Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Benzamid

С Википедије, слободне енциклопедије
Benzamid
Skeletal formula
Ball-and-stick model
Nazivi
IUPAC naziv
Benzamid
Drugi nazivi
Amid benzojeve kiseline, fenil karboksamid, benzoilamid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.207
EC broj 200-227-7
KEGG[1]
RTECS CU8700000
  • O=C(N)c1ccccc1
  • c1ccc(cc1)C(=O)N
Svojstva
C7H7NO
Molarna masa 121,14 g·mol−1
Agregatno stanje nečisto bela čvrsta materija
Gustina 1,341 g/cm3
Tačka topljenja 127 - 130 °C
Tačka ključanja 288 °C (550 °F; 561 K)
13 g/l
Kiselost (pKa) 23.35 (u DMSO-u)
Opasnosti
Štetan (Xn)
R-oznake R22 R40
S-oznake S36/37/39
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
1
1
0
Tačka paljenja 180 °C
500 °C (932 °F; 773 K)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Benzamid je čvrsta materija nečisto bele boje sa hemijskom formulom C6H5CONH2. Benzamid je derivat benzojeve kiseline.[4] Ova materija je u maloj meri rastvorna u vodi. Rastvorna je mnogim organskim rastvaračima.[5][6]

Hemijski derivati

[уреди | уреди извор]

Postoje brojni substituisani benzamidi. Među njima su:

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  5. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  6. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]