Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Географија Словеније

С Википедије, слободне енциклопедије

Словенија је држава у централној Европи која излази на Средоземно море али на њену територију залазе и Алпи. Алпи доминирају северним делом државе на граници са Аустријом. Граничи се са Аустријом, Италијом, Хрватском и Мађарском. Словеначка Јадранска обала има дужину од 43 километара, од границе са Хрватском и Италијом. Део јужно од реке Саве географски припада Балканском полуострву.

У Панонском делу, на истоку и североистоку, према Хрватској и Мађарској граници, предео је претежно низијски, али свеокупно Словенија је планинска држава, где око 90% чине планине изнад 200 метара.

Географија Словеније на карти Словеније
ЉУБЉАНА
ЉУБЉАНА
Крањ
Крањ
Цеље
Цеље
Велење
Велење
Кршко
Кршко
Ново Место
Ново Место
Марибор
Марибор
Мурска Собота
Мурска Собота
Блед
Блед
Бохињска Бистрица
Бохињска Бистрица
Јесенице
Јесенице
Нова Горица
Нова Горица
Постојна
Постојна
Копар
Копар
Изола
Изола

Словенија је Централно Европска, Алпска, и Јадранска (Средоземна) држава.

Географске координате

[уреди | уреди извор]

Крајње тачке државе су :

Север: 46° 52` N ;
Југ: 45° 23` N ;
Исток: 46° 28` E ;
Запад: 46° 17` E

Највећа удаљеност између најсеверније и најјужније тачке је 164 километара, а од истока ка западу 248 километара.

Површина

[уреди | уреди извор]

Површина (укупно): 20 273 километара квадратна.

Копнене границе:

  • Укупно: 1 086 километара;
  • Граничне државе: Аустриа 330 километара, Хрватска 455, Италија 199 километара, Мађарска 102 километара;
  • Дужина морске обале: око 43 километара.

Градови који излазе на море у Словенији су: Копер, Изола, Порторож и Пиран.

Клима Словеније полази од медитеранске климе на обали Јадрана, ка континенталној клими са топлим летима и хладним зимама.

Рељеф иде од обала на западу, ка Алпима ка Италији и Аустрији, све до помешаног планинског и низијског рељефа на истоку. Словенија има једно природно острво, Бледско острво Бледском језеру на северозападу земље.

Алпску цјенину одликују планински масиви Јулијских и Камнишко-савињских Алпа и Караванки. Рељеф области Горењске је условљен тим планинским масивима и долином ријеке Саве. Значајне водене површине алпског дијела Словеније су ријеке Сава, Кокра, Соча и Савиња и језера Бледско и Бохињско, као и ријеке Пољанска и Селшка Сора у предалпској цјелини.


Највише и најниже тачке

  • Најнижа тачка је Јадранско море на 0 метара надморске висине
  • Највиша тачка је Триглав са висином од 2 864 метра.

Природни ресурси

[уреди | уреди извор]

Шуме, мало угља, камен, цинк...