Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Иљушин

С Википедије, слободне енциклопедије
Иљушин (рус. Авиационный комплекс имени С. В. Ильюшина)
Развој и производња
ДелатностАеронаутика, војна индустрија, ваздухопловство
Основано13. јануар 1933. године
Москва, Русија
ОснивачиСергеј Владимирович Иљушин
СедиштеМосква
ПроизводиВојне и цивилне авионе
Број запослених
око 12 000
Веб-сајтwww.ilyushin.org

Иљушин (рус. Авиационный комплекс имени С. В. Ильюшина) је руски конструкциони биро и произвођач авиона који је основао Сергеј Владимирович Иљушин.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Потпредседник Комесаријата тешке индустрије СССР и шеф ваздухопловне индустрије П. И. Баранов је 13. јануара 1933. године, при фабрици No 39 формирао „Централни Конструкциони Биро (ЦКБ)“ за пројектовање и производњу лаких авиона. Према руководиоцу бироа добио је прво незванично назив С. В. Иљушин, а након његовог пензионисања и смрти цео тај комплекс је према њему добио назив рус. Авиационный комплекс имени С. В. Ильюшина.

Већ 1935. године, из овог бироа излази двомоторни бомбардер са радном ознаком ЦКБ-26 с следеће године његова побољшана варијанта ЦКБ-30, који након пуштања у производњу добио војну ознаку ДБ-3. Овај авион је у августу месецу 1936. године предат на употребу Црвеној армији и са њим је 1938. и 1939. године, оборен први светски рекорд који је приписан совјетској авијацији. Серијска производња овог авиона почиње 1937. године. Цивилна верзија овог авиона добила је назив „Москва“ и са њим су за то време обављени изванредни летови на релацији Москва - Далеки исток и у Северну Америку.

Од 1935. године, па надаље овај тим пројектује авион за противтенковску борбу, за уништавање војних објеката иопреме и живу силу непријатеља. Авион је носио ознаку ЦКБ-55 или оклопни јуришник БШ-2. Испитивање авиона је почело 2. октобра 1939. године, а производња уочи самог рата. Када је донета одлука о преименовању авиона (према имену главног конструктора) ЦКБ-55 је добио ознаку Ил-2 а бомбардер ДБ-3 (ЦКБ-26/30), носи ознаку Ил-4. Оба авиона су ушла у историју, Ил-4 као први савезнички авион који је бомбардовао Берлин, а Ил-2 авион који је произведен у јако великом броју примерака око 36 000 примерака и постао родоначелник новог вида авијације „јуришне авијације“, авион се прославио под надимком „летећи тенк“. Може се слободно рећи да је авион Ил-2 био ефикасно оружје које је постала препрека за спровођење Блицкрига.

За време рата, ОКБ Иљушин и фабрика се дислоцирани у Кујбишев (Самара), а после рата биро се поново враћа у Москву и ради на пројекту првог совјетског транспортног/путничког авиона Ил-12. На бази овог авиона развија се нови путнички авион Ил-14 са вишим перформансама од свог претходника. Ово уједно и постаје постепена преоријентација на путнички и транспортни програм комплетног Завода. Први четворомоторни бамбардер на млазни погон Ил-22 је дело конструктора и запослених у Заводу Иљушин.

У току свог пословања, ова фирма је развила и произвела веома успешне авионе, овде се наводе само најзначајнији: јуришници Ил-2, Ил-10, Ил-102; бомбардери Ил-4, Ил-28, Ил-38; путнички Ил-14, Ил-18, Ил-62, Ил-86 и Ил-96; и транспортни авиони Ил-12, Ил-76, Ил-96Т и Ил-114Т.

Структура пословног система Иљушин

[уреди | уреди извор]

Авиационный комплекс имени С. В. Ильюшина (Пословни систем Иљушин) има следећу структуру:

  • Конструкциони биро авиона седиште: Москва,
  • Прототипска производња седиште: Москва,
  • Филијала - Опитни центар седиште: аеродром Жуковски Московска област,
  • Центар за обуку кадрова седиште: Московска област-округ Дмитров,
  • Центар за ремонт транспортних авиона седиште: Новгород,
  • Представништво седиште: Ташкент, Узбегистан,
  • Филијала Иљушина седиште: Вороњеж,
  • Филијала Иљушина седиште: Уљановск и
  • Огранак Иљушина седиште: Рјазан-град

По одлуци руске владе Авиациони комплекс Иљушин је 2006. године интегрисан у нову "Уједињену авио-производну корпорацију".

