Политичка моћ је способност појединаца, групе или институције да ствара промене унутар политичке ... more Политичка моћ је способност појединаца, групе или институције да ствара промене унутар политичке заједнице и утиче на одлуке у оквиру политичког система. То је темељан концепт који нам омогућава да разумемо политичке процесе и начин како се доносе политичке одлуке и обликују правила и норме управљања друштвом. Аутор разматра различите теоријске приступе политичкој моћи и њено испољавање кроз институције власти при чему се тежишно и селективно опредељује за концептуални оквир који нуди Мишел Фуко(Michel Foucault) за проучавање политичке моћи у Србији. Рад је конципиран на начин да се након увода и излагања различитих теоријских приступа феномену моћи идентификују основни елементи аналитичког приступа. При томе се критички односи према сазнајним могућностима наведеног концепта и предмету анализе, политичке моћу у Србији. У раду су коришћене аналитичка, синтетичка метода, метода апстраховања и дедукције. Закључено је да је политичка моћ у Србији концентрисана у врху власти и у оквиру лидерске позиције, а да су дисперзија и изграђени дискурси политичке моћи у функцији одржања те позиције.
Осврт на књигу проф. др Драгане Митровић Глобална финансијска криза из 2008. године суочила је св... more Осврт на књигу проф. др Драгане Митровић Глобална финансијска криза из 2008. године суочила је свет са новом реалношћу. Период затишја и санирања * Имејл адреса: andrea.matijevic@ips. ac.rs ** Рад је настао у оквиру научноистраживачке делатно сти Института за политичке студије, коју финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Аутор разматра моралност политике САД у агресији на Савезну Републику Југославију (СРЈ) 1999. г... more Аутор разматра моралност политике САД у агресији на Савезну Републику Југославију (СРЈ) 1999. године према методолошком приступу и критеријумима за оцену моралности политике председника САД које је предложио Џозеф Нај (Joseph S. Nye Jr.). Агресија је контроверзна по више основа, посебно њен a priori одређен морални карактер и назив хуманитарна интервенција.
Упркос мишљењу Наја да је морал у спољној политици САД у мањој или већој мери увек присутан код свих председника САД па и у периоду агресије, наш основни циљ је да је покажемо на неодрживост оцене о моралној оправданости агресије управо према његовим критеријумима.
Зато је наше хипотетичко полазиште, да ако је у спољној политици председника САД моралност присутна, онда ће и критеријуми по којима он оцењује сваког председника показати да ли је и политика која је непосредна повезана са агресијом на СРЈ такође морална.
У раду је након објашњења теоријско методолошког приступа и приказа односа према моралу најважнијих теорија међународних односа извршена анализа моралности агресије према намерама, средствима и последицама. У оквиру њих је према предложеним критеријумима и питањима разматрана деонтолошка и консеквенцијалистичка одрживост моралности агресије. Закључено је да нема етичке оправданости за агресију, осим ако се остварење политичких интереса не вреднујe као морално у духу консеквенцијалистичке етике.
Кључне речи: НАТО агресија, Савезна Република Југославија, политика САД, морална перспектива.
The author examines the morality of U.S. policy in the aggression against the Federal Republic of... more The author examines the morality of U.S. policy in the aggression against the Federal Republic of Yugoslavia (FRY) in 1999, using criteria for evaluating the morality of the U.S. president's policy proposed by Joseph Nye (Joseph S. Nye Jr.). The aggression against FRY is controversial, particularly its a priori determined moral character and the designation of humanitarian intervention. Our main goal is to demonstrate the unsustainability of the assessment of the moral justification of the aggression precisely according to his criteria. Therefore, our hypothetical starting point is that if morality is present in the foreign policy of the U.S. president, the criteria by which Joseph Nye evaluates each president will also show whether the policy that is directly related to the aggression against FRY is also moral. After explaining the theoretical-methodological approach, and presenting the attitudes towards morality of the most important theories of international relations, the paper presents an analysis of the morality of aggression conducted on the basis of intentions, means, and consequences. In relation to this, we examined the deontological and consequentialist sustainability of the morality of aggression according to the proposed criteria and questions. It was concluded that there is no ethical justification for aggression, unless achieving political interests is valued as morally acceptable in the spirit of consequentialist ethics.
Autori polaze od teze da nedostatak etičkih normi u poslovanju može naštetiti svim preduzećima, a... more Autori polaze od teze da nedostatak etičkih normi u poslovanju može naštetiti svim preduzećima, a posebno malim, jer ona ne raspolažu dovoljnim resursima da u svom poslovanju inkorporiraju i etičke principe. To se može odraziti na njihov razvoj, ugled i gubitak stečene pozicije u poslovanju. Problem je što se etičko ponašanje tek dugoročno isplati, a malom i razvojnom biznisu je potrebna održivost što pre i podsticaj za rast. Zato je nužno odrediti etičke prioritete i oblasti primene. U tome je otežavajuća okolnost što su u malom biznisu najčešće pojedinci ili manja grupa ljudi primorani da sami donose odluke, bez obzira koliko su njihova znanja iz etike i mogućnosti da etičke principe transformišu u poslovnu praksu.
Rad je koncipiran tako što je u uvodnom delu, uz definisanje osnovnih pojmova, dat kratak teorijski pristup značaja etike za poslovanje, zatim su naglašeni etički principi i prioriteti upotrebe i na kraju eksterna interna oblast primene i implementacija.
U zaključku je istaknuto da je u malom biznisu nužna selektivna primena osnovnih načela poslovne etike, a da potpuna primena zavisi od mogućnosti i strategije razvoja, pri čemu etičke norme nisu same sebi cilj, nego i podsticaj razvoja malog biznisa. U radu su korišćene analitičko-sintetička metoda, metoda apstrakcije i dedukcije.
У чланку се разматра агресија НАТО-а на Савезну Републику Југославију кроз две етичке перспективе... more У чланку се разматра агресија НАТО-а на Савезну Републику Југославију кроз две етичке перспективе: деонтолошку или етику дужности и консеквенцијалистичку или етику последица. Хипотетичко полазиште јесте да, уколико је агресија заснована на моралним принципима, онда би ти принципи требало и да је карактеришу, почевши од намере, мотива, циљева, средства до крајњег исхода, а уколико то није случај агресија се не може оправда ти ни са моралног становишта. Циљ рада јесте да покаже неодрживост, у етичко-моралном смислу, „хуманитарног” карактера интервенције и разлога као што су спречавање хуманитарне катастрофе и заштита људских права. Након уводног дела рада, изложена је теоријска основа и аналитички приступ, да би се кроз деонтолошку и консеквенцијалистичку етичку перспективу размотрила морална одрживост разло га за агресију и њен морални карактер. Закључено је да агресија не испуњава деонтолошке и консеквенцијалистичке критеријуме моралне исправности у потпуности, односно да се иза моралних разлога крију интереси. Морал умеђународним односима нема пресудну улогу, али је то уз међу народно право једини аргумент на који се могу позивати мале државе. У раду је коришћена хипотетичко-дедуктивна, дескриптивна и аналитичко-синтетичка метода. Кључне речи: агресија НАТО-а, Југославија, морална перспектива, етика дужности, етика последица
Осврт на књигу Хенрија Кисинџера Хенри Кисинџер (Henry Kissinger) је доајен светске дипломатије, ... more Осврт на књигу Хенрија Кисинџера Хенри Кисинџер (Henry Kissinger) је доајен светске дипломатије, бивши саветник за националну безбедност и државни секретар за спољне послове САД за време Ричарда Никсона (Richard Nixon) и Џералда Форда (Gerald Ford). У овој години напунио је сто година и својим коментарима светских догађаја пи даље обуђује пажњу. Његова најновија књига из 2022. године Leadership: Six Studies in World Strategy, на 499 страна бави се лидерством политичких личности чије вођство сматра аутентичним и који су успели да "трансформишу своје друштво и дају допринос настанку новог светског поретка" (Kissinger 2022, 395). Књига је интересантна иако доноси мање рафинисано, а више рафинирано виђење историјске улоге појединих личности. У међународним односима и спољној политици теоретичари се споре да ли су лидери субјекти међународних односа или не. Кисинџер, не само да нема дилему, него сматра да појединци који имају визију и успевају да се уздигну изнад тренутних околности, историјског наслеђа и сопствених ограничења имају пресудну улогу. На основу тога анализом, проценом и могућностима доносе стратегију према којој ће поступати. При томе није нужно да остали или већина буду сагласни с њом. Књига почевши од увода, кроз шест поглавља, по једно за сваког од лидера и закључка, настоји да то потврди, кроз реалистичку перспективу. У уводу бави се лидерством као потребом и околностима које су мењале Европу и свет од Првог светског рата до данас, а које су у таквим турбулентним временима захтевале лидере са визијом, смелошћу и стратегијом промена. Кисинџер вође дели на државнике и пророке. Државници настоје да сачувају државу и друштво пред датим
, International Journal of Economics and Law Volume 11, No 32,, 2021
The author begins with the fact that the retrogression of spa tourism in Serbia compared to the d... more The author begins with the fact that the retrogression of spa tourism in Serbia compared to the developed countries had in the past its economic, political, and legal obstacles and that this was also reflected in Niška Banja. Therefore, an analytical approach to the causes, consequences, and possible directions of development of this once prosperous spa is needed. In the paper, Niška Banja is compared with other spas and the possibilities of her revitalization are analyzed. It was concluded that the basic problem of Niška Banja, and after all, most spas in Serbia are poor existing capacities and lack of modern accommodation capacities, lagging behind world tourist trends and lack of financial resources for development. Examples of some spas in Serbia and the world indicate possible solutions for Niška Banja as well. We see solutions in changing the awareness of the importance of spa tourism, in building new capacities, modernizing tourist products, and in financial incentives through privatization and public-private partnership. Tourism is a development opportunity for Niška Banja, but success requires the synergy of the state, local government, experts, and citizens.
Mednarodno inovativno poslovanje = Journal of Innovative Business and Management
The authors are starting from the thesis that the innovative possibilities of a small business in... more The authors are starting from the thesis that the innovative possibilities of a small business in tourism are numerous, beginning from new content and processes to improvement of existing ones. At the same time, there are various obstacles whose overcoming requires creativity and inventiveness, as well as personal commitment. Obstacles are in limited financial, technical, and personal reasons, since small businesses are usually the property of one person or a smaller number of connected and close people. It was concluded that the innovation of small businesses can most be developed in tourism of special interests, where big businesses do not have big interest because of a smaller number of users, and that respect and personalization of ethical-moral principles additionally contribute to the development of small businesses.
