Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Madridski univerzitet Komplutense

С Википедије, слободне енциклопедије
Madridski univerzitet Komplutense
šp. Universidad Complutense de Madrid
lat. Universitas Complutensis Matritensis
Motolat. Libertas Perfundet Omnia Luce
Moto (na srpskom)Sloboda će sve preplaviti svetlošću
Tipjavni univerzitet
Osnivanje20. maj 1293.
OsnivačFernando VII od Španije
AfilijacijaUM
Budžet607.559.030 €
RektorKarlos Andradas Heranz
Administrativno
osoblje

11.162
Preddiplomci74.771
Postdiplomci11.388
Lokacijašp. Avenida de Séneca 2 (Avenija Seneke 2)
šp. Ciudad Universitaria (Univerzitetski grad)
Kampusurbani
Boje  [1]
Atletski nadimakComplutense
Veb-sajtwww.ucm.es

Rektorat Madridskog univerziteta Komplutense

Madridski univerzitet Komplutense ili Komplutensijanski univerzitet u Madridu (šp. Universidad Complutense de Madrid; lat. Universitas Complutensis Matritensis), skraćeno Komplutense, javni je istraživački univerzitet u Madridu u Španiji i jedan od najstarijih univerziteta na svetu. Univerzitet pohađa preko 86,000 studenata[2] i redovno se uvrštava u sami vrh među institucijama visokog obrazovanja u Španiji.[3][4] Prema španskim novinama El Mundo Komplutense je najprestižnija institucija visokog obrazovanja u zemlji.[5] Od svog osnivanja, privukао je brojne naučnike, intelektualce i studente iz cele Španije i sveta, uspostavljajući se kao jedan od glavnih međunarodnih centara učenja.[6] Kraljevskim dekretom iz 1857. godine, Univerzitet u Madridu je bio prva i jedina institucija u Španiji ovlašćena da dodeljuje doktorske diplome širom Španskog carstva. Godine 1909, Univerzitet u Madridu postao je jedan od prvih univerziteta na svetu koji je ženi dodelio zvanje doktora.[7]

U sedam Vekova dugoj istoriji istaknuti studenti ovoga univerziteta bili su i Ignasio de Lojola, Federiko Garsija Lorka, Pedro Kalderon de la Barka, Santijago Ramon i Kahal, Žil Mazaren i mnogi drugi. Pohađalo ga je i 7 dobitnika Nobelove nagrade, 18 dobitnika Nagrade princeze od Asturije, 7 dobitnika Nagrade Miguel de Cervantes za književnost na španskom jeziku, komesari u Evropskoj komisiji, predsednik Evropskog parlamenta, glavni sekretar Evropskog veća, članovi izvršnog odbora Evropske centralne banke, generalni sekretar NATO-a, generalni direktor Uneska, upravni direktor MMF-a kao i šefovi država i vlada. Godine 1785. Komplutenski univerzitet u Madridu je bio prvi univerzitet u svetu koji je dodelio akademsku titulu doktorata ženskoj studentkinji. Kraljevskim dekretom iz 1857. godine Komplutense je proglašen jedinim univerzitetom u Španskom carstvu sa pravom da dodeljuje doktorate.[8]

U međunarodnom kontekstu, univerzitet ima potpisane sporazume o saradnji sa najprestižnijim univerzitetima kao što su Univerzitet u Oksfordu, Panteon-Sorbone u Parizu, Sapijenca u Rimu, Harvard i Kalifornija, Berkli. Na temelju sporazuma sa Harvardom ustanovljen je i Real Colegio Complutense na Harvardu ili Kraljevski koledž Komplutense na Harvardu sa ciljem razvoja akadmske, intelektualne i naučne saradnje i razmene. Univerzitetska biblioteka u svojoj kolekciji čuva 2,941,815 jedinica, najveća je univerzitetska biblioteka u Španiji i druga najveća ukupno, odmah iza Nacionalne biblioteke Španije. Kralj Huan Karlos I od Španije je 1961. godine, još za vreme diktature, završio studije prava, ekonomije i javne uprave. Njegova ćerka Kristina de Borbon je na ovome univerzitetu završila studije političkih nauka 1989. godine.

Hasinto Benavente, dobitnik Nobelove nagrade 1922. godine

Dana 20. maja 1293. godine Sančo IV od Kastilje je nadbiskupu Gonzalu Garcíju Gudielu u Toledu dodelio kraljevsku povelju sa odobrenjem za osnivanje studium generale - a pod nazivom El Estudio de Escuelas de Generales.[9] Sedište tih opštih studija bilo je u gradu Alkala de Enares. Kardinal Francisko Himenez de Cisneros, koji je jedan od bivših učenika, kupio je veliko zemljište na kojem pod njegovim nadzorom izgradeno više zgrada namenjenih radu škole, stvorivši tako prvi kompleks u istoriji koji je namenski sagrađen kao univerzitetski kampus. Kampus je nazvan Civitas Dei ili Božji grad prema knjizi De civitate Dei. Dana 13. aprila 1499. godine kardinal Cisneros je od pape Aleksandra VI dobio papinsku bulu na temelju koje je Komplutense proširen u instituciju univerzitetskog tipa. Papinska bula garantovala je priznavanje stečenih kvalifikacija u celom Hrišćanskom svetu. Bula je takođe preimenovala instituciju u Universitas Complutensis prema Complutumu, latinskom nazivu grada Alkala de Enares u kome se univerzitet originalno nalazio.

