Животни стил

Животни стил социолошки је концепт који се односи на то како су оријентисани интереси, мишљења и понашања појединца, групе или културе. Иако порекло животног стила датира још из времена Аристотела, сматра се да га је увео аустроугарски психолог Алфред Адлер 1910- их, за „основни карактер особе утврђен у раном детињству“ или у ширем смислу за „начин или стил живљења”, а дефинисао га као „систем правила понашања које су развили појединци да би постигли своје циљеве у живот“.  Касније, концепт је попримио шири смисао „начина или стила живљења“.

Опште информације

Животни стил је комбинација опипљивих детерминанти ─ посебно везаних за демографске варијабле, на пример појединца – и нематеријалних, психолошких аспеката појединца као што су личне вредности, преференције и тачке гледишта. Рурална средина има другачији стил живота у поређењу са метрополом.Локација се разликује чак и унутар урбане средине, па тако природа насеља у коме човек живи утиче на скуп животних стилова које има, због различитог степена прилива и близине природног и културног окружења. На пример, у областима близу мора може бити присутна култура или начин живота који се односи на сурфовање.

Стил живота се не односи толико на смисао одређеног погледа на свет нити обухвата тоталитет идеологије субјекта ─ иако је то понекад значење које се даје изразу (када се протеже на укупност култура и уметност), ​ већ је то повезано са њиховим идентитетом, идиосинкразијом и карактером — националним, регионалним, генерацијским, класним, субкултуралним, итд.— и њиховим понашањем, окружењем и навикама, као што су посао, слободно време, секс, храна, одећа, између осталог.  Имати специфичан начин живота подразумева свестан или несвесан избор између система понашања и других облика живота.

Здрав животни стил

Кретање и вежбање су важан елемент здравог животног стила

У превенцији и лечењу такозваних цивилизацијских болести, стил живота или његова промена у здрави начин живота показао се као можда и најважнија мера. Она укључује:

• унос масти и шећера прилагођен стварној људској исхрани, уз исхрана богату влакнима. Здрава исхрана углавном укључује: хлеб од целог зрна, овсене пахуљице, свеже воће и сирово поврће, које би требало да чине велики део укупног уноса хране, док месо, месне прерађевине, путер, маргарин и пуномасни сир треба конзумирати умерено.
• кретање и вежбање на свежем ваздуху најмање 1 сат дневно
• забрану пушење
• редукцију вишка килограма, које би требало поступно смањити трајном променом у начину исхране исхране и кроз физичу активност,
• избегавање трајног стреса, као што су дуга путовања аутомобилом, или интерперсоналне сукобе,
• конзумирање алкохола треба ограничити на 10 г чистог алкохола дневно

Са становишта епидемиолога, нема сумње да здрави стил живота утичу на просечан животни век или учесталост болести, на пример, пушење или прекомерна телесна тежина.

