Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Тупољев Ту-2

С Википедије, слободне енциклопедије
Тупољев Ту-2

Тупољев Ту-2
Опште
Намена тактички бомбардер
Посада 4 члана
Земља порекла  СССР
Произвођач Пројектант: ОКБ-156 Тупољев, Произвођач:1. Завод No у Вороњежу, 2. Завод No 18 у Самари,
Први лет 29. јануар 1941.
Почетак производње 1943. до 1948.
Уведен у употребу септембар 1942.
Повучен из употребе 1955. СССР, 1961. Кина
Статус неоперативан
Први корисник  СССР
Број примерака 2.527
Димензије
Дужина 13,80 m
Размах крила 18,86 m
Висина 4,13 m
Површина крила 48,5 m²
Маса
Празан 7.601 kg
Нормална полетна 10.538 kg
Макс. тежина при узлетању 11.768 kg
Макс. спољни терет 3.000 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 2 × АШ-82
Снага 2 × 1.380 kW
Перформансе
Брзина крстарења 370 km/h
Макс. брзина на Hopt 547 km/h
Долет 2.020 km
Плафон лета 9.000 m
Брзина пењања 492 m/min

Тупољев Ту-2, (рус. Туполев Ту-2), (НАТО назив Bat) је двомоторни средње тешки тактички бомбардер на клипно елисни погон руског пројектанта авиона Тупољев који је пројектован уочи напада Немачке на СССР. У току развоја носио је име АНТ-58 и „авион 103". Имао је велику брзину и пројектован је да оспори немачки Јункерс Ju 88. Поред бомбардера из овог типа авиона су развијени ловац пресретач, извиђач и торпедоносац. Први лет прототипа био је 29. јануар 1941. године.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
А.Н.Тупољев (1944.)

У време почетка радова на пројектовању авиона Ту-2, 1938. године Тупољев је са својим људима из конструкционог бироа (ОКБ 156 Тупољев (Опитни Конструкциони Биро - Тупољев)) био у затвору због оптужбе да је продао планове Немцима за авион Месершмит Bf-110. Да не би седели беспослени наређено им је да конструишу нови седњи бомбардер. Тим се прихватио посла и ускоро настаје прототип АНТ-58 кога власти називају „авион 103" јер затвореници нису имали право да авионе означавају својим именима (АНТ су иницијали А. Н. Тупољева.[1]). Авион је полетео 29. јануара 1941 и на тестирању показао изванредне резултате: брзину од 635 km/h, долет од 2.500 km и плафон лета преко 10.000 m. Авион је био опремљен линијским моторима Микулин М-37 снаге 1.400 KS пошто се током испитивања показало да овај мотор није баш поуздан, Тупољев је одмах предложио и направио варијанту авиона са радијалним моторима Швецов АШ М-82 са снагом 1.330 KS који је назван АНТ-60 ("авион 103В"). Због мање снаге овај авион је имао нешто лошије карактеристике али је био много поузданији те је стога прихваћен за серијску производњу[2]

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион Тупољев Ту-2 је потпуно металне конструкције, високо средњокрилац са два клипно елисна ваздухом хлађена радијална мотора АШ-82 који су постављени по један на свако крило. Сваки мотор има металне елисе са три пераја и променљивим кораком, а касније верзије ових авиона имају елисе са по четири пераја. Авион има увлачећи стајни трап система трицикл, предње ноге које представљају и основне, имају по један точак са гумом ниског притиска који се увлачи у простор иза носача мотора, а задња ноге се налазе испод репног дела авиона „клавирска“ нога. Авион има укупно 3 точка који му омогућавају безбедно слетање и на лоше припремљеним пистама. Труп авиона је округлог попречног пресека и у њега се могу сместити 3 бомбе по 1.000 kg. На репу авион има два вертикална кормила правца која се налазе на крајевима хоризонталних стабилизатора.[3]

Варијанте авиона Тупољев Ту-2

[уреди | уреди извор]

Авион Ту-2 је био добар авион те стога није чудо што је имао јако широку примену а тиме и велики број варијанти[4]

  • АНТ-58/"авион 103" - радни називи пројекта авиона Ту-2,
  • АНТ-67 - варијанта авиона Ту-2 бомбардер дугог долета,
  • Ту-1 - варијанта авиона Ту-2 ловац дугог долета,
  • Ту-2 - варијанта авиона Ту-2 са моторима М-82 (ваздухом хлађени радијални), снаге 1450 KS, оклопљен 1942. година,
  • Ту-2С (АНТ-61) - варијанта авиона Ту-2 са моторима М-82ФН (ваздухом хлађени радијални), снаге 1670/1850 KS, 1943. година,
  • Ту-2Д (АНТ-62) - варијанта авиона Ту-2С дугог долета са моторима М-82ФН (ваздухом хлађени радијални), снаге 1670/1850 KS, 1943. година,
  • Ту-2ДБ (АНТ-64) - варијанта авиона Ту-2С бомбардер дугог долета,
  • Ту-2Ф (АНТ-64) - варијанта авиона Ту-2С намењен извиђању и аерофотографисању,
  • Ту-2Г - варијанта авиона Ту-2 транспортни (карго) авион великих врзина,
  • Ту-2К - варијанта авиона Ту-2 експериментални авион за тестирање избацивања седишта,
  • Ту-2М - прототип авиона (конверзија) са моторима М-83ФН,
  • Ту-2Х - прототип авиона (конверзија) за испитивање турбомлазних моторима Ролс-Роис Nene,
  • Ту-2Параван - направљена два авиона са уређајем за сечење ушади која везују ваздушне балоне за земљу,
  • Ту-2Р - обавештајана (шпијунска) верзија авиона Ту-2,
  • Ту-2Ш - експериментална верзија авиона за испитивање наоружања,
  • Ту-2РШР - експериментална верзија авиона за испитивање топа РСХР од 57mm,
  • Ту-2/104 - прототип авиона Ту-2 пресретач у свим временским условима,
  • Ту-2Т (АНТ-62Т) - Торпедна варијанта авиона Ту-2С,
  • Ту-6 - извиђачка варијанта авиона Ту-2,
  • Ту-8 (АНТ-69) - бомбардер дугог долета, са моторима Швецов АМ-39ФН-2 снаге 1.850KS,
  • Ту-10 (АНТ-68) - прототип бомбардера опште намене, са моторима Швецов АМ-39ФН-2 снаге 1.850KS, макс. брзина 641km/h, полетео 19. маја 1945. година[5]
  • Ту-2УТБ - школска верзија авиона Ту-2.

