ка том раду. Другим речима, немојте постављати линкове ка пиратским садржајима. Примери за пиратерију би били:

  • линк ка страници која садржи речи популарних песама без дозволе носиоца ауторских права тих песама.
  • линк ка снимцима на Јутјубу разних емисија, серија, филмова који су постављени без дозволе носиоца ауторских права тих емисија, серија и филмова.
  • линкови ка страницама са којих се могу преузети PDF датотеке књига без дозволе носиоца ауторских права.

Намерно и свесно упућивање других на сајтове који крше ауторска права у САД сматра се формом саучесништва у кршењу ауторских права (Intellectual Reserve v. Utah Lighthouse Ministry). Линковање ка сајтовима који илегално дистрибуирају туђ рад баца сенку на Википедију и њене уреднике. Међутим, статус интернет архива је у САД тренутно недовољно дефинисан. Тренутно је дозвољено да се линкује ка интернет архивама као нпр. Wayback Machine, веб сајт који хостује неизмењене архивиране копије веб страница снимљене у различитим временским моментима. У чланцима о неком веб сајту прихватљиво је укључити линк ка том веб сајту чак иако на том сајту постоје садржаји који вероватно крше ауторска права.

Контекст је такође врло битан; линк ка угледном сајту на ком се налази критика неког филма је сасвим у реду, чак иако се на њему приказују снимке из тог филма (такво коришћење снимака дистрибутери су или експлицитно одобрили или је дозвољено под поштеном употребом). Међутим, директан линк ка кадровима из филма уклања контекст, а самим тим и оправдање за дозвољено коришћење материјала или под поштеном употребом на том сајту.

Кршење ауторских права

[уреди | уреди извор]

Уредници који упорно шаљу материјал заштићен ауторским правима упркос опоменама, могу бити блокирани, у циљу спречавања даљих проблема.

Ако сумњате да неки материјал крши ауторска права, треба барем то да поменете на страници за разговор. Други онда могу испитати у чему је ствар и предузети одређене кораке уколико је то потребно. Понекад се ради о лажној узбуни. На пример, текст који се налази на још неком месту на интернету био је заправо ископиран са Википедије, те самим тим Википедија не крши никаква ауторска права.

Ако страница садржи материјал који крши АП, тај материјал или цела страница, уколико нема другог материјала који не крши АП, треба да се уклони. Више информација о томе наћи ћете на Википедија:Кршење ауторских права и Википедија:Проблеми с лиценцом

Смернице за слике и остале медијске датотеке

[уреди | уреди извор]

Слике, фотографије, видео и аудио снимци, као и текстови, такође могу имати заштићена ауторска права. Сматра се да су ауторска права било ког медија заштићена уколико он није јасно предат у јавно власништво. Носилац ауторских права над сликама, видео и звучним снимцима који се налазе на интернету мора их директно лиценцирати или овластити некога да то учини уместо њега. У неким случајима, смернице поштене употребе су довољне да се ти медији користе без обзира на лиценцирање; више информација о томе у Википедија:Неслободни садржаји.

Странице са описом слике морају да носе одговарајући шаблон који назначава законски статус одређене слике, како је то објашњено у Википедија:Шаблони за слике. Слике са погрешним шаблонима или без шаблона биће обрисане.

Важећи закон о ауторским правима

[уреди | уреди извор]

Фондација Викимедије стационирана је у САД и стога подлеже америчким законима о ауторском праву. Међутим, како је то истакао Џимбо Вејлс, суоснивач Википедије, уредници Википедије треба такође да поштују и законе о ауторском праву других држава, чак и ако те државе немају званичне односе по питању ауторских права са САД.[1]

Сажетак закона о ауторском праву ван САД, укључујући и смернице за одређивање статуса ауторских права материјала у САД, можете видети на страници Википедија:Ауторска права ван САД.