Tematski zbornik: NATO agresija na SRJ (Republiku Srbiju): Da se večno pamti, 2021
Uprkos pojavi novih teorija u međunarodnim odnosima, liberalizam i realizam su sa svojim derivati... more Uprkos pojavi novih teorija u međunarodnim odnosima, liberalizam i realizam su sa svojim derivatima osnovne teorijske matrice za proučavanje međunarodnih odnosa i spoljne politike. Njihove paradigmatske osnove leže u dalekoj prošlosti, ali uzrokei razlike u ponašanju u međunarodnim odnosima obe teorije vide oko mesta i uloge pojedinca, države, društva i međunarodnog sistema. Autor nastoji da uz pomoć kritike liberalnog hegemonizma u međunarodnim odnosima i spoljnoj politici nakon hladnog rata od strane neorealiste Džona Miršajmera (John J. Mearscheimer), analizira da li se agresijom na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) ispoljila doslednost ili su kompromitovane liberalne vrednosti. Istovremeno se razmatra da li je neorealistički zahtev za uzdržavanjem u spoljnoj politici bio povoljnija opcija, kako za SRJ tako i danas kod rešavanja pitanja Kosova i Metohije (KiM). Cilj rada je da se kroz analizu razloga i povoda za agresiju NATO i međunarodne konstelacije snaga ukaže na uspešnost neorealističke kritike liberalnog hegemonizma i vitalnost neorealističkog pristupa u projekciji međunarodne politike ubuduće. Međutim, zaključeno je da je neophodno da se ova kritika dopuni neoklasičnom realističkom paradigmom koja bi uvažavala i činioce ad hoc, a koji su specifični za konkretnu zemlju, u našem slučaju SRJ. Time bi se poboljšalo razumevanje spoljne politike svih aktera i eksplanaciona sposobnost i verodostojnost date teorije. Naravno da to ne znači da će neorealistički predlog uzdržavanja biti i prihvaćen u praksi, kao i da se realističkim teorijama daje a priori pravo na celovitost istine. Gledano iz današnje perspektive rastuće multipolarnosti, NATO agresija se desila sredinom perioda koji nazivamo unipolarni svet, a koji možemo uslovno podeliti na dva dela. Prvi deo obeležavaju liberalni entuzijazam i euforija zbog pobede liberalnih vrednosti i velika očekivanja, a drugi deo je širenje liberalnog hegemonizma kroz novu ulogu NATO-a i Zapadnog sveta. Liberalna hegemonija je uspostavila nova međunarodna pravila i vrednosti, tako da u sintagmi dominiraju hegemonija i nesvojstvene vrednosti liberalnoj teoriji. Tako je u međunarodnim odnosima relativizirana prošlost i opao entuzijazam o slobodnijem i pravednijem svetu, a budućnost učinjena nepredvidljivom, jer su stvorene osnove za relativiziranje istine, za nova pravila i svet post istine.
Međunarodni odnosi i COVID 19, Politička revija IPS Beogard, 2020
Аутор за предмет овог рада узима анализу међународних односа изазваних пандемијом COVID – 19 с ци... more Аутор за предмет овог рада узима анализу међународних односа изазваних пандемијом COVID – 19 с циљем да укаже на виталност и примат неореалистичке теоријске парадигме у односу на неолибералну. У раду се након увода разматрају основна теоријска полазишта реалистичке и либералистичке теорије међународних односа и анализирају међународни односи из неореалистичке перспективе. У анализи су коришћена дескриптивна, аналитичка и синтетичка метода. У закључку је констатовано да је реалистичку визију међународних односа потврдила стварност изазвана кризом, а да је Србија у међународним односима била у различитим фокусима због појединих спољнополитичких потеза и да ће време показати колико ће то бити повољно или не по њен положај у међународним односима. Истовремено је проблематизован тренутан исход надметања ове две теоријске парадигме у контексту будућности њиховог значаја и егзистенције свих актера међународних односа, па сходно томе и најбољих могућих односа.
Кључне речи: међународни односи, COVID-19, неореализам, неолиберализам, међународни систем, држава, појединац, Србија
Innovative Opportunities for Small Business in Tourism and the Aplication of Ethical Moral Principles, 2020
The authors are starting from the thesis that the innovative possibilities of a small business in... more The authors are starting from the thesis that the innovative possibilities of a small business in tourism are numerous, beginning from new content and processes to improvement of existing ones. At the same time, there are various obstacles whose overcoming requires creativity and inventiveness, as well as personal commitment. Obstacles are in limited financial, technical, and personal reasons, since small businesses are usually the property of one person or a smaller number of connected and close people. It was concluded that the innovation of small businesses can most be developed in tourism of special interests, where big businesses do not have big interest because of a smaller number of users, and that respect and personalization of ethical-moral principles additionally contribute to the development of small businesses. Inovativne možnosti za mala podjetja v turizmu in uporaba etično-moralnih načel Povzetek: Avtorji izhajajo iz teze, da so inovativne možnosti drobnega gospodarstva v turizmu številne, od novih vsebin in procesov do izboljšav obstoječih. Obenem pa obstajajo tudi različne ovire, katerih premagovanje zahteva ustvarjalnost in inventivnost ter osebno predanost. Ovire so v omejenih finančnih, tehničnih in osebnih razlogih, saj so mala podjetja običajno v lasti ene osebe ali manjšega števila povezanih in bližnjih ljudi. Ugotovljeno je bilo, da je inovativnost malih podjetij najbolj razvita v turizmu posebnih interesov, kjer velika podjetja nimajo velikega interesa zaradi manjšega števila uporabnikov in da spoštovanje in personalizacija etično-moralnih načel dodatno prispevata k razvoju malih podjetij.
Human Rights During the Covid -19 Pandemic in Serbia, 2020
Apstrakt U ovom radu autori razmatraju i analiziraju ljudska prava u Srbiji za vreme borbe protiv... more Apstrakt U ovom radu autori razmatraju i analiziraju ljudska prava u Srbiji za vreme borbe protiv zarazne bolesti COVID-19. Problem našeg istraživanja proizilazi iz ocena da su negirana neka osnovna ljudska prava ,te da to nije u skladu sa normativnim dokumentima u zemlji i svetu. Autori polaze od teze da su u Srbiji za vreme borbe protiv bolesti COVID-19 opozvana i narušena neka ljudska prava, ali da su postojali i opravdani razlozi za to. Autori su nastojali da pomoću hipotetičko-deduktivnie opštenaučne metode, analizom i sintezom raspoloživih podataka, činjenica i indikatora, uz deskripciju razvoja ljudskih prava i problema nastalih u okolnostima borbe protiv zaraze, izvuku određene zaključke. U radu je ukazano na kompleksnost ljudskih prava ne samo u teorijskom, nego i u praktičnom smislu, te je zaključeno da su u Srbiji opozvana neka prava, da su neka ograničena u meri u kojoj to nije bilo nužno za određene građane, a da su neka prekršena, iako to izričito nije dozvoljeno normativnim dokumentima. Naše je mišljenje da su za to postojali opravdani razlozi i da su oni donekle opravdanje za narušavanje ljudskih prava i za obim preduzetih mera, imajući u vidu situaciju, trenutni ishod ali i nedorečenost nekih normativnih rešenja. Ključne reči: ljudska prava, vanredno stanje, sloboda, Srbija, COVID-19 UVOD Ljudska prava su izraz civilizacijskog dostignuća i mera vrednosti svakog društva, razvijenosti demokratije i kulture. Sadržana su u najvažnijim svetskim dokumentima, deklaracijama i inkorporirana u nacionalnim dokumentima mnogih zemalja i predmet su kontinuiranog praćenja i procene. Pod ljudskim pravima najčešće podrazumevamo njihov pravni smisao koji se odnosi na korpus univerzalnih normi koje štite osnovne slobode i prava čoveka kao ličnosti i njegovo dostojanstvo. To implicira da se ljudska prava zasnivaju na poštovanju ličnosti i dostojanstva svakog ljudskog bića bez obzira na njegovo poreklo, pol, rasu, mišljenje ili druge odlike. Problem ljudskih prava je višeslojan i zahteva multidisciplinarno proučavanje, zbog čega je svaki pokušaj eksplikacije i doprinos njihovom razumevanju i sprovođenju u praksi. Države imaju obavezu da normativno regulišu, primenjuju i sankcionišu svako kršenje ljudskih prava, kao i da jasno identifikuju subjekte, konzumente prava, o kojim pravima je reč i ko su neposredni nosioci njihovog ostvarenja. U praksi se u savremenim državama ne mogu neograničeno konzumirati ljudska prava, jer mogu ugrožavati pojedince, određene grupe ili čitavu zajednicu. Zbog toga su i prema
за пословне студије и право у Београду иљ овог рада је да покуша да одговори колико је војсци им-... more за пословне студије и право у Београду иљ овог рада је да покуша да одговори колико је војсци им-плицитно или експлицитно инхерентна политичка воља, од-носно колика је могућност да се она формира и оствари утицај. У раду су коришћене аналитичко-синтетичка метода, методе апстрак-ције, конкретизације и дедукције. Резултати указују на постојање разлога за формирање политичке воље али и да они нису нужно и довољни. Закључак је да је воља апарата могућа, да нужно није по-литичка и да предиспозиције за политичку вољу траже адекватан одговор и њихово препознавање, што је од обостране користи, за поредак и војску. Кључне речи: воља, политичка воља, војска, моћ, интерес, поредак Увод ојска као део апарата принуде представља оружане снаге државе, има свој легитимитет и препознатљива обележја, делује аутономно, а истовремено је државни орган под контролом власти и део државног апарата. Поред основне уло-ге заштите суверенитета и територијалног интегритета и поретка, војска се јавља и као средство и инструмент политике које се може употребити за спровођење поли-тичке воље. Наша је намера да размотримо постоји ли могућност у демократском поретку да је војсци имплицитно или експлицитно инхерентна политичка воља, односно да ли се може јавити као индиректан актер политичких догађања са препознатљивим или скривеним интересима. Конкретније, наше хипотетичко полазиште је да ако војска нема формално-правно политичку вољу, а има одређене интересе, има ли могућ-ност да је и формира и да ли је то пожељно? С обзиром да не постоје нормативне предиспозиције за успостављање политич-ке воље војске, питање је зашто говоримо о политичкој вољи. Управо из самих су-штина војске и политичке воље. О суштини војске ћемо говорити касније, а код по-литичке воље се не може пренебрегнути парадокс да се о њој говори у јавном дис-курсу, тек када она изостане. * Др Зоран Р. Пешић је ванредни професор. Ц В
Сажетак
Аутор полази од чињенице да је улога политичке воље као политичке појаве недовољно проу... more Сажетак
Аутор полази од чињенице да је улога политичке воље као политичке појаве недовољно проучавана у јавној политици, а да је истовремено присутна у јавном дискурсу најчешће констатацијом да за конкретну јавну политику нема политичке воље. Предмет рада је политичка воља у јавној политици, а циљ да се политичка воља објасни као политичка појава и да се укаже на могуће параметре њеног присуства/одсуства и утицаја на јавну политику. У раду су коришћене дескриптивна, дедуктивна и аналитичко-синтетичка метода. Закључено је да политичка воља има важан утицај у одлучивању и спровођењу јавне политике, да је могуће проценом одређених компоненти и њихових параметара уочити њено присуство, односно њену трансформацију од воље за нешто у вољу против нечега, а да је одговорност највећа препрека самовољи. Кључне речи: воља, политичка воља, јавна политика, одлучивање, одговорност 1. УВОД Формулација проблема полази од чињенице и хипотетичког става да се претрагом на интернету налази безброј садржаја који говоре о недостатку политичке воље, односно о политичкој вољи као неопходном услову да се реши неки проблем или спроведе * Електронска адреса аутора: zoran.pesic61@gmail.com Српска политичка мисао број 1/2019. год. 26. vol. 63 стр. 241-261
Апстракт Аутор полази од тезе да проблем угрожене безбедности, тероризам и ра-тови, као и потреба... more Апстракт Аутор полази од тезе да проблем угрожене безбедности, тероризам и ра-тови, као и потреба да се допринесе глобалној сигурности и сигурности у својој земљи има рецепције на поредак и слободу, које се манифестују у ограничено-сти слободе у корист поретка, па тиме, уместо њихове неодвојивости, имамо ди-лему поредак или слобода. После појмовног одређења, изложићемо основне правце и мишљења која се опредељују према поретку или слободи, са намером да нам њихов теоријски дискурс укаже на рецепције и могуће правце деловања и утицаје на политичку праксу. Abstract This paper presents the hypothesis that the problem of threatened security, terrorism , and wars, as well as the need to contribute to global security, has an important effect on the order and freedom in a country. The effect is manifested in limiting freedom to preserve the order, so instead of the two being inseparable, there is now a dilemma – order or freedom. After providing definitions of terms, the paper explains the main schools of thought favouring either order or freedom, with the aim of indicating, through their theoretical discourse, their reception, possible impact, and influence on political practice.
