Грег Л. Семенза
| Грег Л. Семенза | |
|---|---|
_(cropped).jpg) Грег Л. Семенза | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. јул 1956. |
| Место рођења | Њујорк, Њујорк, САД |
| Држављанство | САД |
| Образовање | Универзитет Харвард, Кембриџ, Масачусетс; Универзитет Пенсилванија, Филаделфија (докторат 1984) |
| Научни рад | |
| Институција | Универзитет Џонс Хопкинс, Балтимор, Мериленд |
| Награде | Нобелова награда за физиологију и медицину (2019) |
Грег Л. Семенза (енгл. Gregg L. Semenza; Њујорк, 12. јул 1956) амерички је лекар, медицински истраживач и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. за истраживање о томе како ћелије осећају промене доступног кисеоника и како се прилагођавају на њих.[1]
Награду је поделио с Питером Џ. Ратклифом (енгл. Peter J. Ratcliffe) и Вилијамом Келином Млађим (енгл. William G. Kaelin Jr).[2]
Живот и каријера
[уреди | уреди извор]Грег Л. Семенза је рођен у Њујорку 12. јула 1956. године.[3] Високошколско образовање је стекао на Универзитету Харвард у Кембриџу, у савезној држави Масачусетс.
Докторске студије је наставио на Универзитету Пенсилванија у Филаделфији, где је и докторирао 1984. године.
По завршетку педијатријске обуке, почео је да ради на Универзитету Џонс Хопкинс у Балтимору, у Мериленду, где је и даље запослен.[1]
Истраживања и откриће
[уреди | уреди извор]Иако се вековима разумела важност кисеоника, дуго није било познато како се ћелије прилагођавају променама нивоа истог. Почетком 1990-их, Грег Л. Семенза почео је да проучава како се ћелије прилагођавају променама нивоа кисеоника и тиме поставио темеље даљег истраживања.[4]
Истраживање и рад и Грег Л. Семензе ускладили су се с радом Вилијама Келина Млађег и Питера Џ. Ратклифа, те су заједно открили како ћелије могу да осете променљиву доступност кисеоника и да се њој прилагоде.
Током 1990-их, идентификовали су молекуларну машинерију која регулише активност гена као одговор на различите нивое кисеоника.[4]
Нобелова награда
[уреди | уреди извор]Шведска краљевска академија наука за добитнике Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. године прогласила је Вилијама Келина Млађег, Грега Л. Семенза и Питера Џ. Ратклифа за истраживање о томе како ћелије осећају промену доступног кисеоника и како се њој прилагођавају. Ово истраживање изузетно је важно за борбу против рака, анемија и многих других болести.[1][5]
Значај открића
[уреди | уреди извор]Саопштење шведског института у образложењу доделе награде:
„Основни значај кисеоника познат је вековима, али процес прилагођавања ћелија променама нивоа кисеоника дуго је остао мистерија. Овогодишња Нобелова награда награђује рад који је открио молекуларне механизме који су укључени у прилагођавање ћелија на променљиво снабдевање кисеоником у телу”.[2]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Грег Л. Семенза је у браку са Лором Каш-Семенза, с којом се упознао на Универзитету Џонс Хопкинс.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Gregg L. Semenza”. Nobelprize.org. Приступљено 18. 10. 2020.
- ^ а б Milan, Milošević. „Nobelova nagrada za medicinu (2019)”. svet nauke. Приступљено 18. 10. 2020.
- ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2019”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24.
- ^ а б „Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 2019.”. Recipe-cpsa.com. Приступљено 18. 10. 2020.[мртва веза]
- ^ „Nobel za novu šansu za lečenje anemije”. BBC NEWS. Приступљено 18. 10. 2020.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Остале | |
