Никола Ребић
| Никола Ребић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Никола Ребић | ||
| Датум рођења | 22. јануар 1995. | ||
| Место рођења | Београд, СРЈ | ||
| Држављанство | Србија | ||
| Висина | 1,87 m | ||
| Информације о каријери | |||
| НБА драфт | 2017. / није изабран | ||
| Проф. каријера | 2012— | ||
| Позиција | плејмејкер | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 2012—2013 2013—2016 2016—2018 2018 2018—2019 2019—2020 2020 2020—2021 2021—2022 2022 2022—2023 2023— |
Раднички ФМП Црвена звезда Мега Лекс Билбао Морнар Бар Јенисеј Краснојарск Монако Нантер Мителдојчер Автодор Саратов Нижњи Новгород Самара | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| Године | Репрезентација | ||
| 2020— | Србија | ||
Никола Ребић (Београд, 22. јануар 1995) српски је кошаркаш. Игра на позицији плејмејкера.
Каријера
[уреди | уреди извор]Клубови
[уреди | уреди извор]У млађим категоријама играо је прво за ФМП Железник а затим и за Црвену звезду. У фебруару 2013. потписао је први професионални уговор са Црвеном звездом.[1] Иако са малом минутажом, Ребић је у црвено-белом дресу освојио две титуле АБА лиге, два национална првенства и два купа Радивоја Кораћа. У децембру 2016. је напустио Црвену звезду и прешао у Мега Лекс.[2] У екипи Меге је стигао и до капитенске траке, а у фебруару 2018. је напустио клуб и прешао у шпански Билбао до краја сезоне.[3]
У септембру 2018. је потписао уговор са Морнаром из Бара.[4] У АБА лиги је у дресу тима из Бара имао просек од 10,7 поена, 2,1 скока и 3,8 асистенција, док је на путу до финала шампионата Црне Горе, где је Морнар тек после мајсторице, уступио трон Будућности, просечно бележио 15 поена, 2,8 скокова и 6,2 асистенције. У сезони 2019/20. је био играч Јенисеја из Краснојарска.[5] У октобру 2020. је потписао уговор са Монаком,[6] али је у децембру исте године променио клуб и прешао у Нантер.[7] За сезону 2021/22. је потписао уговор са немачким Мителдојчером.[8]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Био је део млађих репрезентативних селекција Србије. У тим селекцијама освојио је две бронзане медаље - прву на Европском првенству до 18 година 2012, а другу на Европском првенству до 20 година 2014. Године 2015. је са истим узрастом дошао и до златне медаље на Европском првенству у Италији, уз одличне индивидуалне игре. Просечно је бележио 10,9 поена, 3 скока и 2,1 асистенцију по мечу. Због тога је заједно са саиграче Марком Гудурићем изабран у идеалну петорку првенства.[9][10]
За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао током квалификација за Европско првенство 2022. године.[11]
Успеси
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- Црвена звезда:
- Првенство Србије (2): 2014/15., 2015/16.
- Јадранска лига (2): 2014/15, 2015/16.
- Куп Радивоја Кораћа (2): 2014, 2015.
Репрезентативни
[уреди | уреди извор]- Европско првенство до 18 година:
2012. - Европско првенство до 20 година: 2014,
2015.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Никола Ребић четири године у Звезди”. novosti.rs. 1. 2. 2013. Приступљено 13. 9. 2019.
- ^ „Ребић напустио Звезду: Опоравак, па Мега Лекс”. mondo.rs. 16. 12. 2016. Приступљено 13. 9. 2019.
- ^ „Званично: Мега остала без капитена”. mozzartsport.com. 21. 2. 2018. Приступљено 13. 9. 2019.
- ^ „Ребић потписао за Морнар”. novosti.rs. 18. 9. 2018. Приступљено 13. 9. 2019.
- ^ „Са Јадрана у Сибир”. basketballsphere.com. 11. 9. 2019. Приступљено 13. 9. 2019.[мртва веза]
- ^ „Никола Ребић потписао за Монако”. mozzartsport.com. 26. 10. 2020. Приступљено 27. 12. 2020.
- ^ „Никола Ребић променио клуб”. mozzartsport.com. 24. 12. 2020. Приступљено 27. 12. 2020.
- ^ „Posle Srbije, Španije, Rusije i Francuske, Nikola Rebić zaigraće i u Nemačkoj”. mozzartsport.com. 4. 7. 2021. Приступљено 30. 8. 2021.
- ^ „Најбољи смо и појединачно”. mondo.rs. 20. 7. 2015. Приступљено 20. 7. 2015.
- ^ „Гудурић МВП, Ребић у првој петорци”. b92.net. 20. 7. 2015. Приступљено 20. 7. 2015.
- ^ „Rebić za Nova.rs: Rusi nisu svesni opasnosti, čekam let za Beograd”. nova.rs. 1. 4. 2020. Приступљено 9. 8. 2023.