APSTRAKT: Volja je kompleksna pojava i pitanje koje zaokupljuje mnoge filozofe dugi niz vekova do... more APSTRAKT: Volja je kompleksna pojava i pitanje koje zaokupljuje mnoge filozofe dugi niz vekova do danas, izazivajući oprečne stavove. Ona neizbežno prati čoveka i njegov razvoj i neodvojiva je od njegove egzistencije. Čini se da ni jedan tako osporavani pojam, kao što je volja, ne pretenduje toliko da izražava njegovu suštinu i postojanje. Pri tome, bilo da se negira kao iluzija ili posmatra kao realna egzistencija, ništa ne umanjuje njen značaj u čovekovom životu. Zbog toga se i ne može ignorisati u teorijskim raspravama. U meri u kojoj je volja večito pitanje i dilema u filozofiji i stara kao i sama filozofija, toliko je politička volja prisutna u svakodnevnici, ali zanemarena u teorijskom promišljavanju.Autor nastoji, da koz istorijsko filozofsko i komparativno poimanje i ekspliciranje volje kao filozofskog pitanja koje još uvek nije rešeno, pronađe realne osnove za njeno dalje promišljavanje i egzistenciju kao političke pojave. Disonantnost između teorijskog ne poimanja političke volje i njene sveprisutnosti u praksi od antike do danas, stavlja političku volju u ravan sa voljom i čini je fenomenom vrednim proučavanja.Rad je koncipiran da nakon hronološki izloženih različitih shvatanja volje i političke volje, definiše političku volju i podstakne na razmišljanje i da dâ osnovna opredeljenja autora i predloži moguće pravce daljeg proučavanja. KLJUČNE REČI: volja, sloboda volje, sloboda izbora, etika, politička volja, politička pojava. Uvod Mišljenje o volji je zapitanost čoveka nad sopstvenim životom, delovanjem i ponašanjem. Volja nas razlikuje od drugih bića, bar tako smatramo, jer smo nesumnjivo svesni sebe, svoje volje i slobode, iako se ne moraju baš svi složiti oko njenog postojanja ili karaktera. U svakodnevnom životu i delovanju stalno se susrećemo sa sopstvenim ili tuđim postupcima koji nisu uvek racionalni. Možemo se pitati zašto neko svesno čini nešto što je gore ili lošije, iako ima mogućnost i sposobnost da to ne čini ili učini nešto drugo. Sledeće pitanje je ko je i odakle izdao nalog za takvo delovanje, ako je iracionalno i nije od uma. Ili se um (ratio) ponaša iracionalno u nekim slučajevima, dakle nije samo racionalan, ili je prisiljen od nekog drugog (strasti, emocije) ili postoji nešto treće. Možda u tom trećem treba tražiti mesto volje, koje je doduše nevidljivo, ali koje i te kako vidimo i osećamo u praksi i delovanju. Time se jednostavnost, logičnost i racionalnost samog procesa odlučivanja i delovanja dovode u pitanje, odnosno, s voljom on postaje kompleksan i manje predvidljiv, a to znači, hteli da priznamo ili ne i više slobodan i kontigentan. Dakle, pitanje volje je u teoriji diskutabilno i prati čovekov razvoj i praksu kao usud. Razlozi su višestruki a najvažniji, što se sumnjalo u njeno postojanje ili u to da je sposobnost duha ravnopravna s mišljenjem. Takođe je smatrana metafizičkim i irelevantnim problemom koji je hipotetički postavljen a ne i istinski, jer je volja samo iluzija koju čovek ima. Nijedan pojam ili pojava nisu toliko osporavani, a da su toliko danas u upotrebi u političkoj praksi. Naše su namere da kroz izlaganja brojnih mišljenja o volji tokom istorije, volju poimamo kao celinu i stvorimo teorijsku osnovu za njeno dalje proučavanje, prvenstveno političke volje kao političke pojave.
Политичка моћ је способност појединаца, групе или институције да ствара промене унутар политичке ... more Политичка моћ је способност појединаца, групе или институције да ствара промене унутар политичке заједнице и утиче на одлуке у оквиру политичког система. То је темељан концепт који нам омогућава да разумемо политичке процесе и начин како се доносе политичке одлуке и обликују правила и норме управљања друштвом. Аутор разматра различите теоријске приступе политичкој моћи и њено испољавање кроз институције власти при чему се тежишно и селективно опредељује за концептуални оквир који нуди Мишел Фуко(Michel Foucault) за проучавање политичке моћи у Србији. Рад је конципиран на начин да се након увода и излагања различитих теоријских приступа феномену моћи идентификују основни елементи аналитичког приступа. При томе се критички односи према сазнајним могућностима наведеног концепта и предмету анализе, политичке моћу у Србији. У раду су коришћене аналитичка, синтетичка метода, метода апстраховања и дедукције. Закључено је да је политичка моћ у Србији концентрисана у врху власти и у оквиру лидерске позиције, а да су дисперзија и изграђени дискурси политичке моћи у функцији одржања те позиције.
Осврт на књигу проф. др Драгане Митровић Глобална финансијска криза из 2008. године суочила је св... more Осврт на књигу проф. др Драгане Митровић Глобална финансијска криза из 2008. године суочила је свет са новом реалношћу. Период затишја и санирања * Имејл адреса: andrea.matijevic@ips. ac.rs ** Рад је настао у оквиру научноистраживачке делатно сти Института за политичке студије, коју финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Аутор разматра моралност политике САД у агресији на Савезну Републику Југославију (СРЈ) 1999. г... more Аутор разматра моралност политике САД у агресији на Савезну Републику Југославију (СРЈ) 1999. године према методолошком приступу и критеријумима за оцену моралности политике председника САД које је предложио Џозеф Нај (Joseph S. Nye Jr.). Агресија је контроверзна по више основа, посебно њен a priori одређен морални карактер и назив хуманитарна интервенција.
Упркос мишљењу Наја да је морал у спољној политици САД у мањој или већој мери увек присутан код свих председника САД па и у периоду агресије, наш основни циљ је да је покажемо на неодрживост оцене о моралној оправданости агресије управо према његовим критеријумима.
Зато је наше хипотетичко полазиште, да ако је у спољној политици председника САД моралност присутна, онда ће и критеријуми по којима он оцењује сваког председника показати да ли је и политика која је непосредна повезана са агресијом на СРЈ такође морална.
У раду је након објашњења теоријско методолошког приступа и приказа односа према моралу најважнијих теорија међународних односа извршена анализа моралности агресије према намерама, средствима и последицама. У оквиру њих је према предложеним критеријумима и питањима разматрана деонтолошка и консеквенцијалистичка одрживост моралности агресије. Закључено је да нема етичке оправданости за агресију, осим ако се остварење политичких интереса не вреднујe као морално у духу консеквенцијалистичке етике.
Кључне речи: НАТО агресија, Савезна Република Југославија, политика САД, морална перспектива.
The author examines the morality of U.S. policy in the aggression against the Federal Republic of... more The author examines the morality of U.S. policy in the aggression against the Federal Republic of Yugoslavia (FRY) in 1999, using criteria for evaluating the morality of the U.S. president's policy proposed by Joseph Nye (Joseph S. Nye Jr.). The aggression against FRY is controversial, particularly its a priori determined moral character and the designation of humanitarian intervention. Our main goal is to demonstrate the unsustainability of the assessment of the moral justification of the aggression precisely according to his criteria. Therefore, our hypothetical starting point is that if morality is present in the foreign policy of the U.S. president, the criteria by which Joseph Nye evaluates each president will also show whether the policy that is directly related to the aggression against FRY is also moral. After explaining the theoretical-methodological approach, and presenting the attitudes towards morality of the most important theories of international relations, the paper presents an analysis of the morality of aggression conducted on the basis of intentions, means, and consequences. In relation to this, we examined the deontological and consequentialist sustainability of the morality of aggression according to the proposed criteria and questions. It was concluded that there is no ethical justification for aggression, unless achieving political interests is valued as morally acceptable in the spirit of consequentialist ethics.
Autori polaze od teze da nedostatak etičkih normi u poslovanju može naštetiti svim preduzećima, a... more Autori polaze od teze da nedostatak etičkih normi u poslovanju može naštetiti svim preduzećima, a posebno malim, jer ona ne raspolažu dovoljnim resursima da u svom poslovanju inkorporiraju i etičke principe. To se može odraziti na njihov razvoj, ugled i gubitak stečene pozicije u poslovanju. Problem je što se etičko ponašanje tek dugoročno isplati, a malom i razvojnom biznisu je potrebna održivost što pre i podsticaj za rast. Zato je nužno odrediti etičke prioritete i oblasti primene. U tome je otežavajuća okolnost što su u malom biznisu najčešće pojedinci ili manja grupa ljudi primorani da sami donose odluke, bez obzira koliko su njihova znanja iz etike i mogućnosti da etičke principe transformišu u poslovnu praksu.
Rad je koncipiran tako što je u uvodnom delu, uz definisanje osnovnih pojmova, dat kratak teorijski pristup značaja etike za poslovanje, zatim su naglašeni etički principi i prioriteti upotrebe i na kraju eksterna interna oblast primene i implementacija.
