Ерланген
Ерланген Erlangen | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Немачка |
Савезна држава | Баварска |
Становништво | |
Становништво | |
— | 104.980[1] |
— густина | 1.366 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 49° 35′ 47″ С; 11° 00′ 16″ И / 49.59636° С; 11.00431° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 280 m |
Површина | 76,8 km2 |
Положај општине у округу | |
Остали подаци | |
Градоначелник | Флоријан Јаник (СПД) |
Поштански број | 91052, 91053, 91054, 91055, 91056, 91057, 91058, 91001 |
Позивни број | 09131, 0911, 09135, 09132 |
Регистарска ознака | ER |
Веб-сајт | |
www.erlangen.de |
Ерланген (нем. Erlangen) град је у њемачкој савезној држави Баварској. Град има око 103.000 становника. Ерланген чини унију са градским подручјима Нирнберга и Фирта, која се назива Метрополитенска регија Нирнберг.
Данас град је познат по Универзитету Фридрих Александер, концерну електронске индустрије Сименс АГ, као и медицинским институцијама (22 универзитетске клинике). Град има стратегију да Ерланген учини главним немачким центром за медицинска истраживања и производњу медицинске опреме.
Снажан печат у историји града су оставили хугеноти, који су се овде населили када су протерани из Француске после 1685.
Историја
[уреди | уреди извор]Први помени града Ерланген као „вила ерлангон“ потиче из године 1002. 1361. године било је село продано цару Карлу IV. У близини овог села након три године био је основан град које је добио 1374. године ковницу властитог новца. 1389. године су му потврђене градске привилегије. После припадања разним кнезовима 1810. године град је подпао под Баварско краљевство скупа са кнежевином Бајерут.
За време припадности кнежевини Бајерут дошле су у Ерланген прве избеглице из Француске. 1724. године гроф Бајерут је у резиденцијалном граду Бајеруту основао универзитет који је 1743. године премештен у Ерланген, а касније је назван Фридрих-Александров универзитет.
Већ 1818. године град је добио самосталну управу. 1844. године град је по први пут прикључен на железницу захваљујући Лудвиг- Сид- Норд- бану између Нирнберга и Бамберга. Том приликом изграђен је први баворски железнички тунел „Бургбергтунел“
Други светски рат град је Ерланген прошао без учешћа и 16. априла 1945. године се регионални командант немачких армија Вернер Лорнеберг без борбе се предао америчкој армији и исти дан је изгубио живот. Остаје нејасно дали су га убили војници или је извршио самоубиство након капитулације. По њему је један Трг у Ерлангену добио име „Лорлебергплац“.
Географски и демографски подаци
[уреди | уреди извор]Општина се налази на надморској висини од 280 метара. Површина општине износи 76,8 km². У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 104.980 становника. Просјечна густина становништва износи 1.366 становника/km². Посједује регионалну шифру (AGS) 9562000, NUTS (DE252) и LOCODE (DE ERL) код.
Међународна сарадња
[уреди | уреди извор]Мјесто | Држава | Врста сарадње | Од |
---|---|---|---|
Ричмонд | САД | контакт | 1998. |
Ешилструна | Шведска | партнерство | 1961. |
Бешикташ | Турска | партнерство | 2003. |
Владимир | Русија | партнерство | 1987. |
Сан Карлос | Никарагва | партнерство | 1990. |
Венцоне | Италија | контакт | 1976. |
Шенџен | Кина | партнерство | 1997. |
Стоук на Тренту | Уједињено Краљевство | партнерство | 1989. |
Рен | Француска | партнерство | 1964. |
Умхаузен | Аустрија | партнерство | 2006. |
Кумијана | Италија | пријатељство | 2000. |
Извор[2] |
Види још
[уреди | уреди извор]- Ерлангенски рукопис – збирка старих српско-хрватских народних песама, састављена 1720, а објављена 1925.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
- ^ „Савјет општина и региона Европе – Преглед међуопштинске сарадње”. Приступљено 30. 6. 2010.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични сајт општине (језик: немачки)
- Њем. Савезни завод за статистику (језик: немачки)
- Стална конференција градова и општина (језик: немачки)
- -{KommOn} — Информациони систем градова, општина и округа. (језик: немачки)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Илустровани градски водич Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2009)