Папа Мартин IV
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
| Папа Мартин IV | |
|---|---|
 Папа Мартин IV | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Симон де Брие |
| Датум рођења | око 1210. |
| Место рођења | Дворац Монперсјер у Турену, Краљевство Француска |
| Датум смрти | 28. март 1285. |
| Место смрти | Перуђа, Папска држава |
| Народност | Француз |
| Папа | |
| Понтификат | 22. фебруар 1281. — 28. март 1285. |
| Претходник | Папа Никола III |
| Наследник | Папа Хонорије IV |
 детаљи | |
Папа Мартин IV (1210-1285), био је поглавар Римокатоличке цркве (1281 — 28. март 1285).[1][2]
Младост
[уреди | уреди извор]Кратко време је био свештеник у Руану, након чега је постао благајник у цркви Светог Мартина у Туру. Године 1260. постао је канцелар Француске монархије, а у децембру 1262. године именован је кардинала у цркви Свете Сесилије. Био је папски изасланик у Француској (1261—1268) када је папство нудило Карлу I, грофу Анжуја, титулу краља Сицилије. (1271—1278) био је често слан у Француску да заустави злоупотребу црквених положаја. Поред тога Мартин је често одржавао црквене саборе да би реформисао цркву, од којих је највећи био сабор у Буржу у септембру 1276. године.[3]
Понтификат
[уреди | уреди извор]Тек шест месеци после смрти папе Николе III је, у Витербоу 22. фебруара 1281. године, једнoгласно изабран за папу. Није могао доћи у Рим јер су становници папске државе мрзели француске папе, а није могао да остане ни у Витербоу, па је морао да напусти Папску државу и оде у Орвијето где је крунисан 23. марта. Симон је тада узео име Мартин IV, јер је папе Марина I и Марина II, грешком бројао као Мартина II и Мартина III. Нови папа је потом сменио седам кардинала.
Иако вешт и побожан Мартин је био под утицајем Карла Анжујског, кога је именовао за римског сенатора. Мартин је поред тога био и Карлов савезник и помоћник у операцијама по Албанији и Епиру у покушају да се обнови Латинско царство. Тако је поништио црквену унију у Лиону потписану 1274. године. Поред тога анатемисао је византијског цара.[4]
Те нападе прекинула је, 1282. године, побуна против Карлове власти на Сицилији названа Сицилијанском вечерњом. То је искористио краљ Арагона, Пере III и покорио Сицилију. Мартин је екскомуницирао арагонског краља и проповедао крсташки рат против њега што је 1284. године довело до арагонско-француског рата познатог као Арагонски крсташки рат, а за новог краља Арагона проглашен је син француског краља Филипа III Храброг, Шарл Валоа. у том рату је Филип имао тешких мука да заузме Ђирону.[5]
Мартин није дочекао пад Ђироне у априлу 1285. године, него је умро већ 28. марта 1285. године. Од седам нових кардинала које је довео на тај положај наследио га је кардинал Хонорије IV.
Види још
[уреди | уреди извор]- Филип III Храбри
- Шарл Валоа
- Пере III од Арагона
- Карло I Анжујски
- Сицилијанска вечерња
- Рат сицилијанске вечерње
- Арагонски крсташки рат
- Списак папа
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Martin IV pope”. Britannica. Приступљено 27. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Pope Martin IV”. British Museum. Приступљено 27. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Martin IV, Pope”. Oxford Reference (online изд.). Oxford University Press. (Subscription or UK public library membership required.)(језик: енглески)
- ^ „Pope Martin IV”. New Advent. Приступљено 27. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Martin IV, Pope”. Encyclopedia. Приступљено 27. 1. 2021.(језик: енглески)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