U zaključku je istaknuto da je u malom biznisu nužna selektivna primena osnovnih načela poslovne etike, a da potpuna primena zavisi od mogućnosti i strategije razvoja, pri čemu etičke norme nisu same sebi cilj, nego i podsticaj razvoja malog biznisa. U radu su korišćene analitičko-sintetička metoda, metoda apstrakcije i dedukcije.
У чланку се разматра агресија НАТО-а на Савезну Републику Југославију кроз две етичке перспективе... more У чланку се разматра агресија НАТО-а на Савезну Републику Југославију кроз две етичке перспективе: деонтолошку или етику дужности и консеквенцијалистичку или етику последица. Хипотетичко полазиште јесте да, уколико је агресија заснована на моралним принципима, онда би ти принципи требало и да је карактеришу, почевши од намере, мотива, циљева, средства до крајњег исхода, а уколико то није случај агресија се не може оправда ти ни са моралног становишта. Циљ рада јесте да покаже неодрживост, у етичко-моралном смислу, „хуманитарног” карактера интервенције и разлога као што су спречавање хуманитарне катастрофе и заштита људских права. Након уводног дела рада, изложена је теоријска основа и аналитички приступ, да би се кроз деонтолошку и консеквенцијалистичку етичку перспективу размотрила морална одрживост разло га за агресију и њен морални карактер. Закључено је да агресија не испуњава деонтолошке и консеквенцијалистичке критеријуме моралне исправности у потпуности, односно да се иза моралних разлога крију интереси. Морал умеђународним односима нема пресудну улогу, али је то уз међу народно право једини аргумент на који се могу позивати мале државе. У раду је коришћена хипотетичко-дедуктивна, дескриптивна и аналитичко-синтетичка метода. Кључне речи: агресија НАТО-а, Југославија, морална перспектива, етика дужности, етика последица
Осврт на књигу Хенрија Кисинџера Хенри Кисинџер (Henry Kissinger) је доајен светске дипломатије, ... more Осврт на књигу Хенрија Кисинџера Хенри Кисинџер (Henry Kissinger) је доајен светске дипломатије, бивши саветник за националну безбедност и државни секретар за спољне послове САД за време Ричарда Никсона (Richard Nixon) и Џералда Форда (Gerald Ford). У овој години напунио је сто година и својим коментарима светских догађаја пи даље обуђује пажњу. Његова најновија књига из 2022. године Leadership: Six Studies in World Strategy, на 499 страна бави се лидерством политичких личности чије вођство сматра аутентичним и који су успели да "трансформишу своје друштво и дају допринос настанку новог светског поретка" (Kissinger 2022, 395). Књига је интересантна иако доноси мање рафинисано, а више рафинирано виђење историјске улоге појединих личности. У међународним односима и спољној политици теоретичари се споре да ли су лидери субјекти међународних односа или не. Кисинџер, не само да нема дилему, него сматра да појединци који имају визију и успевају да се уздигну изнад тренутних околности, историјског наслеђа и сопствених ограничења имају пресудну улогу. На основу тога анализом, проценом и могућностима доносе стратегију према којој ће поступати. При томе није нужно да остали или већина буду сагласни с њом. Књига почевши од увода, кроз шест поглавља, по једно за сваког од лидера и закључка, настоји да то потврди, кроз реалистичку перспективу. У уводу бави се лидерством као потребом и околностима које су мењале Европу и свет од Првог светског рата до данас, а које су у таквим турбулентним временима захтевале лидере са визијом, смелошћу и стратегијом промена. Кисинџер вође дели на државнике и пророке. Државници настоје да сачувају државу и друштво пред датим
, International Journal of Economics and Law Volume 11, No 32,, 2021
The author begins with the fact that the retrogression of spa tourism in Serbia compared to the d... more The author begins with the fact that the retrogression of spa tourism in Serbia compared to the developed countries had in the past its economic, political, and legal obstacles and that this was also reflected in Niška Banja. Therefore, an analytical approach to the causes, consequences, and possible directions of development of this once prosperous spa is needed. In the paper, Niška Banja is compared with other spas and the possibilities of her revitalization are analyzed. It was concluded that the basic problem of Niška Banja, and after all, most spas in Serbia are poor existing capacities and lack of modern accommodation capacities, lagging behind world tourist trends and lack of financial resources for development. Examples of some spas in Serbia and the world indicate possible solutions for Niška Banja as well. We see solutions in changing the awareness of the importance of spa tourism, in building new capacities, modernizing tourist products, and in financial incentives through privatization and public-private partnership. Tourism is a development opportunity for Niška Banja, but success requires the synergy of the state, local government, experts, and citizens.
Mednarodno inovativno poslovanje = Journal of Innovative Business and Management
The authors are starting from the thesis that the innovative possibilities of a small business in... more The authors are starting from the thesis that the innovative possibilities of a small business in tourism are numerous, beginning from new content and processes to improvement of existing ones. At the same time, there are various obstacles whose overcoming requires creativity and inventiveness, as well as personal commitment. Obstacles are in limited financial, technical, and personal reasons, since small businesses are usually the property of one person or a smaller number of connected and close people. It was concluded that the innovation of small businesses can most be developed in tourism of special interests, where big businesses do not have big interest because of a smaller number of users, and that respect and personalization of ethical-moral principles additionally contribute to the development of small businesses.
Tematski zbornik: NATO agresija na SRJ (Republiku Srbiju): Da se večno pamti, 2021
Uprkos pojavi novih teorija u međunarodnim odnosima, liberalizam i realizam su sa svojim derivati... more Uprkos pojavi novih teorija u međunarodnim odnosima, liberalizam i realizam su sa svojim derivatima osnovne teorijske matrice za proučavanje međunarodnih odnosa i spoljne politike. Njihove paradigmatske osnove leže u dalekoj prošlosti, ali uzrokei razlike u ponašanju u međunarodnim odnosima obe teorije vide oko mesta i uloge pojedinca, države, društva i međunarodnog sistema. Autor nastoji da uz pomoć kritike liberalnog hegemonizma u međunarodnim odnosima i spoljnoj politici nakon hladnog rata od strane neorealiste Džona Miršajmera (John J. Mearscheimer), analizira da li se agresijom na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) ispoljila doslednost ili su kompromitovane liberalne vrednosti. Istovremeno se razmatra da li je neorealistički zahtev za uzdržavanjem u spoljnoj politici bio povoljnija opcija, kako za SRJ tako i danas kod rešavanja pitanja Kosova i Metohije (KiM). Cilj rada je da se kroz analizu razloga i povoda za agresiju NATO i međunarodne konstelacije snaga ukaže na uspešnost neorealističke kritike liberalnog hegemonizma i vitalnost neorealističkog pristupa u projekciji međunarodne politike ubuduće. Međutim, zaključeno je da je neophodno da se ova kritika dopuni neoklasičnom realističkom paradigmom koja bi uvažavala i činioce ad hoc, a koji su specifični za konkretnu zemlju, u našem slučaju SRJ. Time bi se poboljšalo razumevanje spoljne politike svih aktera i eksplanaciona sposobnost i verodostojnost date teorije. Naravno da to ne znači da će neorealistički predlog uzdržavanja biti i prihvaćen u praksi, kao i da se realističkim teorijama daje a priori pravo na celovitost istine. Gledano iz današnje perspektive rastuće multipolarnosti, NATO agresija se desila sredinom perioda koji nazivamo unipolarni svet, a koji možemo uslovno podeliti na dva dela. Prvi deo obeležavaju liberalni entuzijazam i euforija zbog pobede liberalnih vrednosti i velika očekivanja, a drugi deo je širenje liberalnog hegemonizma kroz novu ulogu NATO-a i Zapadnog sveta. Liberalna hegemonija je uspostavila nova međunarodna pravila i vrednosti, tako da u sintagmi dominiraju hegemonija i nesvojstvene vrednosti liberalnoj teoriji. Tako je u međunarodnim odnosima relativizirana prošlost i opao entuzijazam o slobodnijem i pravednijem svetu, a budućnost učinjena nepredvidljivom, jer su stvorene osnove za relativiziranje istine, za nova pravila i svet post istine.
Međunarodni odnosi i COVID 19, Politička revija IPS Beogard, 2020
Аутор за предмет овог рада узима анализу међународних односа изазваних пандемијом COVID – 19 с ци... more Аутор за предмет овог рада узима анализу међународних односа изазваних пандемијом COVID – 19 с циљем да укаже на виталност и примат неореалистичке теоријске парадигме у односу на неолибералну. У раду се након увода разматрају основна теоријска полазишта реалистичке и либералистичке теорије међународних односа и анализирају међународни односи из неореалистичке перспективе. У анализи су коришћена дескриптивна, аналитичка и синтетичка метода. У закључку је констатовано да је реалистичку визију међународних односа потврдила стварност изазвана кризом, а да је Србија у међународним односима била у различитим фокусима због појединих спољнополитичких потеза и да ће време показати колико ће то бити повољно или не по њен положај у међународним односима. Истовремено је проблематизован тренутан исход надметања ове две теоријске парадигме у контексту будућности њиховог значаја и егзистенције свих актера међународних односа, па сходно томе и најбољих могућих односа.
Кључне речи: међународни односи, COVID-19, неореализам, неолиберализам, међународни систем, држава, појединац, Србија
Innovative Opportunities for Small Business in Tourism and the Aplication of Ethical Moral Principles, 2020
The authors are starting from the thesis that the innovative possibilities of a small business in... more The authors are starting from the thesis that the innovative possibilities of a small business in tourism are numerous, beginning from new content and processes to improvement of existing ones. At the same time, there are various obstacles whose overcoming requires creativity and inventiveness, as well as personal commitment. Obstacles are in limited financial, technical, and personal reasons, since small businesses are usually the property of one person or a smaller number of connected and close people. It was concluded that the innovation of small businesses can most be developed in tourism of special interests, where big businesses do not have big interest because of a smaller number of users, and that respect and personalization of ethical-moral principles additionally contribute to the development of small businesses. Inovativne možnosti za mala podjetja v turizmu in uporaba etično-moralnih načel Povzetek: Avtorji izhajajo iz teze, da so inovativne možnosti drobnega gospodarstva v turizmu številne, od novih vsebin in procesov do izboljšav obstoječih. Obenem pa obstajajo tudi različne ovire, katerih premagovanje zahteva ustvarjalnost in inventivnost ter osebno predanost. Ovire so v omejenih finančnih, tehničnih in osebnih razlogih, saj so mala podjetja običajno v lasti ene osebe ali manjšega števila povezanih in bližnjih ljudi. Ugotovljeno je bilo, da je inovativnost malih podjetij najbolj razvita v turizmu posebnih interesov, kjer velika podjetja nimajo velikega interesa zaradi manjšega števila uporabnikov in da spoštovanje in personalizacija etično-moralnih načel dodatno prispevata k razvoju malih podjetij.
