Ammar Murselović, učenik 3. razreda Gimnazije Novi Pazar Određivanje pola i starosti na skeletnim ostacima Uvod: Određivanje pola i starosti na ljudskom skeletu bilo je predmet mnogih antropoloških istraživanja iz čega su proistekle razne metode. Međutim, sve do danas nije postignuta saglasnost u samoj pouzdanosti tih parametra. Što se tiče polnog dimorfizma tu se ne možemo osloniti samo na genetski determisane odlike već, moramo uzeti u obzir i faktore okoline. Induvidualna starost se posmatra na odraslim jedinkama, jer kod dece nisu razvijene sekundarne polne karakteristike. Kod određivanja pola posebno gledište zauzimaju lobanja i karlica, s’ tim što treba istaći nepouzdanost parametra koji se posmatraju na lobanji. Lobanja muškarca je u odnosu na lobanju žene teža i većih dimenzija, ima izraženije mišićne pripoje, širi i masivniji kostur lica i robusniju donju vilicu. Koristeći se morfološkim parametrima istrazivači su na skeltenim uzorcima poznatog pola ustanovili kriterijume za determinaciju pola na osnovu kostiju lobanje, a to su: odlike glabele (Glabella), mastiodnog nastavka (Processus mastoideus), reljefa potiljka (Relief planum nuchale) , jagodične kosti (Os zygomaticum), zigomatične kosti (Processus zygomaticus), nadočne kosti (Arcus superciliaris), superorbitalne margine (Supraorbitale margin) , Tubere frontalie i tubere parietalie, inlacionog ugla (Inclination frontale) i donje vilice (Mandibula) . Svaka od ovih odlika (osim Tubere frontalie i tubere parietalie) skalira se od 1 do 5 i na osnovu toga zapažamo hipermasculinum (muške) ili hiperfemininum (ženske) odlike (Đurić-Srejić 1995:201-220). Metod: Glabela se nalazi iznad nazalne kosti i njena izraženost označava odlike muškog pola, dok kod ženskog pola nije izražena ili je vrlo blaga. Najvažnija odlika mastoidnog nastavka sa ovog aspekta jeste njegova dužina. Može biti veoma mali, što je ženska karakteristika ili biti izražen i ukazivati na odlike muškog pola. Reljef potiljačne kosti (Relief planum nuchale) je jedna od tačaka posmatranja prilikom određivanja pola na osnovu lobanje. On je ispupčeniji kod ženskog pola, dok je kod muškog ravnijii, s’ tim što kod muškaraca imamo i pojavu protuberantie occipitalis externe odnosno, kvržice koja je dodatni pokazatelj muškog pola. Žene imaju izraženije jagodične kosti (os zygomaticum). Zigomatična kost (Processus zygomaticus) kod ženskog pola treba da bude tanka i niska, a kod muškog pola visoka i debela. Izražena nadočna kost (Arcus superciliaris) ukazuje na muški pol. Ispod nadočnog luka nalazi se supraorbitalna margina (Supraorbitale margin) čija je ivica kod ženskog pola veoma tanka i oštra, dok je kod muškog pola deblja i tuplja. Tubera frontalia je izražena samo kod žena i jasan je pokazatelj ženskog pola, na lobanji se uočava u vidu blagih ispupčenja. Muškarci imaju tuberu parietalie koja se nalazi na parijetalnim kostima. Predmet analiziranja je i ugao inklinacije (Inclination frontale) koji se posmatra na osnovu frontalne kosti i on je tup kod muškaraca a, oštar kod žena. Mandibula kod muškaraca treba da bude kvadratnija i masivnija, a kod žena manja i zaobljenija (White, Folkens 2005:388). Morfološke odlike karlice su najpouzdaniji parametar u određivanju polnog dimorfizma. Tu posmatramo sledeće karakteristike: opšti izgled, Sulcus praericularis,Incisura ischiadica major, Angulus pubis, Arc compose, Os coxae, Foramen opturatum, Corpus ossis ischii, Crista iliaca, Fossa iliaca i Pelvis minor. Muška karlica je u celini razvijenija, uža i duža, a kod žena ona je prilagođena funkciji rađanja, pa je šira i niža. Preaerokularni žljeb (Sulcus preericularis) nalazi se na aerokularnoj površini. Kod muškaraca on ne postoji, a kod žena je dubok i veoma izražen u vidu zareza. Na karličnom krilu javlja se usek, koji se naziva Incisura ischiadica major. Kod žena on treba da bude širok i da prati oblik slova U, dok je kod muškaraca usek oštriji i ima oblik slova V. Jedan od najpouzdanijih parametra na karlici jeste pubični ugao (Angulus pubis) koji je kod žene znatno veći, zbog funkcije rađanja, a kod muškaraca je veoma oštar. Pubične jame (Foramen opturatum) su kod muškaraca ovalne sa tupim ivicama, dok su kod žena trouglaste sa oštrim ivicama. Telo išiuma (Corpus ossis ischii) je izraženije i šire kod muškog pola, a uže i slabo izraženo ako je ženskog pola. Gledajući formu ilijačne kosti (Crista iliaca) kod muškarca prati izraženu S formu, a kod žena ravnu i blagu S formu. Jedan od parametra određivanja pola je i jama na ilijačnoj