Лех (река)
Лех Lech | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 264 km |
Басен | 3,926 km2 |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
Извор | Форарлберг |
Ушће | Дунав код Марксхејма |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Немачка, Аустрија |
Река на Викимедијиној остави |
Лех (лат. Licus) je река у Аустрији и Немачкој, десна притока Дунава, дуга 264км.[1]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Лех извире у аустријској покрајини Форарлберг, на јужним обронцима планине Роте Ванд. Тече 12км у правцу северозапада до Тирола кроз који тече наредних 78км до Фисена где напушта Аустрију и улази у Немачку, затим тече и истом правцу кроз Баварску до ушћа у Дунав недалеко од Инголштата.[1]
Река је посебно атрактивна код Фисена, где се спушта преко 12 м високог водопада Лехфола, који иако није природан привлачи велики број туриста. Затим тече кроз језеро Форгензе.[1]
У свом даљем току ка северу протиче кроз Лицау петљу, која је са резерватом природе Аугсбуршка шума, један од ретких сачуваних оргиналних битопа.[2] Одавде је ток реке веома исправљен, део воде се одводи у канал Лех, који тече паралелно са реком на левој страни.
Лех је друга највећа река у Тиролу. Тиролска долина Леха протеже се од Форхиаха до Штига, где Лех још увек има карактер дивље реке - са великим шљунчаним обалама и мењањем корита. Нетакнута природа Леха била је разлог да се река стави под заштиту, прво је постала „Натура 2000“ подручје, а касније (2004) је такође проглашена парком природе.[1]
Лех једна је од последњих дивљих река у Европи која је вековима фасцинирала људе. Најимпресивнија ствар о "последњем дивљаку", како га Лех назива, је и његова магична боја, која се креће од тиркизне до жутозелене боје и потиче од изузетно ниске температуре воде и високог садржаја минерала у води.[3]
Река има слив површине 3926 км2, који се протеже по Форарлбергу, Тиролу и Баварској, и док је у Аустрији има карактер типичног планинског брзака, у Немачкој је мирна равничарска река.
Долина реке послужила је књижевници Вилхелмини вон Хилерн као инспирација за роман „Долина стрвинара”(Die Geier-Wally), који је касније послужио као либрето за оперу „Долина” (La Wally).[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Lech”. austria-forum.org. Приступљено 4. 7. 2020.
- ^ „Fluss in Bedrängnis: Lech und Litzauer Schleife”. bund-naturschutz.de. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Der Lechfall in Füssen”. dreimaederlhaus.de. Приступљено 9. 7. 2020.
- ^ „Lech, Fluss”. austria-forum.org. Приступљено 8. 7. 2020.