Радмила Бакочевић
| Радмила Бакочевић | |
|---|---|
 Радмила Бакочевић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. јануар 1933. |
| Место рођења | Гуча, Краљевина Југославија |
| Музички рад | |
| Жанр | Опера |
Радмила Бакочевић (рођ. Васовић; Вича, код Гуче, 5. јануар 1933) српски је оперски сопран.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је у Гучи 5. јануара 1933. године. Отац Ђорђе Васовић био је управник расадника, а мајка Даринка домаћица. Школовала се у Гучи и Чачку а учитељску школу завршила у Ужицу.[3] Почела је да пева уз мајку. Доцније је као дете, са стрицем Милутином, који је лепо свирао прим, певала на породичним и сеоским слављима. Пошто је њен талент за песму рано откривен, живот ју је усмерио на ту страну, па је упркос очевом противљењу, уместо учитељског позива у Тутину продужила школовање у средњој музичкој школи у Београду. Музичку академију у Београду[4] завршила је 1956. године у класи професора Николе Цвејића, где је потом и магистрирала. Соло певање је усавршила у миланској Скали.[3]
Каријера
[уреди | уреди извор]Имала је значајну међународну каријеру која је почела 1955. године и која се завршила са њеним пензионисањем са сцене 2004. године.[5] Током своје каријере певала је у готово свим важним оперским кућама широм света, укључујући извођења широм Европе,[6] Северне Америке и Јужне Америке. Учврстила је дугогодишње партнерство током своје каријере са две оперске куће, а то су: Народно позориште у Београду и Бечка државна опера.[5]
Бакочевићева је певала широк репертоар који је обухватао дела од 17. преко 20. века. Посебно је добро приказивала Пучинијеве и Вердијеве хероине, а веома су поштоване и њене улоге у операма Рихарда Штрауса и Рихарда Вагнера.[5] Такође је певала и у бројним операма од руских и чешких композитора као што су Николај Римски-Корсаков, Сметана, и Чајковски. Занимљиво, певала је само две улоге на француском, Жулијету у Жак Офенбаховој Les Contes d'Hoffmann и Маргариту у Шарл Гуноовом Фаусту. Имала је доста прилагодљив гласа па је могла да пева дела композитора као што су Винченцо Белини и Гаетано Доницети.[5]
Након пензионисања са сцене, Радмила Бакочевић је радила као професор певања на неколико универзитета. Тренутно је члан Музичке академије на Универзитету уметности у Београду где је и радила као ректор од 1998. до 2000. године.[5][7][8]
Била је супруга политичара Александра Бакочевића, са којим има кћерку Маргарету.[3]
Сада је у статусу Професора Емеритуса Универзитета у Крагујевцу и почасни је Доктор наука Универзитета у Сарајеву.
За собом има читаву плејаду оперских солиста и истакнутих педагога који преносе школу Савременог белканта:
- Оливер Њего - баритон (Првак опере Н. П. у Београду и професор на Универзитету у Крагујевцу)
- Јадранка Јовановић - мецосопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
- Јасмина Шајновић - колоратурни сопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
- Јасмина Трумбеташ Петровић - сопран (Првакиња опере Н. П. у Београду
- Наташа Јовић-Тривић - мецосопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
- Сузана Шуваковић-Савић - сопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
- Дејан Максимовић - тенор (Првак опере Н. П. у Београду)
- Виолета Панчетовић-Радаковић (Професор Универзитета у Београду)
- Марина Трајковић-Биџовски- сопран (Професор на Универзитету у Крагујевцу)
- Војислав Спасић - тенор (Професор на Универзитету у Крагујевцу)
- Катарина Симоновић - сопран (Професор на Универзитету у Нишу)
- Александра Ангелов, Љубица Вранеш, Марко Калајановић, Драгутин Матић, Лидија Јевремовић, Тијана Ђуричић, Невена Лепојевић...
Награде
[уреди | уреди извор]За уметничка остварења добила је више домаћих и иностраних признања:[1]
- Октобарску награду града Београда (1960),
- Седмојулску награду (1970),
- Награду АВНОЈ-а (1979),
- Награду УМУС-а (1987),
- Вукову награду (1991) и
- Италијанску награду Targo d oro за креацију Норме В. Белинија у (1976/77)
- Награда Браћа Карић (2000.)
- Музика класика (2016)[9]
- Златна медаља за заслуге, поводом Дана државности Републике Србије (2017)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Radmila Bakočević”. Kablarnet (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
- ^ „Classical Notes”. Billboard. 1968-03-23.
- ^ а б в „Оперска дива Радмила Бакочевић”. Zvuci Srbije (на језику: српски). 2020-10-10. Приступљено 2022-01-15.
- ^ superweb; Nikitovic, Vladimir (2023-10-02). „Radmila Bakočević u svom Čačku: Kada se zavesa spusti, bila sam domaćica, majka, supruga i danas baka, to su moje najbolje uloge” (на језику: српски). Приступљено 2023-11-05.
- ^ а б в г д „Радмила Бакочевић”. Факултет Музичке уметности (на језику: српски). Приступљено 2022-01-15.
- ^ „News of Norway”. 1965. стр. 27.
- ^ Central and south-eastern Europe 2004. Regional surveys of the world (4. ed изд.). London: Europa Publ. 2003. ISBN 978-1-85743-186-5.
- ^ Milosavljević, Olivera; Radić, Radmila; Savić, Obrad (2001). Serbian elite. Helsinki files (2nd ed изд.). Beograd: Helsinki Committee for Human Rights in Serbia. ISBN 978-86-7208-034-6.
- ^ Радмила Бакочевић: Музика ме је водила (Б92, 2. фебруар 2017)
Литература
[уреди | уреди извор]- Јоковић, Слободан (1999). Радмила Бакочевић: примадона ассолута (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Верзалпрес. стр. 443 страна.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Шарм позних година („Политика“, 14. фебруар 2010)
- Кад аплаузи утихну, знаш ко си - интервју („Вечерње новости“, 11. јун 2011)
- Званична презентација Народног позоришта у Београду[мртва веза]
- Величанствена Норма из Гуче („Вечерње новости“, 12. децембар 2015)
- „Професорки од срца“ у част Радмиле Бакочевић (Б92, 29. фебруар 2016)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Остале | |