Već 1509-1510. akademske godine Komplutense se organizovano u pet glavnih škola: Škola umetnosti i filozofije, Škola teologije, Škola kanonskog prava, Škola filologije i Škola medicine.[10][11] Tokom XVI i XVII veka Komplutense je postao jedan od glavnih centara akademske izvrsnosti na svetu.[12] Mnogi vodeći naučnici u domenu raznih nauka, umetnosti i politike toga doba su učili ili podučavali u Komplutenseovim predavaonicama. Posebni koledži stvoreni su za studente inostranog porekla, kao što su to bili flamanski ili irski studenti.

Studenti Komplutensijskog univerziteta

[уреди | уреди извор]

Međunarodne rang-liste

[уреди | уреди извор]

U Šangajskoj rang listi, UCM je rangiran među 300 najboljih u svetu i među prva 3 španska.[13] Na QS svetskoj rang listi univerziteta, UCM je #226 u svetu, #85 u Evropi i #4 u Španiji. Na rang listi institucija SCImago, UCM je #175 u svetu, #79 u istraživanju i #3 u Španiji. Osim toga, na međunarodnom nivou je u prvih 3% ukupno, u prvih 2% u istraživanju i prvih 3% po društvenom uticaju.

Univerzitetski rangovi
Globalno – sveukupno
ARWU Svet[14]201-300 (2019)
CWTS Svet[15]206 (2019)
QS Svet[16]212 (2020)
THE Svet[17]501–600 (2020)
USNWR globalno[18]355 (2020)
  1. ^ „Manual de uso de la Marca Universidad Complutense de Madrid: Colores corporativos” (PDF). Complutense University of Madrid. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено 2020-02-01. 
  2. ^ „Estudiantes 2011-2013”. Universidad Complutense de Madrid. Архивирано из оригинала 7. 12. 2013. г. Приступљено 3. 12. 2013. 
  3. ^ „Ranking Web of Universities- Spain”. Webometrics. Приступљено 3. 12. 2013. 
  4. ^ „Universities in Spain”. 4ICU.org. Приступљено 3. 12. 2013. 
  5. ^ „Universidades Tradicionales”. ElMundo.es. Приступљено 3. 12. 2013. 
  6. ^ „Most international universities in the world”. Times Higher Education (THE) (на језику: енглески). 2020-01-28. Архивирано из оригинала 24. 3. 2019. г. Приступљено 2020-12-17. 
  7. ^ „La primera mujer universitaria Española: María Goyri”. Архивирано из оригинала 9. 3. 2012. г. Приступљено 30. 4. 2021. 
  8. ^ Universidad de Alcala (UAH) - Madrid (26. 3. 2015). „Universidad de Alcalá”. Приступљено 21. 7. 2015. 
  9. ^ „Biblioteca Histórica Marqués de Valdecilla de la UCM”. Приступљено 21. 7. 2015. 
  10. ^ Reseña histórica. Universidad Complutense de Madrid.
  11. ^ „Biblioteca Histórica Marqués de Valdecilla de la UCM”. Приступљено 21. 7. 2015. 
  12. ^ Fernández Luzón A. La Universidad de Barcelona en el siglo XVI. Barcelona: Universitat de Barcelona; 2005. pp. 72–73.. Luzón, Antonio Fernández (2005). La Universidad de Barcelona en el siglo XVI. Edicions Universitat Barcelona. ISBN 978-84-475-2851-6. 
  13. ^ „La UCM en los rankings | Portal de Transparencia”. www.ucm.es. Архивирано из оригинала 22. 3. 2023. г. Приступљено 2023-03-22. 
  14. ^ „Academic Ranking of World Universities – Complutense University of Madrid”. Shanghai Ranking. Архивирано из оригинала 29. 1. 2020. г. Приступљено 2020-02-01. 
  15. ^ „CWTS Leiden Ranking 2019”. CWTS Leiden Ranking. Архивирано из оригинала 16. 7. 2020. г. Приступљено 2020-02-01. 
  16. ^ „QS World University Rankings – Complutense University of Madrid”. Top Universities. Архивирано из оригинала 7. 6. 2020. г. Приступљено 2020-02-01. 
  17. ^ „World University Rankings – Complutense University of Madrid”. THE World University Rankings. Архивирано из оригинала 1. 2. 2020. г. Приступљено 2020-02-01. 
  18. ^ „Best Global Universities – Complutense University of Madrid”. U.S. News Education (USNWR). Архивирано из оригинала 8. 8. 2019. г. Приступљено 2020-02-01. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]