Литература

• Adorno, Th., "Culture Industry Reconsidered," in Adorno (1991).
• Adorno, The Culture Industry - Selected essays on mass culture, Routledge, London, 1991.
• Amaturo E., Palumbo M., Classi sociali. Stili di vita, coscienza e conflitto di classe. Problemi metodologici, Ecig, Genova, 1990.
• Ansbacher, H. L. (1967). „Life style: A historical and systematic review”. Journal of Individual Psychology. 23 (2): 191—212. PMID 4864677. 
• Bell D., Hollows J., Historicizing lifestyle. Mediating taste, consumption and identity from the 1900s to 1970s, Asghate, Aldershot-Burlington, 2006.
• Bénédicte Châtel (Auteur), Jean-Luc Dubois (Auteur), Bernard Perret (Auteur), Justice et Paix-France (Auteur), François Maupu (Postface), Notre mode de vie est-il durable ? : Nouvel horizon de la responsabilité, Karthala Éditions, 2005
• Bernstein, J. M. (1991) "Introduction," in Adorno (1991)
• Berzano L., Genova C., Lifestyles and Subcultures. History and a New Perspective, Routledge, London, 2015.
• Burkle, F. M. (2004)
• Calvi G. (a cura di), Indagine sociale italiana. Rapporto 1986, Franco Angeli, Milano, 1987.
• Calvi G. (a cura di), Signori si cambia. Rapporto Eurisko sull'evoluzione dei consumi e degli stili di vita, Bridge, Milano, 1993.
• Calvi G., Valori e stili di vita degli italiani, Isedi, Milano, 1977.
• Cathelat B., Les styles de vie des Français 1978–1998, Stanké, Parigi, 1977.
• Cathelat B., Socio-Styles-Système. Les "styles de vie". Théorie, méthodes, applications, Les éditions d'organisation, Parigi, 1990.
• Cathelat B., Styles de vie, Les éditions d'organisation, pàgiri, 1985.
• Chaney D., Lifestyles, Routledge, Londra, 1996.
• Fabris G., Mortara V., Le otto Italie. Dinamica e frammentazione della società italiana, Mondadori, Milano, 1986.
• Faggiano M. P., Stile di vita e partecipazione sociale giovanile. Il circolo virtuoso teoria-ricerca-teoria, Franco Angeli, Milano, 2007.
• Gonzalez Moro V., Los estilos de vida y la cultura cotidiana. Un modelo de investigacion, Baroja, [San Sebastian, 1990].
• Kahle L., Attitude and social adaption. A person-situation interaction approach, Pergamon, Oxford, 1984.
• Kahle L., Social values and social change. Adaptation to life in America, Praeger, Santa Barbara, 1983.
• Leone S., Stili di vita. Un approccio multidimensionale, Aracne, Roma, 2005.
• Mitchell A., Consumer values. A tipology, Values and lifestyles program, SRI International, Stanford, 1978.
• Mitchell A., Life ways and life styles, Business intelligence program, SRI International, Stanford, 1973.
• Mitchell A., The nine American lifestyles. Who we are and where we're going, Macmillan, New York, 1983.
• Mitchell A., Ways of life, Values and lifestyles program, SRI International, Stanford, 1982.
• Negre Rigol P., El ocio y las edades. Estilo de vida y oferta lúdica, Hacer, Barcelona, 1993.
• Parenti F., Pagani P. L., Lo stile di vita. Come imparare a conoscere sé stessi e gli altri, De Agostini, Novara, 1987.
• Patterson M. Consumption and Everyday Life, 2006
• Ragone G., Consumi e stili di vita in Italia, Guida, Napoli, 1985.
• Ramos Soler I., El estilo de vida de los mayores y la publicidad, La Caixa, Barcelona, [2007].
• Rokeach M., Beliefs, attitudes and values, Jossey-Bass, San Francisco, 1968.
• Rokeach M., The nature of human values, Free Press, New York, 1973.
• Shields R., Lifestyle shopping. The subject of consumption, Routledge, Londra, 1992.
• Shulman B. H., Mosak H. H., Manual for life style assessment, Accelerated Development, Muncie, 1988 (trad. it. Manuale per l'analisi dello stile di vita, Franco Angeli, Milano, 2008).
• Sobel M. E., Lifestyle and social structure. Concepts, definitions and analyses, Academic Press, New York, 1981.
• Soldevilla Pérez C., Estilo de vida. Hacia una teoría psicosocial de la acción, Entimema, Madrid, 1998.
• Valette-Florence P., Les styles de vie. Bilan critique et perspectives. Du mythe à la réalité, Nathan, Parigi, 1994.
• Valette-Florence P., Les styles de vie. Fondements, méthodes et applications, Economica, Parigi, 1989.
• Valette-Florence P., Jolibert A., Life-styles and consumption patterns, Publications de recherche du CERAG, École supériore des affaires de Grenoble, 1988.
• Veal, A.J. (1993). „The concept of lifestyle: A review”. Leisure Studies. 12 (4): 233—252. doi:10.1080/02614369300390231. 
• Vergati S., Stili di vita e gruppi sociali, Euroma, Roma, 1996.
• Walters G. D., Beyond behavior. Construction of an overarching psychological theory of lifestyles, Praeger, Westport, 2000.
• Wells W. (a cura di), Life-style and psycographics, American marketing association, Chicago, 1974.
• Шаблон:Cit e journal,.
• Yankelovich D., Meer D., Rediscovering market segmentation, in "Harvard Business Review", 2006, febbraio, pp. 1–10.