Запорошка област
 | Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
| Запорошка област | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Украјина |
| Админ. центар | Запорожје |
| Највећи град | Запорожје, Бердјанск |
| Службени језик | украјински, руски |
| Гувернер | Григориј Самардак |
| Површина | 27.180 km2 |
| Становништво | 2012. |
| — број ст. | 1.791.700 |
| — густина ст. | 65,92 ст./km2 |
| — ISO 3166-2 | UA-23 |
| Поштански број | 69-72ххх |
| Позивни број | +380 61 |
| Званични веб-сајт | |
Запорошка област (укр. Запорізька область), позната и по називу Запорожје (укр. Запоріжжя), област је на југу Украјине. Административни центар области је град Запорожје. Ова област је један од индустријских и пољопривредних центара Украјине.
Географија
[уреди | уреди извор]Површина ове области је 27.200 km², а број становника је 1,9 милиона, што је чини деветом облашћу по броју становника у Украјини.
Историја
[уреди | уреди извор]
Запорошка област је образована 10. јануара 1939. године као део Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике. После пада Кијевске Русије, ова територија је потпала под власт Златне хорде. Степе око реке Дњепар су у више наврата биле део Кримског каната, државе Кримских Татара.
Од 15. века до 18. века ова област је била део војне државе украјинских козака која се звала Запорошка Сеч.
Након почетка Руско-украјинског рата 2022. године, велики део Запорошке области нашао се под војном окупацијом руских снага. Од 23. до 27. септембра 2022. године, одржан је референдум о присаједињењу ове области Руској Федерацији.[1]
Образовање
[уреди | уреди извор]271.400 ученика похађа образовање у 690 државних основних школа. Постоји 325 средњих школа, од којих је 193 руских. Бугарски, чешки и грчки су веома популарни језици у овој области. Више образовање се састоји од медицинског и техничког универзитета, као и од Инжењерске академије. Град Запорожје је један од највећих центара за образовање странаца у Украјини.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Националност[2] | 1989. | 2001. | Матерњи језик[3] | 1989. | 2001. |
| Украјинци | 63,1% | 70,8% | Украјински језик | 49,3% | 50,2% |
| Руси | 32,0% | 24,7% | Руски језик | 48,8% | 48,2% |
| Бугари | 1,7% | 1,4% | остали језици | 1,9% | 1,6% |
| Белоруси | 0,9% | 0,7% | |||
| Јермени | 0,1% | 0,3% | |||
| Татари | 0,3% | 0,3% | |||
| Јевреји | 0,7% | 0,2% | |||
| Грузини | 0,04% | 0,2% |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „В Запорожье объявили результаты референдума о вхождении в состав РФ”. ura.news. Приступљено 2022-09-30.
- ^ National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
- ^ Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Запорошка област (језик: украјински)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
.svg){kind=small}
