Флоријан Матекало
| Флоријан Матекало | |||
|---|---|---|---|
 Флоријан Матекало | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Флоријан Матекало | ||
| Надимак | Цоња | ||
| Датум рођења | 25. април 1920. | ||
| Место рођења | Јајце, Краљевство СХС | ||
| Датум смрти | 20. мај 1995. (75 год.) | ||
| Место смрти | Београд, СР Југославија | ||
| Позиција | везни | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1933—1936 | Електробосна | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1936—1939 1939—1945 1946—1947 |
ЈСК Славија 1. ХШК Грађански Партизан |
8 |
(3) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1940 | Југославија | 1 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 1957 1962 1964 1964—1967 1967—1977 1979 |
Партизан Хајдук Сплит Партизан Египат Либија Партизан | ||
Флоријан Матекало (Јајце, 25. априла 1920 — Београд, 20. маја 1995) био је југословенски фудбалски репрезентативац и тренер Партизана.
Почетак каријере
[уреди | уреди извор]Играчку каријеру почео је 1933. године у подмлатку омладинског клуба Електробосна у Јајцу.[1] Три године касније, у јуну 1936. године дебитовао је у ЈСК Славија у Сарајеву, а затим је прешао у Загреб где је играо за ХШК Грађански. У сезони 1939/40. осваја са Грађанским последње првенство Краљевине Југославије у фудбалу. Једину утакмицу за репрезентацију одиграо је 3. новембра 1940. против Немачке (2:0) у Загребу - једну од последњих утакмица пред почетак Другог светског рата 1941. године. После Другог светског рата је прешао у ФК Партизан у Београд и 6. октобра 1945. постигао је последњи гол за Партизан у утакмици против Наших крила из Земуна.[2] Као играч Партизана освојио је првенство Југославије 1946/47. и куп Југославије 1947.
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]У Београду је Флоријан Матекало 1962. године завршио Вишу тренерску школу и након тога се посветио тренерском раду. Радио је пуних 17 година као тренер Партизана, а посебно је упамћен по изузетној генерацији фудбалера која је била позната као „Матекалове бебе“ међу којима су Шошкић, Јусуфи, Васовић, Ковачевић и други.[3] У три наврата је преузимао и клупу првог тима Партизана, а највећи успех му је освајање купа Југославије 1956/57. До финала истог такмичења дошао је и у сезони 1978/79. али је тада у два меча боља била екипа Ријеке.
Након тога одлази као тренер у Египат (1964—1967) и Либију (1967—1977). Последњих двадесет година живота провео је као пензионер у Београду.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Florijan Matekalo”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ „Crno - bela nostalgija: Foto arhiva - Florijan Matekalo (1920-1995)”. Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ „Matekalo Florijan”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2016. г. Приступљено 27. 4. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Флоријан Матекало на сајту reprezentacija.rs
- Флоријан Матекало на сајту partizanopedia.rs