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]
Ту-2 у кинеском музеју

Три авиона нулте серије, са ознаком Ту-2, су испоручена трупи ради тестирања у ратним условима и оцењена су као изванредна, међутим серијска производња почета 1942. године је прекинута па настављена 1943. године из једноставног разлога што је Ту-2 делио погонске групе (мотор АШ М-82) са ловцем Лавочкин који је имао приоритет па је у Ту-2 уграђивано оно што је преостало од ловаца. Са друге стране оперативан је био сличан бомбардер Петљаков Пе-2 па руководство није инсистирало на производњи и Авиона Ту-2. На инсистирање борбене јединице која је имала прилике да користи овај авион руководство је попустило и почела је серијска производња, тако да се корист од ових авиона осетила тек у завршним операцијама Другог светског рата.

Авион се показао поуздан, изузетно популаран, и без потребе за модификацијама у току своје оперативне употребе. Авион је служио кратко у Совјетском Савезу, али друге социјалистичке земље су га користиле дуги низ година. Севернокорејско ваздухопловство га је користило током Корејског рата, а неке друге земље све до 1961. Послератне верзије су укључивале авион за подршку с топом 37 mm, радаром опремљен авион и високолетећи Тупољев Ту-6 са већим распоном крила и повећаним репом.

Наоружање

[уреди | уреди извор]
Ту-2 у пољском музеју авион има пропелер са 4 крака
  • Стрељачко: типично 3 митраљеза 12,7 mm Березин БС за одбрану, један у задњем делу кабине, други у леђној куполи, трећи у подтрупној позицији, и 2 топа 20 mm ШВАК у крилима за нападна дејства (касније често 23 mm).
  • Бомбе: 2.270 kg, касније и до 3.000 kg у трупу.
  • 10 лансера за ракете РС-132.
Корисници авиона Ту-2 у свету
Поштанска марка са сликом авиона Ту-2

Земље које су користиле авион Ту-2

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Кто есть кто”. www.airforce.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 
  2. ^ ОАО «Туполев», Приступљено 27. априла 2013.
  3. ^ „Туполев Ту-2”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Алфавитный каталог”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 
  5. ^ „Tupolev Tu-10 - bomber”. www.aviastar.org. Приступљено 14. 9. 2011. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David; Lake, Jon (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (језик: енглески)). New York: Barnes & Noble,. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3/. ISBN 978-1-56091-899-8. Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ). 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher (1995). Jane`s Combat Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (на језику: (језик: енглески)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Podvig, Pavel (1998). Russian Strategic Nuclear Weapons (на језику: (језик: руски)). Moscow: Izdat. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Herbert, Leonard (2001). Le Tupolev Tu-2 (на језику: (језик: француски)). Paris: Editions Heimdal. ISBN 978-2-84048-116-4. 
  • Kopenhagen, Wilfried (1989). Sowjetische Bombenflugzeuge (на језику: (језик: немачки)). Berlin: transpress-Verlag. ISBN 978-3-344-00391-3. 
  • Шавров, В. Б. (2002). „Самолет Ту-2”. История конструкциий самолетов в СССР 1938-1950 гг. (на језику: (језик: руски)). Москва: Машиностроение. стр. 166—178. ISBN 978-5-217-03103-0. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • „Zvanični sajt Tupoljeva” (на језику: (језик: руски)). www.tupolev.ru. Приступљено 8. 12. 2010. 
  • „Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.tupolev.co.tv. Архивирано из оригинала 11. 03. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2011. 
  • „ВВС России Кто есть кто:” (на језику: (језик: руски)). www.airforce.ru. Приступљено 30. 1. 2011. 
  • „Tupolev Andrej Nikolajevich” (на језику: (језик: енглески)). www.aviation.ru. Архивирано из оригинала 5. 06. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  • „Ту-2” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 22. 12. 2010. 
  • „Tupolev Tu-2 (1940)” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 22. 12. 2010. 
  • „Tu-2 aircraft family A.N.Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 22. 12. 2010. 
  • „Ту-2 (Монино)” (на језику: (језик: енглески)). scalemodels.ru. Приступљено 22. 12. 2010. 
  • „Tupolev Ту-2” (на језику: (језик: енглески)). www.shanaberger.com. Архивирано из оригинала 20. 12. 2010. г. Приступљено 23. 12. 2010.