Плужине

Плужине
Плужине;
	Поглед на Плужине и Пивско језеро
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Плужине
Становништво
— 2011.	1341
Географске карактеристике
Координате	43° 09′ 06″ С; 18° 50′ 13″ И / 43.151666° С; 18.837° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Плужине Плужине на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	81435
Позивни број	040
Регистарска ознака	PŽ
Веб-сајт	www.pluzine.me

Плужине је градско насеље у општини Плужине у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 1341 становника. Налази се на самој обали Пивског језера. У Плужинама су Срби апсолутно већинско становништво.

Географија

Општина Плужине је по величини простора седма општина у Црној Гори. Општина се налази на северозападу Црне Горе, уз границу Босне и Херцеговине. Историјски, она је старохерцеговачки крај и налази се у централним деловима Старе Херцеговине. Црној Гори је прикључена послије Берлинског конгреса 1878. године. Општина се у ужем, регионалном смислу, може означити као дио простране дурмиторске регије којој припадају општине Плужине, Шавник и Жабљак, односно крајеви Пива, Дробњаци, Ускоци, Језера и Шаранци, због чега у народу постоји осјећај припадности пивском племену.

Општина има јасне природне границе. Најчешће су то планински гребени, а само према североистоку је то река Тара која је такође јасна природна граница. са истока је одвојена гребенима Дурмитора и кањоном Сушице од општине Жабљак. Са југо-истока јужним обронцима Дурмитора и кањоном Комарнице од Општина Шавник. Од [[Општине Никшић према југу одвојена је гребенима Војника и Јаворка, а на западу гребеном Голије. Од Општине Гацко и Општине Фоча у Босни и Херцеговини, односно Републици Српској према западу одвојена је Леденицом, превојем Равно, Волујаком и Маглићем, а северна граница почиње од Маглића, преко Улобића и Вучева, пада на Шћепан Поље код саставака Пиве и Таре; од Шћепан Поља граница се наставља узводно Таром до Калуђероваче у Тепцима.

Површина Општине износи 854 km2. Највиша тачка у Општини је Боботов кук на 2522 метара над морем. Граница општине Плужине према општини Жабљак иде преко Боботовог Кука, који је уједно и највиши врх Дурмитора. Најнижа тачка у Општини је на саставцима Пиве и Таре, код Шћепан Поља и износи 433 м над морем. Територија у највећем обиму припада морфолошком сливу Пиве и притоке Комарнице, потом сливу Таре, а само малим делом сливовима Зете, Требишњице и Сутјеске.

Реке Пива, Тара и Комарница усекле су кањоне на малом простору који се дижу изнад њихових корита. Јединствени кањон Таре је други по дубини кањон у свету, после кањона Колорадо у Америци. Изградњом Хидроелектране „Пива” потопљен је највећи дио кањона Пиве и Комарнице. Реку Пиву која је својим читавим током текла кроз територију Општине, преградила је 1975. године бетонска лучна брана висока 220 m, а вештачко Пивско језеро дуго 42 km, потопило је највећи део кањона Пиве и Комарнице и поделило територију Општине на два дела.

Изградњом Хидроелектране „Пива” потопљено је првобитно насеље Плужине, тадашњи општински центар. Садашњи, нови општински центар изграђен је непосредно уз акумулацију ХЕ „Пива”.

Шуме, планински пашњаци, лепоте Дурмитора, Маглића, Волујака и других планина, ледничка језера: Трновачко, Стабањска, Велико и Мало Шкрчко су изузетне природне лепоте за посету и развој туризма.

Саобраћај

Најважнија саобраћајница која пролази средином територије Општине је магистрални пут Подгорица-Сарајево који заједно са путевима Плужине-Трса-Жабљак, Плужине-Гацко и локалном путевима, омогућавају развој и коришћење природних ресурса Општине: шума, пољопривредног земљишта, хидро потенцијала и природних лепота.

Историја

Овде се 1943. године догодио Злочин у Долима. Становништво је значајно страдало од стране окупатора током Другог свјетског рата.^[1]

Демографија

У насељу Плужине живи 1069 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 33,3 година (32,6 код мушкараца и 33,9 код жена). У насељу има 457 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Становништво у овом насељу је већинско српско, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника




1948.	260
1953.	259
1961.	474
1971.	596
1981.	730
1991.	1.458	1.453
2003.	1.495	1.494
2011.		1.341

Етнички састав према попису из 2003.^[3]‍

Срби	955	63,92%
Црногорци	445	29,78%
Југословени	4	0,26%
Хрвати	1	0,06%
Словенци	1	0,06%
Муслимани	1	0,06%
непознато	6	0,40%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	0
80+	5	8
75—79	4	12
70—74	8	15
65—69	17	28
60—64	23	28
55—59	33	36
50—54	64	44
45—49	70	58
40—44	68	71
35—39	61	53
30—34	47	53
25—29	51	45
20—24	47	68
15—19	60	67
10—14	69	66
5—9	59	60
0—4	54	41
Просек :	53	10

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	56	60	131	170	237	463	458

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	457	107	59	65	115	73	23	10	4	1	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	559	232	311	11	4	1
Женски	586	205	306	64	10	1
УКУПНО	1.145	437	617	75	14	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	361	25	3	0	52
Женски	277	13	0	0	22
УКУПНО	638	38	3	0	74
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	101	3	21	22	15
Женски	37	1	45	65	1
УКУПНО	138	4	66	87	16
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	53	20	12
Женски	3	0	24	19	26
УКУПНО	4	1	77	39	38
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	27	0	0	5
Женски	18	0	0	3
УКУПНО	45	0	0	8

Партнерски градови

Краљево, Србија

Референце

^ „Страдање Пивљана за време Другог светског рата”. Politika Online. Приступљено 2022-03-02.
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

Спољашње везе

[1] „Страдање Пивљана за време Другог светског рата”. Politika Online. Приступљено 2022-03-02.

[2] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[3] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[4] Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе