Противио се смртној казни а подржавао је право на абортус. Написао је неколико значајних већинских мишљења, између осталих у предметима Бејкер против Кара, који је успоставио принцип „једна особа, један глас“ и Њујорк тајмс против Саливена, где је успостављен принцип да мора постојати „стварна злоба“ у извештавању медија о „јавним личностима“ да би се могла поднети тужба због клевете. Због своје способности да обликује широк спектар мишљења, и да преговара и придобија гласове других судија сматран је једним од најутицајнијих судија Врховног суда. Конзервативни судија Антонин Скалија назвао је Бренана „вероватно најутицајнијим судијом ХХ века“.[3]
Њу Џерзи (САД)