Назив авиона НАТО ознака Година Намена авиона
ДБ-3 - 1936. тешки бомбардер
Иљушин Ил-1 - 1943. тешки ловац
Иљушин Ил-2 Bark 1940. јуришни бомбардер
Иљушин Ил-4 Bob 1939. тешки бомбардер
Иљушин Ил-6 - 1943. бомбардер дугог домета
Иљушин Ил-8 - 1943. тешки бомбардер
Иљушин Ил-10 Beast 1944. јуришни бомбардер
Иљушин Ил-12 Coach 1945. средње линијски путнички авион
Иљушин Ил-14 Crate 1950. средње линијски путнички авион
Иљушин Ил-16 - 1945. јуришни бомбардер
Иљушин Ил-18с Аш73 Clam 1946. дуго линијски путнички авион (са клипним моторима)
Иљушин Ил-18 Coot 1957. дуго линијски путнички авион (са турбоелисним моторима)
Иљушин Ил-20 - 1948. јуришни бомбардер (експериментални)
Иљушин Ил-20 Coot-A 1968. авион за против електронско ратовање
Иљушин Ил-22 - 1947. тактички бомбардер
Иљушин Ил-24 - 1983. извиђач
Иљушин Ил-28 Beagle / Mascot 1948. тактички бомбардер
Иљушин Ил-30 - 1949. тактички бомбардер
Иљушин Ил-32 - 1948. десантна једрилица
Иљушин Ил-38 May 1961. против подморнички патролни авион
Иљушин Ил-40 Brawny 1953. јуришни бомбардер
Иљушин Ил-42 - 1967. јуришни бомбардер
Иљушин Ил-46 - 1952. тактички бомбардер
Иљушин Ил-54 Blowlamp 1955. средњи бомбардер
Иљушин Ил-62 Classic 1963/1969. дуго линијски путнички авион (са турбомлазним моторима)
Иљушин Ил-76 Candid 1971/1978/1981/1982/1995/2006. средњи линијски транспортни/путнички авион
Иљушин Ил-78 Midas 1983. авио танкер
Иљушин Ил-80 Maxdome 1992. летеће командно место
Иљушин Ил-82 - 1989. летеће командно место
Иљушин Ил-86 Camber 1976. средњи линијски путнички авион
Иљушин Ил-87 Camber 1992. летеће командно место
Иљушин Ил-96 - 1988/1993/1997/2005. дуго линијски широко трупни путнички авион
Иљушин Ил-102 - 1982. тешки бомбардер
Иљушин Ил-103 - 1994. лаки туристичко/путнички/тренажни авион
Иљушин Ил-114 - 1990/1996/1999. транспортни/путнички авион за кратко линијски саобраћај
Ил- 214 - 2017. (План) транспортни/путнички авион за кратко линијски саобраћај

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Kramer, Andrew E. (2006). Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger (на језику: (језик: енглески)). NY: The New York Times. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; и Sergey (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (језик: енглески)). London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955. (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (језик: енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • „Zvanični sajt Iljušina:” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.ilyushin.org. Архивирано из оригинала 01. 09. 2010. г. Приступљено 30. 10. 2010. 
  • „Alfavitniji katalog I” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 30. 10. 2010. 
  • „Недолгии век Ил-96-300” (на језику: (језик: руски)). www.rbcdaily.ru. Архивирано из оригинала 08. 09. 2012. г. Приступљено 4. 11. 2010. 
  • „Ilyushin Finance Co.” (на језику: (језик: руски), (језик: енглески) и (језик: шпански)). www.ifc-leasing.com. Архивирано из оригинала 20. 10. 2010. г. Приступљено 4. 11. 2010. 
  • „Sergej Vladimirovich Ilyushin 1894-1977.” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Архивирано из оригинала 20. 04. 2011. г. Приступљено 04. 11. 2010. 
  • „Ilyushin Aviation Complex OJSC” (на језику: (језик: енглески)). www.globalsecurity.org. Приступљено 22. 11. 2010. 
  • „Ilyushin” (на језику: (језик: енглески)). www.economypoint.org. Архивирано из оригинала 05. 12. 2010. г. Приступљено 24. 11. 2010.