Human Rights During the Covid -19 Pandemic in Serbia, 2020
Apstrakt U ovom radu autori razmatraju i analiziraju ljudska prava u Srbiji za vreme borbe protiv... more Apstrakt U ovom radu autori razmatraju i analiziraju ljudska prava u Srbiji za vreme borbe protiv zarazne bolesti COVID-19. Problem našeg istraživanja proizilazi iz ocena da su negirana neka osnovna ljudska prava ,te da to nije u skladu sa normativnim dokumentima u zemlji i svetu. Autori polaze od teze da su u Srbiji za vreme borbe protiv bolesti COVID-19 opozvana i narušena neka ljudska prava, ali da su postojali i opravdani razlozi za to. Autori su nastojali da pomoću hipotetičko-deduktivnie opštenaučne metode, analizom i sintezom raspoloživih podataka, činjenica i indikatora, uz deskripciju razvoja ljudskih prava i problema nastalih u okolnostima borbe protiv zaraze, izvuku određene zaključke. U radu je ukazano na kompleksnost ljudskih prava ne samo u teorijskom, nego i u praktičnom smislu, te je zaključeno da su u Srbiji opozvana neka prava, da su neka ograničena u meri u kojoj to nije bilo nužno za određene građane, a da su neka prekršena, iako to izričito nije dozvoljeno normativnim dokumentima. Naše je mišljenje da su za to postojali opravdani razlozi i da su oni donekle opravdanje za narušavanje ljudskih prava i za obim preduzetih mera, imajući u vidu situaciju, trenutni ishod ali i nedorečenost nekih normativnih rešenja. Ključne reči: ljudska prava, vanredno stanje, sloboda, Srbija, COVID-19 UVOD Ljudska prava su izraz civilizacijskog dostignuća i mera vrednosti svakog društva, razvijenosti demokratije i kulture. Sadržana su u najvažnijim svetskim dokumentima, deklaracijama i inkorporirana u nacionalnim dokumentima mnogih zemalja i predmet su kontinuiranog praćenja i procene. Pod ljudskim pravima najčešće podrazumevamo njihov pravni smisao koji se odnosi na korpus univerzalnih normi koje štite osnovne slobode i prava čoveka kao ličnosti i njegovo dostojanstvo. To implicira da se ljudska prava zasnivaju na poštovanju ličnosti i dostojanstva svakog ljudskog bića bez obzira na njegovo poreklo, pol, rasu, mišljenje ili druge odlike. Problem ljudskih prava je višeslojan i zahteva multidisciplinarno proučavanje, zbog čega je svaki pokušaj eksplikacije i doprinos njihovom razumevanju i sprovođenju u praksi. Države imaju obavezu da normativno regulišu, primenjuju i sankcionišu svako kršenje ljudskih prava, kao i da jasno identifikuju subjekte, konzumente prava, o kojim pravima je reč i ko su neposredni nosioci njihovog ostvarenja. U praksi se u savremenim državama ne mogu neograničeno konzumirati ljudska prava, jer mogu ugrožavati pojedince, određene grupe ili čitavu zajednicu. Zbog toga su i prema
за пословне студије и право у Београду иљ овог рада је да покуша да одговори колико је војсци им-... more за пословне студије и право у Београду иљ овог рада је да покуша да одговори колико је војсци им-плицитно или експлицитно инхерентна политичка воља, од-носно колика је могућност да се она формира и оствари утицај. У раду су коришћене аналитичко-синтетичка метода, методе апстрак-ције, конкретизације и дедукције. Резултати указују на постојање разлога за формирање политичке воље али и да они нису нужно и довољни. Закључак је да је воља апарата могућа, да нужно није по-литичка и да предиспозиције за политичку вољу траже адекватан одговор и њихово препознавање, што је од обостране користи, за поредак и војску. Кључне речи: воља, политичка воља, војска, моћ, интерес, поредак Увод ојска као део апарата принуде представља оружане снаге државе, има свој легитимитет и препознатљива обележја, делује аутономно, а истовремено је државни орган под контролом власти и део државног апарата. Поред основне уло-ге заштите суверенитета и територијалног интегритета и поретка, војска се јавља и као средство и инструмент политике које се може употребити за спровођење поли-тичке воље. Наша је намера да размотримо постоји ли могућност у демократском поретку да је војсци имплицитно или експлицитно инхерентна политичка воља, односно да ли се може јавити као индиректан актер политичких догађања са препознатљивим или скривеним интересима. Конкретније, наше хипотетичко полазиште је да ако војска нема формално-правно политичку вољу, а има одређене интересе, има ли могућ-ност да је и формира и да ли је то пожељно? С обзиром да не постоје нормативне предиспозиције за успостављање политич-ке воље војске, питање је зашто говоримо о политичкој вољи. Управо из самих су-штина војске и политичке воље. О суштини војске ћемо говорити касније, а код по-литичке воље се не може пренебрегнути парадокс да се о њој говори у јавном дис-курсу, тек када она изостане. * Др Зоран Р. Пешић је ванредни професор. Ц В
Сажетак
Аутор полази од чињенице да је улога политичке воље као политичке појаве недовољно проу... more Сажетак
Аутор полази од чињенице да је улога политичке воље као политичке појаве недовољно проучавана у јавној политици, а да је истовремено присутна у јавном дискурсу најчешће констатацијом да за конкретну јавну политику нема политичке воље. Предмет рада је политичка воља у јавној политици, а циљ да се политичка воља објасни као политичка појава и да се укаже на могуће параметре њеног присуства/одсуства и утицаја на јавну политику. У раду су коришћене дескриптивна, дедуктивна и аналитичко-синтетичка метода. Закључено је да политичка воља има важан утицај у одлучивању и спровођењу јавне политике, да је могуће проценом одређених компоненти и њихових параметара уочити њено присуство, односно њену трансформацију од воље за нешто у вољу против нечега, а да је одговорност највећа препрека самовољи. Кључне речи: воља, политичка воља, јавна политика, одлучивање, одговорност 1. УВОД Формулација проблема полази од чињенице и хипотетичког става да се претрагом на интернету налази безброј садржаја који говоре о недостатку политичке воље, односно о политичкој вољи као неопходном услову да се реши неки проблем или спроведе * Електронска адреса аутора: zoran.pesic61@gmail.com Српска политичка мисао број 1/2019. год. 26. vol. 63 стр. 241-261
Апстракт Аутор полази од тезе да проблем угрожене безбедности, тероризам и ра-тови, као и потреба... more Апстракт Аутор полази од тезе да проблем угрожене безбедности, тероризам и ра-тови, као и потреба да се допринесе глобалној сигурности и сигурности у својој земљи има рецепције на поредак и слободу, које се манифестују у ограничено-сти слободе у корист поретка, па тиме, уместо њихове неодвојивости, имамо ди-лему поредак или слобода. После појмовног одређења, изложићемо основне правце и мишљења која се опредељују према поретку или слободи, са намером да нам њихов теоријски дискурс укаже на рецепције и могуће правце деловања и утицаје на политичку праксу. Abstract This paper presents the hypothesis that the problem of threatened security, terrorism , and wars, as well as the need to contribute to global security, has an important effect on the order and freedom in a country. The effect is manifested in limiting freedom to preserve the order, so instead of the two being inseparable, there is now a dilemma – order or freedom. After providing definitions of terms, the paper explains the main schools of thought favouring either order or freedom, with the aim of indicating, through their theoretical discourse, their reception, possible impact, and influence on political practice.
APSTRAKT: Volja je kompleksna pojava i pitanje koje zaokupljuje mnoge filozofe dugi niz vekova do... more APSTRAKT: Volja je kompleksna pojava i pitanje koje zaokupljuje mnoge filozofe dugi niz vekova do danas, izazivajući oprečne stavove. Ona neizbežno prati čoveka i njegov razvoj i neodvojiva je od njegove egzistencije. Čini se da ni jedan tako osporavani pojam, kao što je volja, ne pretenduje toliko da izražava njegovu suštinu i postojanje. Pri tome, bilo da se negira kao iluzija ili posmatra kao realna egzistencija, ništa ne umanjuje njen značaj u čovekovom životu. Zbog toga se i ne može ignorisati u teorijskim raspravama. U meri u kojoj je volja večito pitanje i dilema u filozofiji i stara kao i sama filozofija, toliko je politička volja prisutna u svakodnevnici, ali zanemarena u teorijskom promišljavanju.Autor nastoji, da koz istorijsko filozofsko i komparativno poimanje i ekspliciranje volje kao filozofskog pitanja koje još uvek nije rešeno, pronađe realne osnove za njeno dalje promišljavanje i egzistenciju kao političke pojave. Disonantnost između teorijskog ne poimanja političke volje i njene sveprisutnosti u praksi od antike do danas, stavlja političku volju u ravan sa voljom i čini je fenomenom vrednim proučavanja.Rad je koncipiran da nakon hronološki izloženih različitih shvatanja volje i političke volje, definiše političku volju i podstakne na razmišljanje i da dâ osnovna opredeljenja autora i predloži moguće pravce daljeg proučavanja. KLJUČNE REČI: volja, sloboda volje, sloboda izbora, etika, politička volja, politička pojava. Uvod Mišljenje o volji je zapitanost čoveka nad sopstvenim životom, delovanjem i ponašanjem. Volja nas razlikuje od drugih bića, bar tako smatramo, jer smo nesumnjivo svesni sebe, svoje volje i slobode, iako se ne moraju baš svi složiti oko njenog postojanja ili karaktera. U svakodnevnom životu i delovanju stalno se susrećemo sa sopstvenim ili tuđim postupcima koji nisu uvek racionalni. Možemo se pitati zašto neko svesno čini nešto što je gore ili lošije, iako ima mogućnost i sposobnost da to ne čini ili učini nešto drugo. Sledeće pitanje je ko je i odakle izdao nalog za takvo delovanje, ako je iracionalno i nije od uma. Ili se um (ratio) ponaša iracionalno u nekim slučajevima, dakle nije samo racionalan, ili je prisiljen od nekog drugog (strasti, emocije) ili postoji nešto treće. Možda u tom trećem treba tražiti mesto volje, koje je doduše nevidljivo, ali koje i te kako vidimo i osećamo u praksi i delovanju. Time se jednostavnost, logičnost i racionalnost samog procesa odlučivanja i delovanja dovode u pitanje, odnosno, s voljom on postaje kompleksan i manje predvidljiv, a to znači, hteli da priznamo ili ne i više slobodan i kontigentan. Dakle, pitanje volje je u teoriji diskutabilno i prati čovekov razvoj i praksu kao usud. Razlozi su višestruki a najvažniji, što se sumnjalo u njeno postojanje ili u to da je sposobnost duha ravnopravna s mišljenjem. Takođe je smatrana metafizičkim i irelevantnim problemom koji je hipotetički postavljen a ne i istinski, jer je volja samo iluzija koju čovek ima. Nijedan pojam ili pojava nisu toliko osporavani, a da su toliko danas u upotrebi u političkoj praksi. Naše su namere da kroz izlaganja brojnih mišljenja o volji tokom istorije, volju poimamo kao celinu i stvorimo teorijsku osnovu za njeno dalje proučavanje, prvenstveno političke volje kao političke pojave.