Радови федералне владе САД

[уреди | уреди извор]

Радови које су створили цивилни или војни службеници федералне владе САД у току своје службе налазе се у јавном власништву према статуту у САД (иако могу бити заштићени ауторским правима ван САД). Да би дело било у јавном власништву, није довољно да је службеник у време настанка дела радио за владу САД; такође је битно да је то дело настало као део његових радних обавеза (нпр. војник који је фотографисао сопственим фото-апаратом док је био на дужности у Ираку држи ауторска права над фотографијама које је том приликом направио, али та фотографија се такође може наћи и на веб страници његове јединице или може бити лиценцирана неком владином лиценцом).

Међутим, у ову категорију не спада буквално свако дело које је објавила америчка влада. Америчка влада може бити носилац ауторских права која су други пренели на њу: на пример, ауторска права дела која су створили људи које је америчка влада унајмила за неки специфичан посао (Амерички закон).

Слике и други медији са веб сајтова са екстензијама .mil и .gov могу бити из неке комерцијалне ризнице фотографија чији су власници неке друге особе. Стога није на одмет увек проверити обавештење о приватности или сигурности веб сајта, али ако желите да користите неку фотографију, морате написати писмо вебмастеру како бисте били сигурни да је дотична слика или медиј у јавном власништву.

Детаљније информације наћи ћете у Википедија:Јавно власништво#САД влада. Имајте на уму да иако влада САД не захтева заштиту ауторских права на своја дела, дела које су створили службеници других влада често имају заштићена ауторска права (на пример, Крунска ауторска права у Уједињеном Краљевству).

Радови државне владе САД

[уреди | уреди извор]

Такође, владе многих америчких држава или локалне владе не предају своје радове у јавно власништво те стога задржавају пуна ауторска права над својим делима. Молимо вас да увек проверите информацију о ауторским правима пре него што се одлучите да користите неко њихово дело.

Права и обавезе корисника материјала са Википедије

[уреди | уреди извор]

Једини садржај на Википедији због ког треба да контактирате Фондацију Викимедије јесу логотипови Википедије и Викимедије који су заштићене марке, и не могу се користити без претходне дозволе (представници медија треба да погледају Новинарску редакцију Викимедије.

Ако желите да користите други материјал Википедије на својим сајтовима или у својим књигама, чланцима, и другим публикацијама, можете то слободно учинити, уколико тај материјал није лиценциран као неслободан материјал и искључиво уз поштовање услова лиценце. Молимо вас да следите упутства која следе:

Коришћење текста

[уреди | уреди извор]

Ауторство — За редистрибуцију текста у било којој форми, морате поменути аутора било укључивањем а) хипервезе (где је то могуће) или URL-а странице чији текст користите б) хипервезе (где је то могуће) или URL-а ка алтернативној, стабилној онлајн копији која има слободан приступ, која задовољава услове лиценце, и на којој је наведен аутор на онај начин који је еквивалентан помињању на овом веб сајту, или в)списак свих аутора. (Свака листа аутора мора бити филтрирана како би се искључиле мале или нерелевантне измене). Ово правило се примењује на текстове написане на Википедији. Текстови са спољних извора могу имати додатне захтеве о ауторству дела, који би требало да буду наведени на насловној страни чланка или на његовој стр. за разговор. На пример, страница може имати налепницу или другу ознаку која наводи да је део или цео текст био првобитно објављен раније у некој другој публикацији. Када постоје тако видљиве ознаке, оне се морају преузети и пренети заједно са текстом.

Копилефт/Делити под истим условима — Ако мењате или додајете текст страници коју сте преузели, прерађени текст морате да дистрибуирате под лиценцом Ауторство-Делити под истим условима 3.0 Unported (CC BY-SA 3.0) или неком каснијом.

Назначите да је дело измењено — Ако сте модификовали или додали текст оригиналном тексту који сте преузели, наведите на јасан начин да је оригинално дело измењено. Ако преносите текст на неку вики, довољно је то навести у историји измена.

Обавештење о лиценци — Свака копија или модификована верзија коју дистрибуирате мора да има обавештење да је дело заштићено под лиценцом CC-BY-SA, као и хипервезу или URL или а) до текста лиценце б) или до копије лиценце. За ту сврху, можете користити следећи URL: http://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/deed.sr

За детаљније информације, молимо вас да погледате интегрални текст лиценце CC-BY-SA (на енглеском).

