Omega-6 masna kiselina
| Типови масти у храни |
|---|
|
| Види још |
n−6 masne kiseline (ω−6 masne kiseline, omega-6 masne kiseline) su familija nezasićenih masnih kiselina koja ima zajedničku terminalnu ugljenik–ugljenik dvostruku vezu u n−6 poziciji, koja je šesta veza sa metil kraja.[1]
Biološki efekti n−6 masnih kiselina su uglavnom posredovani njihovom konverzijom u n-6 eikozanoide, koji se vezuju za niz receptora u telu. Konverzija tkivne arahidonske kiseline (20:4n-6) do n-6 prostaglandinskih i n-6 leukotrienskih hormona pruža mnoštvo bioloških meta za farmaceutski razvoj lekova. Cilj tih istraživanja je umanjenje ekcesivnog n-6 dejstva u aterosklerozi[2], astmi, artritisu, vaskularnim oboljenjima, trombozi, imuno-inflamatornim procesima, i proliferaciji tumora. Konkurentne interakcije sa n−3 masnim kiselinama utiču na relativno skladištenje, mobilizaciju, konverziju i dejstvo n-3 i n-6 eikozanoidnih prekurzora.
Ključne n−6 masne kiseline
[уреди | уреди извор]Linoleinska kiselina (18:2, n−6), najkraća n−6 masna kiselina, je esencijalna masna kiselina. Arahidonska kiselina (20:4) je fiziološki značajna n−6 masna kiselina i prekurzor prostaglandina i drugih fiziološki aktivnih molekula.
Negativni zdravstveni efekti
[уреди | уреди извор]Neka medicinska istraživanja sugerišu da ekscesivni nivoi pojedinih n−6 masnih kiselina, relativno to pojedine n−3 (omega-3) masne kiseline, mogu da povise verovatnoću pojave više bolesti.[3][4][5]
Moderna zapadna ishrana tipični ima odnos n−6 ka n−3 veći od 10 na 1, nekad i do 30 na 1. Smatra se da je optimalni odnos 4 na 1 ili manje.[6][7]
Prehrambeni izvori
[уреди | уреди извор]
Četiri glavna prehrambena ulja (od palme, soje, uljane repice, i suncokreta) se proizvode u količini većoj od 100 miliona metričkih tona godišnje, što daje više od 32 miliona metričkih tona n-6 linoleinske kiseline i 4 miliona metričkih tona n-3 alfa-linoleninske kiseline.[8]
Prehrambeni izvori n−6 masnih kiselina su:[9]
- živina
- jaja
- avokado
- Orašasti plodovi
- žitarice
- hleb od celog zrna
- većina biljnih ulja
- ulje noćurka
Lista n−6 masnih kiselina
[уреди | уреди извор]| Uobičajeno ime | Lipidno ime | Hemijsko ime |
|---|---|---|
| Linoleinska kiselina (LA) | 18:2 (n−6) | sve-cis-9,12-oktadekadienoinska kiselina |
| Gama-linolna kiselina (GLA) | 18:3 (n−6) | sve-cis-6,9,12-oktadekatrienoinska kiselina |
| Kalendinska kiselina | 18:3 (n−6) | 8E,10E,12Z-oktadekatrienoinska kiselina |
| Eikozadienoinska kiselina | 20:2 (n−6) | sve-cis-11,14-eikozadienoinska kiselina |
| Dihomo-gama-linolna kiselina (DGLA) | 20:3 (n−6) | sve-cis-8,11,14-eikozatrienoinska kiselina |
| Arahidonska kiselina (AA) | 20:4 (n−6) | sve-cis-5,8,11,14-eikozatetraenoinska kiselina |
| Dokozadienoinska kiselina | 22:2 (n−6) | sve-cis-13,16-dokozadienoinska kiselina |
| Adreninska kiselina | 22:4 (n−6) | sve-cis-7,10,13,16-dokozatetraenoinska kiselina |
| Dokozapentaenoinska kiselina | 22:5 (n−6) | sve-cis-4,7,10,13,16-dokozapentaenoinska kiselina |
| Tetrakozatetraenoinska kiselina | 24:4 (n-6) | sve-cis-9,12,15,18-tetrakozatetraenoinska kiselina |
| Tetrakozapentaenoinska kiselina | 24:5 (n-6) | sve-cis-6,9,12,15,18-tetrakozapentaenoinska kiselina |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Chow, Ching Kuang (2001). Fatty Acids in Foods and Their Health Implications. New York: Routledge Publishing.
- ^ A. P. Simopoulos (октобар 2002). „Polyunsaturated fatty acids in biology and diseases. The importance of the ratio of omega-6/omega-3 essential fatty acids”. Biomedecine & Pharmacotherapy. 56 (8): 365—379. doi:10.1016/S0753-3322(02)00253-6.
- ^ Lands William E.M. (2005). „Dietary fat and health: the evidence and the politics of prevention: careful use of dietary fats can improve life and prevent disease”. Annals of the New York Academy of Sciences. Blackwell Publishing. 1055: 179—192. PMID 16387724. doi:10.1196/annals.1323.028.
- ^ Hibbeln Joseph R.; et al. (1. 6. 2006). „Healthy intakes of n−3 and n−6 fatty acids: estimations considering worldwide diversity”. American Journal of Clinical Nutrition. American Society for Nutrition. 83 (6, supplement): 1483S—1493S. PMID 16841858. Архивирано из оригинала 25. 6. 2010. г. Приступљено 4. 9. 2011.
- ^ Okuyama Hirohmi; Ichikawa, Yuko; Sun, Yueji; Hamazaki, Tomohito; Lands, William E.M. (2007). „ω3 fatty acids effectively prevent coronary heart disease and other late-onset diseases: the excessive linoleic acid syndrome”. World Review of Nutritional Dietetics. Karger. 96 (Prevention of Coronary Heart Disease): 83—103. PMID 17167282. doi:10.1159/000097809. ISBN 978-3-8055-8179-0.
- ^ Daley C.A.; Abbott, A.; Doyle, P.; Nader, G.; Larson, S. (2004). „A literature review of the value-added nutrients found in grass-fed beef products”. California State University, Chico (College of Agriculture). Архивирано из оригинала 6. 7. 2008. г. Приступљено 23. 3. 2008.
- ^ Simopoulos Artemis P. (2002). „The importance of the ratio of omega-6/omega-3 essential fatty acids”. Biomedicine & Pharmacotherapy. 56 (8): 365—379. PMID 12442909. doi:10.1016/S0753-3322(02)00253-6.
- ^ Gunstone, Frank (December 2007) "Oilseed markets: Market update: Palm oil". INFORM (AOCS) 18(12): 835-836.
- ^ „Food sources of total omega 6 fatty acids”. Архивирано из оригинала 7. 10. 2011. г. Приступљено 4. 9. 2011.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Chow, Ching Kuang (2001). Fatty Acids in Foods and Their Health Implications. New York: Routledge Publishing.
- Tokar, Steve (2. 9. 2005). „Omega-6 fatty acids cause prostate tumor cell growth in culture”. Medical News Today. MediLexicon International. Архивирано из оригинала 11. 04. 2008. г. Приступљено 23. 3. 2008.
- „Brain fatty acid levels linked to depression”. News-Medical.Net. AZoNetwork. 25. 5. 2005. Приступљено 23. 3. 2008.
- Tribole, E.F. (27. 3. 2006). „Excess Omega-6 Fats Thwart Health Benefits from Omega-3 Fats”. British Medical Journal Rapid Responses to Hooper, et al., 2006. Архивирано из оригинала 14. 3. 2008. г. Приступљено 23. 3. 2008.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
