Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Avalon

С Википедије, слободне енциклопедије

Avalon (ili Afallach, Auelon, Avallach, Afallon[1]) je mitsko ostrvo iz velške mitologije, koje je prvi put predstavljeno u legendi o Kralju Arturu.[2][3]

Ostrvo se nalazilo u centru velikog jezera, okruženo tamnim šumama, njegove mirne vode blistale su poput plavog čelika. Junak ranjen u bici sam je morao pronaći naporan put kroz šume, sve do obale jezera, gde ga je čekao čamac prekriven crnom tkaninom sa tajanstvenom ženom za kormilom.[1]

Prvi put ga je spomenuo Dzefri od Monmuta 1136. godine pod nazivom Insula Avallonis (ostrvo Avalon na latinskom) u svojoj pseudoistoriji Istorija kraljeva Britanije (Historia Regum Britanniae) i to na dva mesta. Prvi put kao mesto gde je umro Kralj Arthur, nakon što su ga neuspešno pokušali izlečiti od rana zadobijenih u bitci kod Camlanna. I drugi put kao mesto gde je iskovan znameniti mač Ekskalibur.

Isti autor ga je u delu - Vita Merlini iz 1150. zove srećnim i Insula pomorum (otok jabuka). Njime je vladala čarobnica Morgana le Fay sa svojih osam sestara, koje su sve bile vešte u umetnosti izlečenja.

Dzefri je možda pokušao povezati svoj Otok jabuka sa Elizijumom iz keltske mitologije, a i ime Avalon je vrlo blisko velškoj imenici za jabuku -afal. Profesor John Rhys je u svojoj knjizi iz 1891. - Studies in the Arthurian Legend, preferirao povezati ime Avalon sa Aballachom, (hipotetskim) mračnim božanstvom iz keltske mitologije.[4]

Avalon je vremenom postao povezan sa Glastonburyjem u Grofoviji Somerset, u jugozapadnoj Engleskoj najvjerovatnije u vezi sa keltskim legendama o staklenom ostrvu na kom žive preminuli heroji. Verovatno su tu priču raširili vojnici iz Glastonburyjske opatije koji su pokušali iskoristiti arturijansku legendu u korist svoje zajednice.

  1. ^ а б "Avalon" (engleski). Nightbringer. pristupljeno 20. 11. 2017.
  2. ^ "Avalon" (engleski). Encyclopædia Britannica. pristupljeno 20. 11. 2017.
  3. ^ „Avalon”. 
  4. ^ „Kamelot projekat”.