Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Aum

С Википедије, слободне енциклопедије
Devanagari Aum

Aum (takođe Om) (О овој звучној датотеци listen (помоћ·инфо); санск. ॐ, ओम्), napisan u devanagariju kao ॐШаблон:Script/doc/id-unk, u sanskritu poznatijem kao praṇava (प्रणव, doslovno „da zvuči glasno“) ili auṃkāra (takođe kao Omkāra, ओंकार, doslovno „slog auṃ“) je mistični ili sveti slog u indijskim religijama, tj. u hinduizmu, budizmu i đainizmu.[1] To je deo ikonografije koja se nalazi u rukopisima starog i srednjeg veka, hramovima, manastirima i duhovnim utočnicama u hinduizmu, budizmu, džainizmu i sikizmu..[2][3] Kao slog, često se poja samostalno ili pre duhovne recitacije i tokom meditacije u hinduizmu, budizmu i džainizmu.[4][5]

U hinduizmu, gde označava suštinu krajnje stvarnosti (parabrahman) koja je svest (paramatman),[6][7][8] Om je jedan od najvažnijih duhovnih simbola.[9][10] On se odnosi na Atmana (sopstvo u sebi) i Brahmana (ultimatna stvarnost, celina univerzuma, istina, božanski, vrhovni duh, kosmički principi, znanje).[11][12][13] Slog se često nalazi na početku i na kraju poglavlja u Vedama, Upanišadama i drugim hinduističkim tekstovima.[13] To je sveta duhovna inkantacija koja se pravi pre i tokom recitacije duhovnih tekstova, tokom puje i privatnih molitava, u ceremonijama obreda prelaza (sanskara) kao što su venčanja, i tokom meditativnih i duhovnih aktivnosti kao što je Pranava joga.[14][15]

Slog Om se takođe naziva Onkara/Omkara i Pranav/Pranava, među mnogim drugim imenima.[16][17]

Uobičajeni nazivi i sinonimi

[уреди | уреди извор]

Slog Om se naziva mnogim imenima, uključujući:

  • Praṇava (प्रणव); doslovno, „predzvuk”, koji se odnosi na Om kao iskonski zvuk.[18][19]
  • Oṅkāra (ओङ्कार) ili oṃkāra (ओंकार); doslovno, „Om-stvaralac”, označavajući prvi izvor zvuka Om i konotirajući čin stvaranja.[20][21][22][23]
  • Udgītha (उद्गीथ); što znači „pesma, pojanje“, reč koja se nalazi u Samavedi i basji (komentarima) zasnovanoj na njoj, što se takođe koristi kao naziv sloga.[24]
  • Akṣara (अक्षर); doslovno, „neprolazno, nepromenljivo”, a takođe i „slovo abecede” ili „slog”.
    • Ekākṣara; doslovno, „jedno slovo abecede”, u smislu njegove reprezentacije kao pojedinačne ligature. (pogledajte ispod)

Poreklo i značenje

[уреди | уреди извор]

O etimološkom poreklu ōm/āum dugo je raspravljano i osporavano, pa su čak i Upanišade predložile više sanskritskih etimologija za 'āum, uključujući: od „ām” (आम्; „da“), od „ávam“ ({lang|sa|आवम्}}; „to; dakle, da"), i od sanskritskih korena „āv-“ (अव्; „podsticati“) ili „āp-“ (आप्; „postići“).[25][А] Godine 1889, Moris Blumfild je predložio poreklo od protoindoevropske uvodne rečce „*au“ sa funkcijom sličnom sanskritskoj rečci „atha“ (अथ).[25] Međutim, savremeni indolog Asko Parpola predlaže pozajmicu iz dravidskog „*ām”, što znači „'tako je', 'neka bude tako', 'da'”, kontrakcija od „*ākum”, srodna sa modernim tamilskim „ām” (ஆம்), što znači „da”.[25][26]

Bez obzira na njeno prvobitno značenje, slog Om je evoluirao da znači mnoge apstraktne ideje čak i u najranijim Upanišadama. Maks Miler i drugi naučnici navode da ovi filozofski tekstovi preporučuju Om kao „alat za meditaciju“, objašnjavaju različita značenja prema kojima slog može biti na umu osobe koja meditira, u rasponu od „veštačkog i besmislenog“ do „najviših pojmova kao što je uzrok Univerzuma, suštine života, Bramana, Atmana i samospoznaje“.[27][28]