Апстракт: Спољна политика Србије детерминисана је са више кључних питања, од Косова и Метохије ка... more Апстракт: Спољна политика Србије детерминисана је са више кључних питања, од Косова и Метохије као унутрашњег проблема, комплексних политичких и безбедносних односа на Балкану, до односа према рату у Украјини и светском поретку. У решавању ових проблема умешане су велике силе из својих геополитичких и интересних разлога. При томе Србија нема стратегију спољне политике као документ који би је јасније оријентисао и који би био обавезујући за креаторе. Аутор разматра концепт спољне политике са аспекта конзистентности и одрживости, при чему указује да дати концепт ставља Србију пред спољнополитичке изазове који могу радикално да утичу на њене становнике, целовитост и будућност. Због тога се оријентација и изазов проблематизују у смислу колико су претња или предност. У раду су након увода и теоријског приступа према спољнополитичкој оријентацији идентификовани најважнији садржаји који чине концептуални оквир спољне политике и њихов значај за њену одрживост. При томе су уз критички приступ изложене алтернативне могућности које нису готово решења, већ која отварају важна питања и иницирају расправу. Коришћене су аналитичко-синтетичка метода, метода поређења и хипотетичко-дедуктивна у мери којом се изложено мишљење одваја од чисто спекулативног. Закључено је да са аспеката садашњих и будућих последица треба преиспитати одрживост досадашње спољне политике и да је неопходна њена нормативизација. Потребно је уз главне политичке актере укључити и ширу јавност и релевантне научне и друштвене институције ради стварања једне препознатљиве стратегије. У том контексту и овај рад треба посматрати као скроман допринос томе. Кључне речи: Спољна политика Србије, концептуални оквир, оријентација, одрживост, стратегија.
Апстракт: Неореалистичка и неолиберална теорија су најутицајније теорије у међународним односима ... more Апстракт: Неореалистичка и неолиберална теорија су најутицајније теорије у међународним односима од настанка међународних односа као дисциплине до данас, без обзира на појаву многих алтернативних теорија. Иако њихова дугогодишња егзистенцијална супротстављеност може указивати на непомирљивост њихових теоријских парадигми, оне у својим различитим варијантама имају и синтетичке садржаје. Реч је о дефанзивном неореализму и неолибералном институционализму, који у мањем и већем степену конвергирају у појединим теоријским концептима. Неореализам и неолиберализам представљају агенду за спољнополитичко одлучивање земаља Запада, првенствено САД. С обзиром да оно има рецепцију по друге субјекте међународних односа и њиховом рефлексивном одговору, сасвим је разумљиво разматрање њиховог односа у теоријском и практичном смислу и у конкретним случајевима где је најочигледније њихово приближавање. Дебата између ове две теорије је започела интензивно од средине осамдесетих година прошлог века и траје до данас. На академском нивоу у дебатама постоје различита полазишта, једно је да је слагање између њих апсолутно немогуће, друго је да извесне варијанти на обе стране као што су дефанзивни неореализам и неолиберални институционализам имају заједничке именитеље, а треће, да се протагонистима синтетичког приступа оспорава кредибилитет представљања било које од ове две теорије. Дебата се увек изнова актуелизује када долази до важних системских промена или поремећаја, као што је крај „хладног рата“ или COVID - 19 данас, као и код промена у којима је укључен мањи број актера, али са ширим консеквенцијама по друге субјекте или систем. Наше хипотетичко полазиште је да ако се нео нео дебата у теорији међународних односа између неореалистичке и неолибералистичке теорије експонира и као синтеза у неким случајевима политичке праксе земаља Запада, онда се у и међународним односима који се тичу Србије може наћи сагласност ове две теоријске парадигме у неким доменима политике као што је сарадња и релативна и апсолутна добит, посебно када је у питању КиМ. У уводном делу су дате парадигматске основе неореалистичке и неолибералистичке теорије, које указују на њихова различита полазишта и разумевања основних теоријских концепата међународних односа. Садржај обухвата нео нео дебату са различитим исходима, од непомирљивости, конвергенције до оспоравања и једног и другог према датим концептима. Концепти као што су улога међународног система и институција, државе као субјекта међународних односа, преовлађујући интерес и добит, уз безбедност и међузависност су предмет разликовања, али и могуће синтезе на теоријској и практичној основи. Отворена су питања колико су ове теоријске парадигме сагласне у политици према Србији, колико су процеси сарадње, релативне и апсолутне добити опредељујући у односима, односно резултат системског и функционалног подстицаја или интереса. Закључено је да су у политици Запада према Србији неореализам и неолиберални институционализам експонирали већу сагласност него у теоријској дебати. Различити фокуси теорија а иста политика и очекивани резултат, наводе да су интенције исте, без обзира на парадигматске разлике. Заједничка су им ставови према узроцима који оптерећују односе; монопол над истином и вредностима које заступају; примена силе и условљавања у различитим формама код решавање проблема; као и релативизација добити која у овом случају значи да једна страна треба да добије све. Добра страна свега је што је Србија постала свесна тога и почела да мења своју политику, разбивши илузије о праведности света. Престанак ламента над прошлим и неправдом и руковођење сопственим интересом (реалистичка парадигма), једини je начин вођења политике хтели то да признамо или не. Наравно да нас то не спречава да исто тако вођени тим интересом, примењујемо и другу теоријску парадигму, неолибералну, кроз сарадњу када је то потребно, односно у мери колико теорија може да допринесе пракси. Да ли ће „нео-нео“ синтеза у политици Србије бити заснована на неореалистичком приступу који ће имати додатну основу и у неолибералном и обрнуто, ирелевантно је према исходу који очекујемо и уколико је он известан. У раду су коришћене аналитичко-синтетичка, дескриптивна метода и методе апстракције и дедукције.
Кључне речи: међународни односи, неореализам, неолиберализам, „нео-нео“ синтеза, Србија
Tematski zbornik: NATO agresija na SRJ (Republiku Srbiju): Da se večno pamti, 2021
Uprkos pojavi novih teorija u međunarodnim odnosima, liberalizam i realizam su sa svojim derivati... more Uprkos pojavi novih teorija u međunarodnim odnosima, liberalizam i realizam su sa svojim derivatima osnovne teorijske matrice za proučavanje međunarodnih odnosa i spoljne politike. Njihove paradigmatske osnove leže u dalekoj prošlosti, ali uzrokei razlike u ponašanju u međunarodnim odnosima obe teorije vide oko mesta i uloge pojedinca, države, društva i međunarodnog sistema. Autor nastoji da uz pomoć kritike liberalnog hegemonizma u međunarodnim odnosima i spoljnoj politici nakon hladnog rata od strane neorealiste Džona Miršajmera (John J. Mearscheimer), analizira da li se agresijom na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) ispoljila doslednost ili su kompromitovane liberalne vrednosti. Istovremeno se razmatra da li je neorealistički zahtev za uzdržavanjem u spoljnoj politici bio povoljnija opcija, kako za SRJ tako i danas kod rešavanja pitanja Kosova i Metohije (KiM). Cilj rada je da se kroz analizu razloga i povoda za agresiju NATO i međunarodne konstelacije snaga ukaže na uspešnost neorealističke kritike liberalnog hegemonizma i vitalnost neorealističkog pristupa u projekciji međunarodne politike ubuduće. Međutim, zaključeno je da je neophodno da se ova kritika dopuni neoklasičnom realističkom paradigmom koja bi uvažavala i činioce ad hoc, a koji su specifični za konkretnu zemlju, u našem slučaju SRJ. Time bi se poboljšalo razumevanje spoljne politike svih aktera i eksplanaciona sposobnost i verodostojnost date teorije. Naravno da to ne znači da će neorealistički predlog uzdržavanja biti i prihvaćen u praksi, kao i da se realističkim teorijama daje a priori pravo na celovitost istine. Gledano iz današnje perspektive rastuće multipolarnosti, NATO agresija se desila sredinom perioda koji nazivamo unipolarni svet, a koji možemo uslovno podeliti na dva dela. Prvi deo obeležavaju liberalni entuzijazam i euforija zbog pobede liberalnih vrednosti i velika očekivanja, a drugi deo je širenje liberalnog hegemonizma kroz novu ulogu NATO-a i Zapadnog sveta. Liberalna hegemonija je uspostavila nova međunarodna pravila i vrednosti, tako da u sintagmi dominiraju hegemonija i nesvojstvene vrednosti liberalnoj teoriji. Tako je u međunarodnim odnosima relativizirana prošlost i opao entuzijazam o slobodnijem i pravednijem svetu, a budućnost učinjena nepredvidljivom, jer su stvorene osnove za relativiziranje istine, za nova pravila i svet post istine.