Додатне слободе у коришћењу текста под ГНУ-овом лиценцом за слободну документацију

[уреди | уреди извор]

Због компатибилности, свака страница која не укључује текст доступан искључиво под лиценцом CC-BY-SA или неком другом њој компатибилном лиценцом, такође је доступан под условима Лиценце ГНУ-ове слободне документације. Да бисте утврдили да ли је текст доступан под ГФДЛ, погледајте дно странце, историју странице, и страницу за разговор где је могуће да је назначен садржај који није доступан под условима ГФДЛ.

Сви текстови који су објављени пре 15. јуна 2009. године на Википедији, објављени су под условима ГФДЛ, па тако такође можете употребити историју измена како бисте преузели садржај који је унет пре тог датума и на тај начин осигурали компатибилност.

Коришћење нетекстуалних медија

[уреди | уреди извор]

Ако није другачије назначено, нетекстуални садржаји су доступни под различитим слободним лиценцама које су у складу са Политиком лиценцирања Викимедијине Фондације. Молимо вас погледајте страницу за опис медија који желите да преузмете како бисте видели под којом је тачно лиценцом и условима могуће његово преузимање с Википедије.

Неслободан материјал и посебни услови

[уреди | уреди извор]

Википедијини чланци такође могу да укључују цитате, слике и друге медије лиценциране доктрином „поштене употребе“ према америчком закону о ауторским правима и у складу са нашим Смерницама за неслободне садржаје. На Википедији, порекло таквог материјала под „поштеном употребом“ треба да буде идентификовано спољним линком на за то одређен начин (на страници за опис слике или у историји странице, већ како највише одговара; цитати морају бити означени наводницима или шаблоном и у складу са Википедијиним Стилским приручником. На овај начин, ван Википедије, употреба материјала под „поштеном употребом“ преузета са Википедије је ограничена. Поштена употреба не спада под лиценце -{CC-BY-SA-} или ГФДЛ, већ се регулише законима и прописима земље из које је материјал преузет.

Пре 15. јуна 2009, Википедија је дозвољавала текстове под лиценцама које су биле компатибилне са ГФДЛ, али су истовремено имале и неке додатне услове који се нису постављали за оригиналне текстове са Википедије (као нпр. текстови са насловне и последње странице, итд.). Међутим, такви материјали могли су бити постављени само уколико би се првобитни носиоци ауторских права одрекли тих посебних услова; на тај начин, не би представљали никакав додатни проблем за преузимање материјала.

Ако сте власник садржаја постављеног на Википедију без ваше дозволе

[уреди | уреди извор]

Ако сте власник садржаја постављеног на Википедију без ваше дозволе, можете захтевати да се страница одмах обрише са Википедије. То можете урадити на неколико начина:

  • Најбржи начин да то урадите јесте да затражите брисање чланка на Администраторској табли,
  • Можете сами да уклоните садржај странице и да га замените шаблоном {{Кршење лиценце|url=http://www.primerwebsajta.com}}, али текст ће остати на тај начин у историји странице све док је неки администратор не обрише.
  • Ако бисте више волели да то решите приватним путем, можете нам се обратити и путем е-поште. Не заборавите да ову е-пошту прегледају добровољци, тако да можда нећете добити одговор истог дана.
  • Такође се можете обратити и службенику задуженом за кршење АП, како бисте могли захтевати перманентно уклањање тог материјала (ова опција може да потраје и до недељу дана).

У сваком случају, увек ће бити потребно да поднесете доказ да је текст заиста ваш. То би нпр. могао да буде URL странице Википедије на ком се налази текст за који сматрате да је нелегално копиран, као и URL странице вашег сајта или библиографска референца са бројем страница одакле тврдите да је садржај био ископиран.

С друге стране, уколико сте уредник Википедије и на интернету наиђете на сајт који је прекопирао текст са Википедије без поштовања лиценце, молимо вас да следите упутства са странице Википедија:Стандардно писмо поводом непоштовања ГЛСД.