Slog Om se prvi put pominje u Upanišadama, mističnim tekstovima povezanim sa filozofijom Vedante. To se različito povezivalo sa konceptima „kosmičkog zvuka“ ili „mističkog sloga“ ili „potvrđivanja nečega božanskog“, ili kao simbolika za apstraktne duhovne koncepte u Upanišadama.[13] U slojevima vedskih tekstova Aranijaka i Brahmana, slog je toliko rasprostranjen i povezan sa znanjem, da predstavlja „celu Vedu“.[13] O simboličkim osnovama Oma se više puta govori u najstarijim slojevima ranih Upanišada.[29][30] Ajtareja Brahmana iz Rig Vede, u odeljku 5.32, na primer, sugeriše da tri fonetske komponente Om (a + u + m) odgovaraju trima stadijumima kosmičkog stvaranja, i kada se čita ili izgovara, slavi kreativne moći univerzuma.[13][31] Brahmanski sloj vedskih tekstova izjednačava Om sa bhur-bhuvah-svah, pri čemu ovaj poslednji simbolizuje „celu Vedu“. Oni nude različite nijanse značenja Om, kao što je to da je „univerzum iza Sunca“, ili ono što je „tajanstveno i neiscrpno“, ili „beskonačni jezik, beskonačno znanje“, ili „suština daha, života, sve što postoji“, ili ono „čime se oslobađa“.[13] Samaveda, poetska Veda, ortografski preslikava Om na čujno, muzičke istine u svojim brojnim varijacijama (Oum, Aum, Ovā Ovā Ovā Um, itd.), a zatim pokušava da iz njega izvuče muzička svojstva.[13]

Om

[уреди | уреди извор]

Sanskritski pojam koji označava saglasnost (otuda analogan starogrčkoj reči "amen").
Izvorno aum, predstavlja niz od tri slova čiji se smisao, po redu, različito tumači:

  • kao uvažena zamena za apsolutno, relativno, i odnos među njima;
  • za budno stanje, stanje sna, i usnulost bez snova (čitav slog označava Bramana ,,koji prebiva u srcu svega");
  • za tri božanstva hindu trojstva: Brama - onaj koji stvara, Višnu - onaj koji neguje, Šiva - onaj koji razara; a takođe se odnosi i na tri sveta.

Ova se reč, u spisima Isa, Mundaka, Taittirija i Čandogja upanišade, koristi da označi svet u celosti kao i njegove delove; zatim, umesto prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, kao i umesto reči atman, što znači suština svih stvari. U spisu Čandogja, om znači besmrtnost, u Maitrajani "osnovni zvuk", a u spisu Katha tvrdi se da se posredstvom ove reči može doseći Braman. Om tako prerasta u mističan i sveti slog za čitav hinduizam, i stavlja se na početak i na kraj svakog svetog napeva. Osim toga on je postao mantra, a u pisanoj formi mandala, radi upotrebe pri religioznom posredovanju i religioznom posvećenju.[32]

Om Mani Padne Hum

[уреди | уреди извор]

Na sanskritu ("Gle, dragulj u lotosu"), od reči mani ("dragulj") i padme ("lotos").
Najčuvenija mantra tibetanskih molitvi, koja je s vremenom, kroz bezbroj revolucija, potisnula konkurentske napeve. Ovaj napev je u neizmenjenom obliku dopro do Tibeta u 17. ili 18. veku iz indijskog tantričkog budizma. Dovođenje u vezu dragulja i lotosovog cveta upućuje na zajednicu muških i ženskih principa.

  1. Središnju ulogu u tibetanskom budizmu ima mantra Avolakitešvara, pod imenom Bodisatva. Ponavljanjem molitve priziva se božanstvo. Pri posvećenju, Tibetanci izgovaraju molitvu u šest delova, pri čemu odašilju svetlost kojom otklanjaju zlo i donose blaženstvo i mir, ne samo sebi, već i svim ostalim bićima.
  2. Šest slogova mantre smatraju se za šest buda, šest boja i šest "carstava sve¬snih bića", u samom središtu kulta Avolakitešvara, gde se mantra izgovara šest puta na svakih 12 sati dana i noći.

Napomene

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Praṇava Upaniṣad in Gopatha Brāhmaṇa 1.1.26 and Uṇādisūtra 1.141/1.142