Sedma naučna konferencija sa međunarodnim učešćem „STRADANJE SRBA, JEVREJA, ROMA I OSTALIH NA TERITORIJI BIVŠE JUGOSLAVIJE“, 2020
Autor ovim radom nastoji da stradanje Srba posmatra u spoljnopolitičkom kontekstu koji delom dopr... more Autor ovim radom nastoji da stradanje Srba posmatra u spoljnopolitičkom kontekstu koji delom doprinosi objašnjenju i razumevanju stradanja, ali ne i opravdanju za učinjeno ili pasivnost u odgovoru. Prethodni vek obeležilo je stradanje Srba u više navrata od istih počinilaca i taj kontinuitet, pored drugih značenja, ima i političke konotacije koje se manifestuju kako na unutrašnjem tako i na spoljnopolitičkom planu. Zato je neophodno u razumevanju i objašnjenju stradanja Srba i svega onoga što se dešavalo nakon toga potražiti razloge, naći smisao, povod i koji su krajnji ciljevi. To nije jednostavno ni lako, ali treba polaziti od činjenica i istine koji se ne mogu negirati ili različitim interpretacijama dovoditi u pitanje. Prema našem mišljenju diskontinuitet u izgradnji nacionalnog identiteta kod Srba zbog ideologije, kvazi solidarnosti i zajedništva, zabluda, nametnute krivice, brojnosti, teritorijalne razuđenosti i diletantizma u određivanju nacionalnih prioriteta, doveo je i do zanemarivanja kulture sećanja na sopstveno stradanje. Neadekvatna kultura sećanja dovodi do revizije prošlosti, negiranja stradanja i tumačenja činjenica na način da se instrumentalizuju u korist političkih interesa i ciljeva. Za razvijanje kulture sećanja koja je i preduslov za političko odlučivanje, delovanje i uspeh neizbežno je da se pojedinačno pamćenje stradanja inkorporira u kolektivno ili nacionalno pamćenje i da se u spoljnopolitičkom diskursu eksponira kao dokumentovano i neosporivo pamćenje. Stradanje Srba zahteva kompleksan i multidisciplinarni pristup u proučavanju, a po sadržaju i pitanjima koja proizilaze, prevazilazi obim svakog dosadašnjeg i budućeg rada na tu neiscrpnu temu. Ovaj rad je koncipiran prema tri pitanja koja se sama po sebi nameću. Prvo, zašto je u sopstvenom narodu ili kod žrtava, sistem a ne pojedinac autodestruktivno i viktimizacijski zapostavio činjenicu o stradanjima u skoro svim segmentima, posebno u odnosima sa počiniocima ili onima koji baštine ideološko, nacionalno i državno nasleđe počinioca i danas su međunarodni subjekti. Drugo, zašto se revizija i negacija vode kao državna politika počinioca i zašto nema adekvatnog odgovora, a da pod odgovorom ne smatramo reviziju sopstvene uloge u stradanju drugih. I treće, zašto je svet ignorisano stradanje Srba, gde je tu naša krivica i može li se išta promeniti. Rad je shodno navedenim pitanjima i koncipiran na način da se prvo u uvodnom delu razmatra činjenično stanje o stradanju Srba, zatim da se pokušaju dati odgovori i objašnjenja pitanja koja se problematizuju i na kraju izvuku određeni zaključci. Zaključeno je da sećanje ima edukativan značaj, da je način da se spreči revizija stradanja, ali da to ni blizu nije dovoljno. Potrebni su realističan pristup u spoljnopolitičkom delovanju i državna spoljnopolitička strategija koji bi iz sećanja na stradanje izveli i odgovarajuće političke odluke. Razlog za ovakav zaključak je što su dosadašnja teorijska paradigma o dovoljnosti istine i prateća indiferentnost u političkoj praksi u prethodnih nekoliko decenija pokazali neodrživost i pogubnost po državu i narod. Neophodno je da iz sećanja i istine slede i politička, pravna i moralna satisfakcija za stradale i odgovornost za počinioce. U radu su korišćene deskriptivna, komparativna i analitičko-sintetička metoda. Ključne reči: stradanje Srba, sećanje, spoljna politika, revizija, identitet
The author wishes to indicate that, in man's artistic relation and the philosophy of art itself, ... more The author wishes to indicate that, in man's artistic relation and the philosophy of art itself, stone as an artistic means and expression has a special place both in expressing man's relation to himself and to the art itself. In stone and other objects one can find the reflection of the anthropological, as a constant need for creation and using these objects as means. What it is that makes stone special, that makes it different and why it represents the most important means of expressing man's personality or being. The answer is offered in the possibilities of representing a part of the ontological content of man's being. The ontological is manifested, not only as the expression of man's inner feeling or relation to reality that he wishes to eternize, but also as the outcome of the primeval and metaphysical need to leave a more lasting trace behind. This is where the importance and value of stone lie, as well as the need to use it as form to express and achieve harmony between man and nature, or the essential, inner peace and harmony in man's own restless and finite nature.
The question of freedom is the question of manind above all others. Problematics of its concepts ... more The question of freedom is the question of manind above all others. Problematics of its concepts in the context Sisyphus' constant effort to roll the boulder up and its roll back down, the question is about making each accomplishment of mankind pointless, as its futile attempts on the way to freedom. Our intention is to point out that the symbolism and the syncretism of the boulder and Sisyphus' sentence, expression of human self relationship, purpose, free will and freedom in the world we live in. General understanding of freedom as well as in absolute and transcendent sense, realistic to the extent in which each individual is free today and which sees it as true , existent, or as a punishment. So the Sisyphean individual effort and stones as its asset, depending on which side of the stone is observed, the personification of absurdity or the human search for sense as an ontological element of human ontological being.
The starting point is that security, as a ubiquitous occurrence today, has to be perceived throug... more The starting point is that security, as a ubiquitous occurrence today, has to be perceived through the discursive approach to its relations towards education and law precisely in political discourse of the political system of the state as crucial in the creation and implementation of this relationship in society and security of the local community. In this work, after notional and theoretical demarcation, the political system and its main subjects of safety, normative solutions and problems in implementation and opportunities for the improvement of security in local community are being contemplated. This is possible only with awareness and knowledge of political culture and culture of security, where education has an important role. Normative solutions and results have significance only if they are subjected to ethical-moral judgment. Abstrakt Naše osnovno polazište je da se bezbednost kao sveprisutna pojava danas, mora percipirati kroz diskurzivni pristup njenim relacijama prema obrazovanju i pravu i to u političkom diskursa političkog sistema države kao presudnog u kreaciji i implementaciji ovog odnosa u društvu i bezbednosti lokalne zajednice. U radu se nakon pojmovnih i teorijskih razgraničenja, razmatra politički sistem i njegovi glavni subjekti bezbednosti, normativna rešenja i problemi u implementaciji i mogućnosti da se u lokalnoj zajednici bezbednost unapredi. To je moguće samo uz svest i znanje o političkoj i bezbednosnoj kulturi, gde važnu ulogu ima obrazovanje. Normativna rešenja i rezultati imaju značaj samo ako su podvrgnuti etičko-moralnom sudu. Ključne reči: politički sistem, bezbednost, obrazovanje, pravo, znanje, lokalna zajednica __________________ zoran.pesic61@gmail.com
Политичка моћ је способност политичког актера, био то субјект или група, да у датом политичком од... more Политичка моћ је способност политичког актера, био то субјект или група, да у датом политичком односу наметањем воље промени понашање. .другог актера.
Uploads
Papers by Zoran Pesic
Упркос мишљењу Наја да је морал у спољној политици САД у мањој или већој мери увек присутан код свих председника САД па и у периоду агресије, наш основни циљ је да је покажемо на неодрживост оцене о моралној оправданости агресије управо према његовим критеријумима.
Зато је наше хипотетичко полазиште, да ако је у спољној политици председника САД моралност присутна, онда ће и критеријуми по којима он оцењује сваког председника показати да ли је и политика која је непосредна повезана са агресијом на СРЈ такође морална.
У раду је након објашњења теоријско методолошког приступа и приказа односа према моралу најважнијих теорија међународних односа извршена анализа моралности агресије према намерама, средствима и последицама. У оквиру њих је према предложеним критеријумима и питањима разматрана деонтолошка и консеквенцијалистичка одрживост моралности агресије. Закључено је да нема етичке оправданости за агресију, осим ако се остварење политичких интереса не вреднујe као морално у духу консеквенцијалистичке етике.
Кључне речи: НАТО агресија, Савезна Република Југославија, политика САД, морална перспектива.
Rad je koncipiran tako što je u uvodnom delu, uz definisanje osnovnih pojmova, dat kratak teorijski pristup značaja etike za poslovanje, zatim su naglašeni etički principi i prioriteti upotrebe i na kraju eksterna interna oblast primene i implementacija.
U zaključku je istaknuto da je u malom biznisu nužna selektivna primena osnovnih načela poslovne etike, a da potpuna primena zavisi od mogućnosti i strategije razvoja, pri čemu etičke norme nisu same sebi cilj, nego i podsticaj razvoja malog biznisa. U radu su korišćene analitičko-sintetička metoda, metoda apstrakcije i dedukcije.
Хипотетичко полазиште јесте да, уколико је агресија заснована на моралним принципима, онда би ти принципи требало и да је карактеришу, почевши од намере, мотива, циљева, средства до крајњег исхода, а уколико то није случај агресија се не може оправда ти ни са моралног становишта.
Циљ рада јесте да покаже неодрживост, у етичко-моралном смислу, „хуманитарног” карактера интервенције и разлога као што су спречавање хуманитарне катастрофе и заштита људских
права. Након уводног дела рада, изложена је теоријска основа и аналитички приступ, да би се кроз деонтолошку и консеквенцијалистичку етичку перспективу размотрила морална одрживост разло га за агресију и њен морални карактер.
Закључено је да агресија не испуњава деонтолошке и консеквенцијалистичке критеријуме моралне исправности у потпуности, односно да се иза моралних разлога крију интереси. Морал умеђународним односима нема пресудну улогу, али је то уз међу народно право једини аргумент на који се могу позивати мале државе.
У раду је коришћена хипотетичко-дедуктивна, дескриптивна и аналитичко-синтетичка метода.
Кључне речи: агресија НАТО-а, Југославија, морална перспектива, етика дужности, етика последица
У раду се након увода разматрају основна теоријска полазишта реалистичке и либералистичке теорије међународних односа и анализирају међународни односи из неореалистичке перспективе. У анализи су коришћена дескриптивна, аналитичка и синтетичка метода.
У закључку је констатовано да је реалистичку визију међународних односа потврдила стварност изазвана кризом, а да је Србија у међународним односима била у различитим фокусима због појединих спољнополитичких потеза и да ће време показати колико ће то бити повољно или не по њен положај у међународним односима. Истовремено је проблематизован тренутан исход надметања ове две теоријске парадигме у контексту будућности њиховог значаја и егзистенције свих актера међународних односа, па сходно томе и најбољих могућих односа.
Кључне речи: међународни односи, COVID-19, неореализам, неолиберализам, међународни систем, држава, појединац, Србија
Аутор полази од чињенице да је улога политичке воље као политичке појаве недовољно проучавана у јавној политици, а да је истовремено присутна у јавном дискурсу најчешће констатацијом да за конкретну јавну политику нема политичке воље. Предмет рада је политичка воља у јавној политици, а циљ да се политичка воља објасни као политичка појава и да се укаже на могуће параметре њеног присуства/одсуства и утицаја на јавну политику. У раду су коришћене дескриптивна, дедуктивна и аналитичко-синтетичка метода. Закључено је да политичка воља има важан утицај у одлучивању и спровођењу јавне политике, да је могуће проценом одређених компоненти и њихових параметара уочити њено присуство, односно њену трансформацију од воље за нешто у вољу против нечега, а да је одговорност највећа препрека самовољи. Кључне речи: воља, политичка воља, јавна политика, одлучивање, одговорност 1. УВОД Формулација проблема полази од чињенице и хипотетичког става да се претрагом на интернету налази безброј садржаја који говоре о недостатку политичке воље, односно о политичкој вољи као неопходном услову да се реши неки проблем или спроведе * Електронска адреса аутора: zoran.pesic61@gmail.com Српска политичка мисао број 1/2019. год. 26. vol. 63 стр. 241-261
Упркос мишљењу Наја да је морал у спољној политици САД у мањој или већој мери увек присутан код свих председника САД па и у периоду агресије, наш основни циљ је да је покажемо на неодрживост оцене о моралној оправданости агресије управо према његовим критеријумима.
Зато је наше хипотетичко полазиште, да ако је у спољној политици председника САД моралност присутна, онда ће и критеријуми по којима он оцењује сваког председника показати да ли је и политика која је непосредна повезана са агресијом на СРЈ такође морална.
