Нарона
Нарона је античка лука, која се налазила код данашњег места Вид, удаљеног 4 km од Метковића у Хрватској. Уз Салону и Јадер била је један од највећих градова римске провинције Далмације. Псеудо Скилак и Теопомп, којег цитира Страбон, помињу Нарону, тако да је претпоставка да је насеље постојало током 5. века п. н. е., али се најстарији археолошки налази датују у 2. век п. н. е..
Римљани су је користили као војни логор током похода да племе Далмата, после чега град добија статус колоније (лат. colonia civium Romanorum). У 3. веку град губи значај и у 6. веку пропада.
Археолошка истраживања
[уреди | уреди извор]Прва истраживања локалитета започео је Археолошки музеј у Сплиту 1877. године, а прва монографија Нароне издата је 1907. године. Систематска ископавања почињу 1968. године. Откривени су фортификациони остаци (бедем и кула). Главна улица ишла је у правцу пута Салона-Нарона. Према епиграфским налазима потврђено је постојање храма Либера, Ескулапа и Аугуста. Најзначајнији налази откривени су 1995. и 1996. године, на локалитету Плећашове штале[1]. Током ископавања пронађени су остаци темеља за које се претпоставља да су припадали форуму и храму посвећеном Августу. Откривен је зид у висини од 1 до 3 m, бели под са црно белим мозаиком геометријских мотива и постоља за кипове. Откривено је 16 кипова римских царева, припадника царске породице и божанстава, које су датоване у 1. и 2. век, као и два жртвеника посвећена Венери и натпис конзула Публија Корнелија Долабеле (лат. Publius Cornelius Dolabella).
Кипови из Нароне
[уреди | уреди извор]Августов храм из Нароне садржи после рељефне групе Аре Пакис (лат. Ara Pacis Augustae) у Риму, најбројнију групу кипова. Сачувано је 15 великих кипова, од којих је од једног сачувана само база. Претпоставља се да је и Ливија из Оксфорда (датована у Тиберијево доба) део кипа који се чувао у збирци у Нарони[2]. Уколико се у обзир узме овај податак, као и већи број откривених фрагмената кипова, претпоставља се да је храм имао можда чак и 20 статуа.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Археолошка збирка Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2010), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ http://www.antiquities.net/liviahed.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2005) Marble Head of Livia in Oxford Museum Reunited with Body
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Ashmolean Museum, The Rise and Fall of an Imperial Shrine: Roman Sculpture from the Augusteum at Narona Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2008)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