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Filozofija i religija : istočna i zapadna misao : rečnik / Viljem Riz ; preveli sa engleskog Jovan Babić ... [et al.]. Beograd : Dereta, 2004 (Beograd : Dereta).
  2. ^ T. A. Gopinatha Rao (1993), Elements of Hindu Iconography, Volume 2, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120808775. стр. 248.
  3. ^ Sehdev Kumar (2001). A Thousand Petalled Lotus: Jain Temples of Rajasthan. Abhinav Publications. стр. 5. ISBN 978-8170173489. 
  4. ^ Jan Gonda (1963), The Indian Mantra, Oriens, Vol. 16, pp. 244–297
  5. ^ Julius Lipner (2010), Hindus: Their Religious Beliefs and Practices, Routledge, ISBN 978-0415456760. стр. 66–67.
  6. ^ James Lochtefeld (2002), "Om", The Illustrated Encyclopedia of Hinduism, Vol. 2: N-Z, Rosen Publishing. ISBN 978-0823931804, page 482
  7. ^ Barbara A. Holdrege (1996). Veda and Torah: Transcending the Textuality of Scripture. SUNY Press. стр. 57. ISBN 978-0-7914-1640-2. 
  8. ^ "Om". Merriam-Webster (2013), Pronounced: \ˈōm\
  9. ^ Wilke, Annette; Moebus, Oliver (2011). Sound and Communication: An Aesthetic Cultural History of Sanskrit Hinduism. Berlin: De Gruyter. стр. 435. ISBN 978-3110181593. 
  10. ^ Krishna Sivaraman (2008), Hindu Spirituality Vedas Through Vedanta, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120812543, page 433
  11. ^ David Leeming (2005), The Oxford Companion to World Mythology, Oxford University Press, ISBN 978-0195156690, page 54
  12. ^ Hajime Nakamura, A History of Early Vedānta Philosophy, Part 2, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120819634, page 318
  13. ^ а б в г д ђ е Annette Wilke and Oliver Moebus (2011), Sound and Communication: An Aesthetic Cultural History of Sanskrit Hinduism, De Gruyter, ISBN 978-3110181593, pages 435–456
  14. ^ David White (2011), Yoga in Practice, Princeton University Press, ISBN 978-0691140865. стр. 104–111.
  15. ^ Alexander Studholme (2012), The Origins of Om Manipadme Hum: A Study of the Karandavyuha Sutra, State University of New York Press, ISBN 978-0791453902, pages 1–4
  16. ^ Nityanand Misra (25. 7. 2018). The Om Mala: Meanings of the Mystic Sound. Bloomsbury Publishing. стр. 104—. ISBN 978-93-87471-85-6. 
  17. ^ "OM". Sanskrit English Dictionary, University of Köln, Germany
  18. ^ James Lochtefeld (2002), Pranava, The Illustrated Encyclopedia of Hinduism, Vol. 2: N-Z, Rosen Publishing. ISBN 978-0823931804, page 522
  19. ^ Paul Deussen, Sixty Upanishads of the Veda, Volume 1, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120814684, pages 74-75, 347, 364, 667
  20. ^ Diana Eck (2013), India: A Sacred Geography, Random House, ISBN 978-0385531924, page 245
  21. ^ R Mehta (2007), The Call of the Upanishads, Motilal Barnarsidass, ISBN 978-8120807495, page 67
  22. ^ Omkara, Sanskrit-English Dictionary, University of Koeln, Germany
  23. ^ CK Chapple, W Sargeant (2009), The Bhagavad Gita, Twenty-fifth–Anniversary Edition, State University of New York Press, ISBN 978-1438428420, page 435
  24. ^ Max Muller, Chandogya Upanishad, The Upanishads, Part I, Oxford University Press, page 12 with footnote 1
  25. ^ а б в Parpola, Asko (1981). „On the Primary Meaning and Etymology of the Sacred Syllable ōm”. Studia Orientalia Electronica (на језику: енглески). 50: 195—214. ISSN 2323-5209. 
  26. ^ Parpola, Asko (2015). The Roots of Hinduism : the Early Aryans and the Indus Civilization. New York. ISBN 9780190226909. 
  27. ^ Max Muller, Chandogya Upanishad, Oxford University Press, pages 1-21
  28. ^ Paul Deussen, Sixty Upanishads of the Veda, Volume 1, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120814684, pages 67-85, 227, 284, 308, 318, 361-366, 468, 600-601, 667, 772
  29. ^ Paul Deussen, Sixty Upanishads of the Veda, Volume 1, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120814684, page 207
  30. ^ John Grimes (1995), Ganapati: The Song of Self, State University of New York Press, ISBN 978-0791424391, pages 78-80 and 201 footnote 34
  31. ^ Aitareya Brahmana 5.32, Rig Veda, pages 139-140 (Sanskrit); for English translation: See Arthur Berriedale Keith (1920). The Aitareya and Kauṣītaki Brāhmaṇas of the Rigveda. Harvard University Press. стр. 256. 
  32. ^ Кратка историја идеја : религија и филозофија у прошлости и данас : уџбеник за средње школе и факултете / Линда Смит, Вилијам Рејпер ; превео Небојша Радосављевић. Београд : Народна књига - Алфа, 2005

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Aum на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aum&oldid=28518793”