Кула Град
Кула Град | |
|---|---|
.jpg) Зворничка тврђава на Ђурђевом граду | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Зворник |
| Становништво | |
| — 2013. |  598 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 22′ 12″ С; 19° 05′ 23″ И / 44.3701° С; 19.0896° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 407 m |
  Кула Град Кула Град на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 056[1] |
Кула Град је насељено место у граду Зворник, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. године који је на територији Републике Српске спровео Републички завод за статистику, у овом месту живело је 598 становника.[2]
О месту
[уреди | уреди извор]Насељено место Кула Град обухвата средњовековно насеље и његову ближу околину, а налази се поред данашњег Зворника. Са центром града повезано је асфалтним путем у дужини од 7 километара, као и пешачком стазом дугом око 1.7 километар, преко насеља Баир. У непосредној близини налази се река Дрина која представља природну границу са Србијом.[3]
Према подацима Савезног завода за статистику, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, у другој половини XX ово место су углавном насељавали припадници муслиманске етничке заједнице.[4]
Становништво
[уреди | уреди извор]| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани [а] | 1.118 (99,82%) | 690 (99,56%) | 617 (99,19%) |
| Срби | 0 | 0 | 4 (0,64%) |
| Југословени | 0 | 2 (0,28%) | 0 |
| Хрвати | 1 (0,08%) | 0 | 0 |
| остали и непознато | 1 (0,08%) | 1 (0,14%) | 1 (0,16%) |
| Укупно | 1.120 | 693 | 622 |
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 388 | |
| 1953. | 423 | |
| 1961. | 543 | |
| 1971. | 622 | |
| 1981. | 693 | |
| 1991. | 1.120 | |
| 2013. | 598 | |
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Ђурђев град
[уреди | уреди извор].jpg)
Према једној од легенди, настанак насељеног места кула град везује се за крај XIII, односно почетак XIV века и сматра се да су камено утврђење подигли босански и мађарски феудалци. Други наводи говоре о томе да је тврђаву саградила Јерина, жена деспота Ђурђа Бранковића. Према тој теорији, на подизању овог града радили су робови, који су камен довлачили из каменолома удаљеног од Зворника око 12 километара. За време Турске, а касније и Аустроугарске владавине, тврђава је додатно проширена, па је данас сведок различитих историјских периода. Град чине три међусобно повезана дела. Доњи град, који се налази поред магистралног пута Зворник-Сарајево, зворничани су прозвали „Градска капија“, јер се по подизању тврђаве ту налазила капија кроз коју се улазило са друма, о чему сведочи постојање дугачког бедема. Средњи део је најпознатији део овог уврђења у ком се налази кула висока 20 метара. Горњи град се налази на око 400 метара надморске висине и са њега се могу видети Зворник, Зворничко језеро, као и река Дрина.[5]
Црква Свете Петке Трнове
[уреди | уреди извор]
У склопу утврђења налази се Црква Свете Петке Трнове, која представља архитектонску реплику Његошевог маузолеја.[6] У овом храму обавља се литургија поводом градске славе, Свете Петке Трнове.[7]
Џамија са пет минарета
[уреди | уреди извор]Путем који долази до срењовековног утврђења стиже се и до турбета Сејх Хасана Каимије,[8] насупрот ког се налази џамија са пет минарета. Овај објекат је подигао мештанин хаџи-Авдо Турчић.[9] Свечано је отворена 1989, али је након три године порушена.[10] По повратку у ово место, Авдо је обновио ово здање.[11]
Галерија
[уреди | уреди извор].jpg)
.jpg)
.jpg)
Напомене
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Republika Srpska - pozivni brojevi”. м:тел РС. Архивирано из оригинала 14. 12. 2017. г. Приступљено 25. 11. 2017.
- ^ Одјељење статистике становништва, Наташа Гојковић, Огњен Игњић (2014). „Попис становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013 - Република Српска” (PDF). Републички завод за статистику (Република Српска)Републички завод за статистику Републике Српске. Приступљено 25. 11. 2017.
- ^ „О Зворнику”. opstina-zvornik.org. 7. 8. 2015. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 25. 11. 2017.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ „Zvornička tvrđava- Kula Grad”. zvornicki.ba. 10. децембар 2016. Архивирано из оригинала 30. 07. 2017. г. Приступљено 25. новембар 2017.
- ^ „Ђурђев град”. upoznajsrpsku.com. Приступљено 25. 11. 2017.
- ^ „У Зворнику почело обиљежавање крсне славе града (ВИДЕО)”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 8. 2017. Приступљено 25. 11. 2017.
- ^ „Hasan Kaimija i Turbe na Kuli”. divic.net (на језику: бошњачки). 13. 4. 2008. Приступљено 25. 11. 2017.
- ^ Berbić, M. (4. 9. 2017). „Zvornik — Nesvakidašnji vjerski objekt privlači veliki broj posjetilaca: Džamija sa pet munara na Kula Gradu svjedok istrajnosti njenog graditelja”. Дневни аваз (на језику: бошњачки). Приступљено 25. 11. 2017.
- ^ ef. Gazibegović, Amar. „O imamu Džemata”. medzlis-zvornik.info (на језику: бошњачки). Архивирано из оригинала 6. 4. 2019. г. Приступљено 25. 11. 2017.
- ^ „Svečano otvorena džamija u Kula Gradu”. medzlis-zvornik.info (на језику: бошњачки). 13. 6. 2010. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 25. 11. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