kosti (Fossa Iliaca), koja je kod muškaraca visoka i uska, a kod žena veoma niska i široka. Procenu individualne starosti vršimo na osnovu, morfoloških promena koje smo zatekli na skletenim ostacima. Glavni kriterijumi za odredjivanje starosti su: zubna denticija, sternalni okrajci rebara, srastanje epifiznodijafiznih spojeva, pubična simfiza i srastanje lobanjskih šavova. Ljudi imaju dve generacije zuba u toku svog života, u prvoj fazi su mlečni zubi, koji se kasnije zamenjuju stalnim. Kompletna zamena se završava oko 14. godine s’ tim što umnjaci izbijaju od 18-35 godine ili ne izbiju. Istrošenost zuba je važna odlika za preciznije određivanje starosti (Đurić-Srejić 1995: 262). Sternalni okrajci rebara su delovi rebra koji se spajaju sa grudnom kosti. U proceni starosti na osnovu sternalnog okrajka rebra uzima se 3. rebro. Precizno određivanje individualne starosti može se odrediti posmatranjem epifizno-dijafiznih spojeva, koje je prvi analizirao Tod. Tod je opisao 10 hronoloških faza istrošenosti pubične simfize na osnovu njih možemo odrediti starost individue. Kod prve faze je površina ispunjena grebenovima i simfiza nema oštre ivice. Vremenom se površina simfize troši i udubljuje, a ivice počinju da se formiraju i postaju oštre. Srastanje lobanjskih šavova za utvrđivanje starosti je nepouzdano.Lobanjski šavovi srastaju kako individua odrasta, na rođenju su uočljivi, posle 35 godine šavovi potpuno srastaju. Rezultati: Gore navedene metode korišćene su za određivanje pola i starosti četiri individue sa lokaliteta Jerenin grad, Valjevo. Utvrđivanje pola individue 1 određeno je na osnovu morfoloških elemenata lobanje i karlice koji su opisani sa parametrima iz tabele laboratorije za antropologiju. Posmatrajući glabelu ocenili smo da je hiperfemininum; mastoidni nastavak je mali; zigomatična kost je okarakterisana kao tanka i niska; Arcus superciliaris ravan; supraorbitalna margina oštra; tubera frontalia naglašena; protuberancija okcipitalia 0 (hiperfemininum); inklinacioni ugao malo inkliniran; mandibula gracilna; mentum mali, okrugao; ugao mandibule slabo naglašen; margo inferium masivna. Karlične karakteristike su sledeće: Sulcus praericularis dubok, veoma izražen; Incisura ischiadica major U; Angulus pubis tup,zaobljen; Foramen opturatum ovalan, zaobljenih ivica; Corpus ossis ischii uzak; Crista iliaca veoma ravna, blage S forme; Fossa iliaca veoma niska, široka. Kod individue 2 parametri lobanje su pokazali sledece: Glabela 1; Processus mastoideus velik; Relief planum nuchae naglašen; Processus zygomaticus tanak,nizakž; Arcus superciliaris srednje naglašeni; Supraorbitale margin oštra; tubera frontalia slabo izrazeni; protuberantia occipitalis externa 4-5; inklinacija snažno inklinirana; Mandibula veoma robustna; Mentum veoma robustan; Anglus mandibule naglašen; Margo inferium masivana. Karlične karakteristike su sledeće: Sulcus praericularis nedostaje; Incisura ischiadica major prelazan; Angulus pubis veoma oštar, A oblik; Foramen opturatum ovalan zaobljenih ivica; Corpus ossis ischii širok, veoma izražen; Crista iliaca ravna, blage S forme; Fossa iliaca veoma visoka, uska. Na individuama 3 i 4 nije urađena polna determinacija, jer nisu razvijene sekundarne polne karakteristike, jer su deca u pitanju. Zaključak: Na osnovu morfoloških karakteristika lobanje i karlice, zaključeno je da je individua 1 ženskog pola. Individua 1 na osnovu zuba ima preko 25 godine, a na osnovu epifizno-dijafizni slojeva ima preko 24 godine, starost pubične simfize odgovara sedmoj fazi koja je od 35-39 godina, a lobanjski šavovi su srasli. Individua 1 može da ima 24-39 godine. Na osnovu svih antropoloških parametra, individua 2 je muškog pola. Induvidua 2 na osnovu zuba ima preko 35 godina, epifizno-dijafizni slojevi su srasli, starost pubične simfize odgovara osmoj fazi sto je od 39-44 godine i šavovi na lobanji ukazuju na starost preko 24 godine. Individua 2 može da ima 24-44 godine. Individua 3 na osnovu zuba ima 9 godina, postoji prisustvo epifiza tako da se na osnovu toga procenjuje da ima 8-12 godina, a šavovi lobanje ukazuju na gornju granicu od 14 godina. Opseg godina je 8-14. Individua 4 na osnovu zuba ima 8 godina, epifizno-dijafizni sloj srastao što ukazuje na starost od 8-14, šavovi lobanje su ne srasli i opseg godina je 8-14 godina. Literatura: Đurić-Srejić M. 1995. Uvod u fizičku antropologiju drevnih populacija. Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva White T. Folkens P. 2005. The human bone manual. USA British Library