У раду је након објашњења теоријско методолошког приступа и приказа односа према моралу најважнијих теорија међународних односа извршена анализа моралности агресије према намерама, средствима и последицама. У оквиру њих је према предложеним критеријумима и питањима разматрана деонтолошка и консеквенцијалистичка одрживост моралности агресије. Закључено је да нема етичке оправданости за агресију, осим ако се остварење политичких интереса не вреднујe као морално у духу консеквенцијалистичке етике.
Кључне речи: НАТО агресија, Савезна Република Југославија, политика САД, морална перспектива.
Rad je koncipiran tako što je u uvodnom delu, uz definisanje osnovnih pojmova, dat kratak teorijski pristup značaja etike za poslovanje, zatim su naglašeni etički principi i prioriteti upotrebe i na kraju eksterna interna oblast primene i implementacija.
U zaključku je istaknuto da je u malom biznisu nužna selektivna primena osnovnih načela poslovne etike, a da potpuna primena zavisi od mogućnosti i strategije razvoja, pri čemu etičke norme nisu same sebi cilj, nego i podsticaj razvoja malog biznisa. U radu su korišćene analitičko-sintetička metoda, metoda apstrakcije i dedukcije.
Хипотетичко полазиште јесте да, уколико је агресија заснована на моралним принципима, онда би ти принципи требало и да је карактеришу, почевши од намере, мотива, циљева, средства до крајњег исхода, а уколико то није случај агресија се не може оправда ти ни са моралног становишта.
Циљ рада јесте да покаже неодрживост, у етичко-моралном смислу, „хуманитарног” карактера интервенције и разлога као што су спречавање хуманитарне катастрофе и заштита људских
права. Након уводног дела рада, изложена је теоријска основа и аналитички приступ, да би се кроз деонтолошку и консеквенцијалистичку етичку перспективу размотрила морална одрживост разло га за агресију и њен морални карактер.
Закључено је да агресија не испуњава деонтолошке и консеквенцијалистичке критеријуме моралне исправности у потпуности, односно да се иза моралних разлога крију интереси. Морал умеђународним односима нема пресудну улогу, али је то уз међу народно право једини аргумент на који се могу позивати мале државе.
У раду је коришћена хипотетичко-дедуктивна, дескриптивна и аналитичко-синтетичка метода.
Кључне речи: агресија НАТО-а, Југославија, морална перспектива, етика дужности, етика последица
У раду се након увода разматрају основна теоријска полазишта реалистичке и либералистичке теорије међународних односа и анализирају међународни односи из неореалистичке перспективе. У анализи су коришћена дескриптивна, аналитичка и синтетичка метода.
У закључку је констатовано да је реалистичку визију међународних односа потврдила стварност изазвана кризом, а да је Србија у међународним односима била у различитим фокусима због појединих спољнополитичких потеза и да ће време показати колико ће то бити повољно или не по њен положај у међународним односима. Истовремено је проблематизован тренутан исход надметања ове две теоријске парадигме у контексту будућности њиховог значаја и егзистенције свих актера међународних односа, па сходно томе и најбољих могућих односа.
Кључне речи: међународни односи, COVID-19, неореализам, неолиберализам, међународни систем, држава, појединац, Србија
Аутор полази од чињенице да је улога политичке воље као политичке појаве недовољно проучавана у јавној политици, а да је истовремено присутна у јавном дискурсу најчешће констатацијом да за конкретну јавну политику нема политичке воље. Предмет рада је политичка воља у јавној политици, а циљ да се политичка воља објасни као политичка појава и да се укаже на могуће параметре њеног присуства/одсуства и утицаја на јавну политику. У раду су коришћене дескриптивна, дедуктивна и аналитичко-синтетичка метода. Закључено је да политичка воља има важан утицај у одлучивању и спровођењу јавне политике, да је могуће проценом одређених компоненти и њихових параметара уочити њено присуство, односно њену трансформацију од воље за нешто у вољу против нечега, а да је одговорност највећа препрека самовољи. Кључне речи: воља, политичка воља, јавна политика, одлучивање, одговорност 1. УВОД Формулација проблема полази од чињенице и хипотетичког става да се претрагом на интернету налази безброј садржаја који говоре о недостатку политичке воље, односно о политичкој вољи као неопходном услову да се реши неки проблем или спроведе * Електронска адреса аутора: zoran.pesic61@gmail.com Српска политичка мисао број 1/2019. год. 26. vol. 63 стр. 241-261
Аутор разматра концепт спољне политике са аспекта конзистентности и одрживости, при чему указује да дати концепт ставља Србију пред спољнополитичке изазове који могу радикално да утичу на њене становнике, целовитост и будућност. Због тога се оријентација и изазов проблематизују у смислу колико су претња или предност.
У раду су након увода и теоријског приступа према спољнополитичкој оријентацији идентификовани најважнији садржаји који чине концептуални оквир спољне политике и њихов значај за њену одрживост. При томе су уз критички приступ изложене алтернативне могућности које нису готово решења, већ која отварају важна питања и иницирају расправу. Коришћене су аналитичко-синтетичка метода, метода поређења и хипотетичко-дедуктивна у мери којом се изложено мишљење одваја од чисто спекулативног.
Закључено је да са аспеката садашњих и будућих последица треба преиспитати одрживост досадашње спољне политике и да је неопходна њена нормативизација. Потребно је уз главне политичке актере укључити и ширу јавност и релевантне научне и друштвене институције ради стварања једне препознатљиве стратегије. У том контексту и овај рад треба посматрати као скроман допринос томе.
Кључне речи: Спољна политика Србије, концептуални оквир, оријентација, одрживост, стратегија.
Дебата између ове две теорије је започела интензивно од средине осамдесетих година прошлог века и траје до данас. На академском нивоу у дебатама постоје различита полазишта, једно је да је слагање између њих апсолутно немогуће, друго је да извесне варијанти на обе стране као што су дефанзивни неореализам и неолиберални институционализам имају заједничке именитеље, а треће, да се протагонистима синтетичког приступа оспорава кредибилитет представљања било које од ове две теорије. Дебата се увек изнова актуелизује када долази до важних системских промена или поремећаја, као што је крај „хладног рата“ или COVID - 19 данас, као и код промена у којима је укључен мањи број актера, али са ширим консеквенцијама по друге субјекте или систем.
Наше хипотетичко полазиште је да ако се нео нео дебата у теорији међународних односа између неореалистичке и неолибералистичке теорије експонира и као синтеза у неким случајевима политичке праксе земаља Запада, онда се у и међународним односима који се тичу Србије може наћи сагласност ове две теоријске парадигме у неким доменима политике као што је сарадња и релативна и апсолутна добит, посебно када је у питању КиМ.
У уводном делу су дате парадигматске основе неореалистичке и неолибералистичке теорије, које указују на њихова различита полазишта и разумевања основних теоријских концепата међународних односа. Садржај обухвата нео нео дебату са различитим исходима, од непомирљивости, конвергенције до оспоравања и једног и другог према датим концептима. Концепти као што су улога међународног система и институција, државе као субјекта међународних односа, преовлађујући интерес и добит, уз безбедност и међузависност су предмет разликовања, али и могуће синтезе на теоријској и практичној основи. Отворена су питања колико су ове теоријске парадигме сагласне у политици према Србији, колико су процеси сарадње, релативне и апсолутне добити опредељујући у односима, односно резултат системског и функционалног подстицаја или интереса.
Закључено је да су у политици Запада према Србији неореализам и неолиберални институционализам експонирали већу сагласност него у теоријској дебати. Различити фокуси теорија а иста политика и очекивани резултат, наводе да су интенције исте, без обзира на парадигматске разлике. Заједничка су им ставови према узроцима који оптерећују односе; монопол над истином и вредностима које заступају; примена силе и условљавања у различитим формама код решавање проблема; као и релативизација добити која у овом случају значи да једна страна треба да добије све. Добра страна свега је што је Србија постала свесна тога и почела да мења своју политику, разбивши илузије о праведности света. Престанак ламента над прошлим и неправдом и руковођење сопственим интересом (реалистичка парадигма), једини je начин вођења политике хтели то да признамо или не. Наравно да нас то не спречава да исто тако вођени тим интересом, примењујемо и другу теоријску парадигму, неолибералну, кроз сарадњу када је то потребно, односно у мери колико теорија може да допринесе пракси. Да ли ће „нео-нео“ синтеза у политици Србије бити заснована на неореалистичком приступу који ће имати додатну основу и у неолибералном и обрнуто, ирелевантно је према исходу који очекујемо и уколико је он известан.
У раду су коришћене аналитичко-синтетичка, дескриптивна метода и методе апстракције и дедукције.
Кључне речи: међународни односи, неореализам, неолиберализам, „нео-нео“ синтеза, Србија
Stradanje Srba zahteva kompleksan i multidisciplinarni pristup u proučavanju, a po sadržaju i pitanjima koja proizilaze, prevazilazi obim svakog dosadašnjeg i budućeg rada na tu neiscrpnu temu. Ovaj rad je koncipiran prema tri pitanja koja se sama po sebi nameću. Prvo, zašto je u sopstvenom narodu ili kod žrtava, sistem a ne pojedinac autodestruktivno i viktimizacijski zapostavio činjenicu o stradanjima u skoro svim segmentima, posebno u odnosima sa počiniocima ili onima koji baštine ideološko, nacionalno i državno nasleđe počinioca i danas su međunarodni subjekti. Drugo, zašto se revizija i negacija vode kao državna politika počinioca i zašto nema adekvatnog odgovora, a da pod odgovorom ne smatramo reviziju sopstvene uloge u stradanju drugih. I treće, zašto je svet ignorisano stradanje Srba, gde je tu naša krivica i može li se išta promeniti.
Rad je shodno navedenim pitanjima i koncipiran na način da se prvo u uvodnom delu razmatra činjenično stanje o stradanju Srba, zatim da se pokušaju dati odgovori i objašnjenja pitanja koja se problematizuju i na kraju izvuku određeni zaključci. Zaključeno je da sećanje ima edukativan značaj, da je način da se spreči revizija stradanja, ali da to ni blizu nije dovoljno. Potrebni su realističan pristup u spoljnopolitičkom delovanju i državna spoljnopolitička strategija koji bi iz sećanja na stradanje izveli i odgovarajuće političke odluke. Razlog za ovakav zaključak je što su dosadašnja teorijska paradigma o dovoljnosti istine i prateća indiferentnost u političkoj praksi u prethodnih nekoliko decenija pokazali neodrživost i pogubnost po državu i narod. Neophodno je da iz sećanja i istine slede i politička, pravna i moralna satisfakcija za stradale i odgovornost za počinioce.
U radu su korišćene deskriptivna, komparativna i analitičko-sintetička metoda.
Ključne reči: stradanje Srba, sećanje, spoljna politika, revizija, identitet